1. februara sa početkom u 11,00 sati u kancelariji Društva sudija Srbije održana je konferencija za novinare. Učesnici konferencije bili su Dragana Boljević i Zoran Marković i novinari sledećih medijskih kuća: BETA, Fonet, Danas,  TANJUG i Večernje novosti, RTV Politika, Radio Beograd prvi program,  Politika, Balkan, TV Pink, Radio televizija Beograd. Tema ove konferencije bila je upoznavanje novinara i javnosti sa odlukama koje su donete na Skupštini Društva sudija Srbije održanoj 22. januara, a predočena su im pisma Društva o ovoj temi koja će biti upućena: Predsedniku Republike Srbije- Borisu Tadiću, Predsedniku vlade Republike Srbije - Vojislavu Koštunici, Predsedniku Skupstine Republike Srbije - Predragu Markoviću, Ministru pravde Republike Srbije - Zoranu Stojkoviću, Ministru finansija Republike Srbije - Mlađanu Dinkiću, Predsedniku Visokog saveta pravosuđa - Janku Lazareviću, Predsedniku  Velikog personalnog veća - Vojmiru Cvijoviću, Predsedniku Nadzormog odbora i svim članovima Odbora za ustavna pitanja Skupštine Republike Srbije.

- Predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću

- Predsedniku Vlade Republike Srbije Vojislavu Koštunici

- Predsedniku Skupštine Republike Srbije Predragu Markoviću

- Ministru pravde Republike Srbije Zoranu Stojkoviću

- Ministru finansija Republike Srbije Mlađanu Dinkiću

Poštovani gospodine,

Drustvo sudija Srbije je dana 22  januara 2005. godine održalo svoju godišnju Skupštinu.

Na Skupštini je, izmedju ostalog, zaključeno da Drustvo sudija Srbije  obavesti Skupštinu, predsednika i vladu Republike Srbije, ministara pravde i ministra finansija o svojim  stavovima o reformi pravosudja i položaja sudija i saopšti im svoje zahteve u vezi toga.

1. Društvo sudija Srbije traži da ima svog predstavnika u Komisiji za reformu pravosuđa.

U okviru svoje delatnosti Društvo sudija Srbije, kroz razna tela, već duže vreme proučava uporedna iskustva i međunarodne akte o položaju pravosuđa, pokušava da doprinese izradi strategije za reformu pravosudja i učestvuje u zakonodavnoj reformi. Kako su sudije u isto vreme i   stvaraoci i nosioci pravosudne reforme i zato direktno zainteresovani za nju, smatramo najprirodnijim i nužnim da predstavnik Društva sudija Srbije bude u navedenoj Komisiji.

2. Društvo sudija Srbije traži da se Visokom savetu pravosuđa, Velikom personalnom veću i Nadzorom odboru suštinski omoguće uslovi za rad.

Ova tela su veoma značajna za sudsku vlast i uspostavljanje pravne države i obavljaju veliki broj  poslova od sudbinskog značaja za sudstvo i državu.

Visoki savet pravosuđa (predlaže izbor sudija, između ostalog), Veliko personalno veće (utvrđuje postojanje razloga za  razrešenje sudija i izriče im određene disciplinske mere) i Nadzorni odbor (kontroliše rad sudija) još uvek nemaju osnovne uslove za svoj rad. Oni sada nemaju svoju adresu, svoje prostorije i tehničku opremu, nisu im   na raspolaganju odgovarajući, dovoljan broj radnika i službi, niti su im blagovremeno dostupni ni na raspolaganju svi potrebni podaci. Osim ovakvih uslova koji sami po sebi onemogućuju pouzdan, kvalitetan i efikasan rad,  sudije u ovim telima obavljaju, bez ikakvog rasterećenja, svoj sudijski posao sa punom normom.

Тražimo da se sudijama u ovim telima omoguće i obezbede uslovi za rad - takvi u kojima će oni, sa punim radnim vremenom i potpunom posvećenošću, obavljati svoje dužnosti.

3. Društvo sudija Srbije traži da se  predvidi  postojanje sudskog budžeta.

Тешко се може говорити о istinskoj podeli vlasti i статусној и функционалној самосталности и независности судија и судова, уколико нема гаранција за њихову  материјалну сигурност и уколико она зависи искључиво од друге две гране власти. Projektovanje i korišćenje sredstava za rad pravosuđa bilo bi kompetentnije, racionalnije i efikasnije ako bi o tome odlučivaoe sudsko telo u čijem sastavu bi bili, pored ministra finansija i pravde i predstavnici sudstva.

Smatramo da je neophodno da se u daljoj reformi predvidi i postojanje nezavisnog sudskog budžeta. Takvo rešenje je vec primenjeno u drugim zemljama i predvidjeno je medjunarodnim konvencijama i standardima vezanim za nezavisno pravosudje.

4. Društvo sudija Srbije traži da se, do rešenja konačnog statusa Kosova, privremeno reši pitanje sudija sa Kosova i Metohije.

Sudije sa Kosova i Metohije već više od pola decenije žive u stanju potpune životne i materijalne neizvesnosti. Ukoliko žele da zadrže sudijsku funkciju onemogućeno im je da obavljaju bilo kakav dopunski posao, a nadoknada koju primaju manja je od 5.000 dinara mesečno. Samo manji deo njih upućen je na ispomoć u druge sudove. Tražimo da sve sudije sa Kosova i Metohije, koje to žele, privremeno budu upućene na ispomoć u sudove u Srbiji. Na taj način srpsko pravosuđe bi dobilo potrebnu pomoć, građani Srbije efikasnije sudstvo a sudije Kosova i Metohije životnu i materijalnu sigurnost i saznanje da nisu napušteni od svoje države.

5. Društvo sudija Srbije traži da se sudijama obračunavaju i isplaćuju plate na zakonom propisani način.

Zakon o sudijama predviđa paritet u platama predsednika Vrhovnog suda Srbije i predsednika Skupštine RS i kasnije, u odnosu na to, plate osstalih izabranih lica u pravosuđu. Iako taj Zakon treba da se primenjuje prilikom obračuna i isplata plata sudijama kao poseban zakon, sudijam se plate obračunavaju i isplaćuju prema Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama.

Međutim, zaključkom Vlade 03 broj 121- 8431⁄2004-12-31 od 23. decembra 2004. godine sudije su izbačene iz jedinstvenog obračuna plata suprotno i samom Zakonu o platama u državnim organima i javnim službama.

Članom 2. tog zakona, plate se utvrđuju na osnovu osnovice za obračun plata i koeficijenta koji se množi osnovicom (kao i dodatka na platu i i obaveza po osnovu poreza i doprinosa).  Iako Zakon predviđa postojanje samo jedne osnovice za lica iz člana 1 tačka 1 pomenutog Zakona (što proizlazi iz odredaba člana 2 tačka 1 i člana 3),   zaključkom vlade je došlo do toga da se sudije nezakonito isključe iz kruga lica iz člana 1 tačka 1 Zakona i onemoguće da dobiju odgovarajuću, zakonom propisanu platu.

Stoga upućujemo zahtev da se plate sudijama isplaćuju na način propisan zakonom    kako bi bile izjednačene sa nosiocima izvršne i zakonodavne  vlasti i kako bi suštinski bila postignuta podela vlasti.

6. Društvo sudija Srbije traži da se započne sa rešavanjem stambenih potreba sudija i zaposlenih u pravosuđu.

Značajan broj sudija i zaposlenih u pravosudju nema rešeno stambeno pitanje niti ima zakonsku mogućnost da dopunskom zaradom sami sebi omoguće rešavanje ovog problema. U poslednje četiri godine može se na prste jedne ruke nabrojati broj stanova dodeljenih radnicima u pravosuđu. Smatramo da je potrebno da se posveti veću pažnju ovom problemu, precizno uredi način (tela, kriterijumi, procedura) dodele stanova i  započne rešavanje ovog.

Smatramo da je ispunjenje naših  zahteva od koristi ne samo za pravosuđe već i za sve građane i celo naše društvo.

Zato Vam stojimo na raspolaganju da odmah započnemo sa razgovorima radi rešavanja ovih pitanja.

Sa poštovanjem,

                                                                                                    ______________________

                                                                                                    Radmila Dragičević Dičić

                                                                                                         predsednik Skupštine

                                                                                                         Društva sudija Srbije

Visokom savetu pravosuđa

Velikom personalnom veću

 Nadzornom odboru

·      U želji da doprinese poboljšanju stanja u pravosuđu,

·      znajući da se taj cilj ostvaruje i pravilnim vrenovanjem rada sudija, između ostalog, prilikom  njihovog izbora, napredovanja, utvrđivanja propusta i razrešenja

·      svesni važnosti i složenosti ovog zadatka,

·      uvereni  da bi svaki pojedinačni sudija lakše prihvatio neophodnost promena i aktivno učestvovao u njima kada bi mu bila poznata sva merila i njihove brojčane vrednosti koja utiču na vrednovanje njegovog rada i kada bi merila bila jasno i sveobuhvatno primenjiva, proverljiva i primenjivana

Društvo sudija Srbije

na svojoj godišnjoj Skupštini održanoj  22. januara 2005. godine   donelo je, između ostalih,  zaključak da se obrati

Visokom savetu pravosuđa,

Velikom personalnom veću i

Nadzornom odboru

sa zahtevom da

·      ustanove i objave pouzdana i uporediva merila na osnovu kojih donose sve odluke koje se tiču profesionalne karijere sudija – (izbora, napredovanja, vrednovanja rada, disciplinskog kažnjavanja, razrešenja), koja će se zasnivati na objektivnim kriterijumima, a u cilju obezbeđivanja da izbor i karijere sudija budu zasnovane na sposobnostima, imajući u vidu kvalifikacije, integritet, znanje i efikasnost i da

·      ta merila dosledno primenjuju na jednak način za sve, u svakom pojedinom slučaju, bez mogućnosti da bude   razrešen sudija sa rezultatima boljim ili da napreduje sudija sa rezultatima gorim od drugih.

Trenutno se od sudija zahteva da imaju rezultate (broj rešenih predmeta ili broj potvrđenih u odnosu na broj ožalbenih, na primer) koji nadmašuju prosečne i koje samo manjina uspeva da ostvari.

U početnoj fazi reforme pravosuđa, s obzirom na sadašnje stanje, merila, odnosno njihove brojčane vrednosti, treba da budu prilagođena realno postojećem stanju i prosečnim rezultatima rada u Srbiji. Sa poboljšanjem stanja u pravosuđu, merila, odnosno njihove brojčane vrednosti, nužno bi se pomerala do optimalnih vrednosti.

Merila treba da budu prilagođena svakoj materiji posebno (parnična, vanparnična, istražna, krivična) i svakom stepenu odlučivanja posebno i dopunjena mišljenjem suda ili radne sredine  iz koje dolazi kandidat, neposredno višeg suda i razgovorom sa kandidatom.

Kumulativnim posmatranjem nekoliko najvažnijih podataka za svakog sudiju (složenost predmeta koju bi trebalo izraziti bodovanjem tako da složeniji predmeti nose više bodova od manje složenih, broj starih i novih predmeta u radu, broj rešenih predmeta – meritorno i na drugi način, koeficijenat ažurnosti, broj ožalbenih presuda i njihov kvalitet, vreme izrade odluka, na primer)  i njihovim upoređenjem  sa podacima  ostalih sudija u tom sudu i u Srbiji u određenom periodu  utvrdili bi se:   - prosečni rezultati i  - bitna odstupanja od njih.

Bitna odstupanja rezultata rada pojedinih sudija od prosečnih rezultata u određenom sudu i u Srbiji bila bi pouzdana osnova za vrednovanje njihovog rada.

Nadamo se da će Visokom savetu pravosuđa, Velikom personalnom veću i Nadzornom odboru u vrlo skorom vremenu biti omogućeni potrebni uslovi za rad koji će im omogućiti da se, rasterećeni drugih obaveza, potpuno posvete rešenju ovih, sudbinski važnih pitanja za pravosuđe i društvo u celini.

U Beogradu                                                                                                  ____________________

25. januara 2005. godine                                                                                Radmila Dragičević Dičić

                                                                                                                         Predsednik Skupštine

                                                                                                                          Društva sudija Srbije 

Odboru za ustavna pitanja

Imajući u vidu predstojeće ustavne promene Društvo sudija Srbije uzelo je učešće u sagledavanju i osmišljavanju ustavnih rešenja kojima bi se obezbedile garancije sudske nezavisnosti  i uslovi za postojanje nezavisnog, efikasnog i odgovornog sudstva, a u cilju uspostavljanja pravne države.

            Svi članovi Društva sudija Srbije (njih 1650) razmatrali su postojeća ustavna rešenja, kao i rešenja ovog pitanja u Evropi, SAD i u državama sa sličnom tradicijom i pravnim sistemima (Slovenija, Hravatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija), imajući u vidu i međunarodne akte  koji su smernica demokratskim državama i državama koje teže demokratiji za ostvarenje nezavisnosti sudstva.

            Zaključci sa ovih rasprava bili su sažeti, predstavljeni i razmatrani na dva okrugla stola sa predstavnicima inostrane i domaće stručne javnosti.

            Brošura koju Vam dostavljamo je rezultat ovih širokih, višemesečnih razmatranja optimalnih ustavnih rešenja za naše prilike. Ona sadrži:

·        predlog Društva sudija Srbije za  ustavno utemeljenje nezavisnosti sudstva sa objašnjenjem za svako od predloženih rešenja,

·        sadašnja ustavna rešenja o pravosuđu,

·        uporedni pregled ustavnih rešenja položaja sudstva u evropskim državama,

·        međunarodne akte - Osnovna načela nezavisnosti sudstva iz 1985. godine (Generalne skupštine UN), Preporuku br. R (94) članicama o nezavisnosti, efikasnosti i ulozi sudija Komiteta ministara Saveta Evrope iz 1994. godine i Evropsku povelju o zakonu za sudije Saveta Evrope iz 1998. godine.

            Pozivamo Vas da razmotrite ove predloge i pružite priliku našim predstavnicima da, prilikom sačinjavanja predloga novog Ustava RS  učestvuju u radu Odbora u  delu koji će se baviti ustavnim položajem sudstva.

                                                                                              _________________________

u Beogradu,                                                                                     Zoran Marković

1. februara 2005.                                                               predsednik Upravnog odbora

                                                                                                   Društva sudija Srbije