Konferencija pod nazivom „Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije" ponovo pokrenula raspravu o temi lustracije u Srbiji

Lustracija je bila i jedna od tema na Međunarodnoj konferenciji pod nazivom "Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije", koja je proteklog vikenda u Beogradu okupila više od 40 gostiju iz inostranstva i oko 50 domaćih nosilaca pravosudne jfunkcije. Skup su organizovali Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i njihovih zamenika, kao i Evropska asocijacija tužilaca i sudija  MEDEL.

"Lustracija je osetljivo pitanje i, po mom mišljenju, nema pravične lustracije. Ne može nova generacija, koja nije živela ili radila u to vreme, da preuzme ulogu sudije i da nekome sudi zbog njegove prošlosti. Svi imamo prošlost, ali svi se menjamo. Menjaju se društva, pa se isto tako menjaju i ljudi," ocena je Migela Karmona, predsednika Međunarodnog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju (MEDEL). On podseća da su u Španiji i Portugalu imali diktatorski, fašistički režim, a potom tranziciju ka demokratskom sistemu.

- Dakle, naše iskustvo je da je sve obavljeno bez lustracije, pošto je ona, sama po sebi, delikatno pitanje, objašnjava Karmona.

Prema rečima Jana Pelikana, tužioca iz Češke, u toj zemlji je parlament 1991. godine izglasao Zakon o lustraciji te se, kako je ustanovio, plaši da sam termin stiže baš od njegove države. On je obrazložio da je taj zakon uslovio sve državne službenike da prilože dokumenta kojim će da dokažu da nisu sarađivali sa tajnim službama, niti služili u vojnoj miliciji koja je bila praktično isturena ruka partije.

- Zakon je i dan danas na snazi premda je bilo pokušaja da se ukine. Menjan je, ali ga još imamo. Parlament je produžio njegovo važenje. On je na snazi već punih 16 godina, međutim, nema mnogo sudija koji su konkretno bili pogođeni njime. Naš zakon o sudovima i sudijama, kao i zakon o javnom tužilaštvu odredio je obavezno ponovno postavljenje svih sudija i tužilaca u novim uslovima. Osnovni uslov koji ovi zakoni postavljaju pred sudije i tužioce bio je da ne mogu biti ponovo imenovani ukoliko su u svom radu kršili osnovne uslove nezavisnosti - naglašava Pelikan, dodajući da je danas u Češkoj ogroman broj mladih sudija koji su imenovani posle 1998. i koje zakon ne može da dotakne.

Predstavnici Društva sudija Srbije ocenjuju da lustracija u našoj zemlji neće biti obavljena, jer postojeći zakon nije primenjiv i ne postoji društvena klima, kao i sistem vrednosti koji su preduslov za njeno sprovođenje. Predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže da je "u Srbiji od 2000.godine kada je počelo da se razmišlja o tome da li će biti lustracije ili ne pa do danas "provereno" više od dve trećine sudija, u proceduri tokom napredovanja u službi ili dolaskom na sudijsku funkciju". Ona navodi da je samo u Vrhovnom suda Srbije promenjeno 78 odsto sudija u odnosu na vreme pre 2000. godine. Kada je reč o lustraciji, prema njenim rečima, postavlja se pitanje ko bi bio lustrator sudija, s obzirom na to da je čitav politički sitem u sebe inkorporirao ljude koji su imali vrlo zapažene funkcije u prethodnom sistemu.

- Da nije bilo tako i da u našoj zemlji nije bilo zdravog jezgra pravosuđa, ne bi Društvo sudija nastalo u Srbiji kao jedino društvo u zemljama tranzicije koje je osnovano u vreme autoritativnog režima i suprotstavljajući se tom režimu. Sva ostala strukovna udruženja u tranzicionim zemljama osnovana su posle tranzicionih promena što govori o zdravom jezgru pravosuđa u Srbiji. Ne negiramo ozbiljne probleme koji postoje u ovoj oblasti, ali to je nešto što se može poboljšati - istakla je Boljević. Ona procenjuje da u Srbiji neće biti sproveden ni reizbor sudija, kako kaže, bez obzira na to koliko je taj proces bio "bučno najavljivan".

Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović ne veruje da će biti lustracije u našoj zemlji i to iz dva razloga. Jedan je suštinski, a drugi tehnički.

- Suštinski razlog je taj što je lustracija pre svega moralno pitanje, pa tek kasnije pravno. U našem društvu ne postoje društvena klima i usvojen jedinstven sistem vrednosti koji su neophodan preduslov za lustraciju. Tehnički razlog je što je ovaj zakon, popularno nazvan Zakon o lustraciji, neprimenjiv. On predviđa dve vrste lustracije. Jedna je za one koji se već nalaze na odredenim funkcijama, a druga za ljude koji treba da se biraju na neku funkciju. Zakon određuje koje su to funkcije, a kad ih saberete ispada da je to negde oko šest, sedam hiljada ljudi, a predviđena je samo jedna komisija za lustraciju, pa neka neko objasni kako će ona da lustrira sedam hiljada ljudi i koliko dugo - podvlači Hadžiomerović.

ANTRFILE: LDP za otvaranje dosijea

Liberalno demokratska partija predložiće tokom sedmice Skupštini Srbije zakon o otvaranju tajnih dosijea, bez kojeg nije moguće sprovoditi Zakon o lustraciji, rekao je danas Tanjugu poslanik LDP Ivan Andrić. Osim usvajanja zakona o dosijeima, očekujemo i da predsednik skupštine Oliver Dulić ispunl obećanje i predloži članove lustracione komisije koja će sprovoditi Zakon o lustraciji, kazao je Andrić. On je naveo da ta komisija treba da bude sastavljena od devet članova po tri sudije Vrhovnog suda Srbije i istaknuti pravni stručnjaci, jedan zamenik republičkog javnog tužioca i dva narodna poslanika, po jedan iz vladajuće i opozicione stranke.

      8. Prekid parničnog postupka zbog pokretanja stečajnog postupka (2007)