"Očekujemo da Ustavni sud što pre donese odluku o inicijativi Društva sudija Srbije za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o sudijama kojima je predviđen reizbor svih sudija", rekla je Dragana Boljević na konferenciji za novinare.

Reizbor - vrhunac nepružanja zaštite građanima

Precizirala je da bi u slučaju da Ustavni sud ne odluči o ustavnosti ponovnog izbora svih sudija, a reizbor bude sproveden taj sud svojim nepostupanjem omogućio reizbor, a da nije doneo nikakvu odluku, što bi bio "vrhunac nepružanja bilo kakve zaštite građanima".

Navela je da je društvo od Visokog saveta sudstva po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja tražilo odluku o konstituisanju saveta, jer društvo smatra da je konstituisanje u krnjem sastavu neustavno i nezakonito.

"Ako je Visoki savet sudstva definisan Ustavom Srbije i ako nije predviđeno da može da radi u krnjem sastavu, onda je svaka dalja odluka koju savet donese u takvom sastavu vrlo sporna", rekla je Dragana Boljević.

Smanjenje broja sudija za 60 odsto

Dodala je da je društvo od saveta tražilo i obrazloženje na osnovu koje metodologije i kojeg akta je određeno da je Srbiji potrebno
1.838 sudija i najavila da će i tu odluku obarati pred Ustavnim sudom ako savet ne dostavi tražene materijale.

"Bilo bi sramotno da sudije ne poštuju zakon, bar u svom slučaju, i da ne traže zaštitu prava kada smatraju da je to pravo povređeno.
Sudije štiteći proceduru ne štite sebe, nego pravo građana da im se sudi pred nezavisnim i nepristrasnim sudom", rekla Dragana Boljević.

Navela je da je predviđeno da ukupan broj sudija bude smanjen za četvrtinu, na 1.838 sudija, a u nekim okruzima u Srbiji broj sudija mogao bi da se smanji i za 60 odsto, a bez obrazloženja.

Dragana Boljević je rekla da je moguće da posle smanjenja broja sudija vlast konstatuje da je taj broj mali i da onda saopšti da je potrebno povećanje broja sudija koje će biti izabrane po političkom dogovoru.

Broj sudija se spušta do 1.700

Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da je za određivanje kriterijuma za izbor sudija nadležan Visoki savet sudstva, a da ih je izradila neformalna i nenadležna radna grupa Ministarstva pravde, koja je zatim tražila mišljenje od Venecijanske komisije.

"Postoje strašne zamerke Venecijanske komisije koja nije znala da će broj sudija biti smanjen kada je od nje zatraženo mišljenje", naveo je Hadžiomerović.

Dodao je da je za smanjenje broja sudija za četvrtinu potrebno debelo obrazloženje, kojeg nema, pa dodatnu sumnju izaziva to što je broj od 1838. sudija veoma blizu broja 1.700 sudija, koji je prvi put pomenulo Ministarstvo pravde pre dve godine.

Dragana Boljević je istakla da nije isto suditi za zločin na Ibarskoj magistrali i za uživanje marihuane i da se ne može sudija ocenjivati isključivo po broju rešenih predmeta, kao i da se kriterijumi za lake i teške predmete u razvijenim zemljama određuju godinama.

"U Srbiji, Visoki savet sudstva bi trebalo da sve završi za nekoliko meseci. Ili se radi nemoguće, ili će oni prepisati neki postojeći spisak sudija koje bi trebalo da budu izabrane. I Venecijanska komisija je ocenila da su rokovi veoma kratki", rekla je Dragana Boljević.

Ren: Vidim rizik od političkog uticaja

Setom pravosudnih zakona usvojenim u decembru predviđeno je da nova mreža sudova bude ustanovljena 1. januara 2010. godine, a da sudije budu izabrane do 1. decembra.

Februara 2009. srpska ministarka pravde Snežana Malović primila je pismo od Olija Rena, evropskog komesara za proširenje EU. On je podelio zabrinutost sa Društvom sudija Srbije a u vezi sa reizborom sudija i izborom članova Visokog saveta sudstva.

„Vidim rizik od političkog uticaja koji može ugroziti nezavisnost i neutralnost srpskih sudija," rekao je tada Ren.

Takođe, Ren je u pismu naglasio da su isto upozorenje u prošlosti istakle Venecijanska komisija Saveta Evrope, kao o i Evropska komisija u poslednjem izveštaju o Srbiji.

Lidija Đukić, (rođena 1958. godine) diplomirala je 1980. godine na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, a u Opštinskom sudu u Novom Sadu, na poslovima sudijskog pripravnika, u maju 1982. godine zasnovala je prvi radni odnos.

Pravosudni ispit je položila u junu 1983.godine i od decembra 1983.godine je u bivšem Osnovnom sudu udruženog rada u Novom Sadu obavljala poslove stručnog saradnika, a aprila 1989. godine izabrana je za sudiju toga suda.

Od decembra 1992. do jula 2003. godine bila je sudija Opštinskog suda u Novom Sadu (parnična referada - radni sporovi). U tom periodu je obavljala i poslove rukovodioca Građanskog odeljenja, od novembra 1995. godine, kao i zamenika predsednika suda sve do juna 2001.godine. Od jula 2003. godine sudija je Okružnog suda u Novom Sadu (drugostepeno specijalističko veće – radni sporovi).

Član je Društva sudija Srbije od maja 2001. godine, kada je osnovano Odeljenje u Novom Sadu, čiji je prvi predsednik. Član Upravnog odbora je od 2004. godine i u tom periodu zamenik predsednika Upravnog odbora. Od maja/juna 2001. godine učestvovala je u mnogobrojnim projektima Društva sudija.