PROMENE KASNE, VLASTI SE NE ŽURI

REFORMISANjE PRAVOSUĐA

Brojni primeri pokazuju da se izvršna vlast nerado odriče uticaja na pravosuđe
Izvršnoj vlasti se ne žuri baš previše da reformiše pravosuđe, očekivani preobražaj kasni, najavljena nova mreža sudova se odlaže, a smanjuje se i sudski budžet. Sve to utiče na (ne)poverenje građana u sudstvo, a krivica se traži samo među sudijama, mada su oni samo jedan, ali ne i jedini, deo pravosudnog sistema. Ove ocene čule su se juče prilikom predstavljanja novog broja „Srpske pravne revije” posvećene reformisanju pravosuđa.
Nastojanje izvršne i zakonodavne vlasti da utiče na sudsku, po rečima dr Vladimira Todorića, vidi se i po tome što u Komisiji za sprovođenje nacionalne strategije reforme od devet članova pet dolazi iz organa koje kontroliše izvršna vlast, šesti član je iz parlamenta, a preostala tri člana su iz Vrhovnog suda, Društva sudija i Advokatske komore. Imenovanje svakog člana odobrava vlada, a time se nedvosmisleno stavlja do znanja da izvršna vlast kontroliše tu reformu i pravosuđe je samo objekt umesto da bude subjekt reforme. Vidi se to i po podatku da su od početka 2005. godine doneta 174 nova zakona, a da pri tome druge dve vlasti nisu vodile računa o mogućnostima sudstva da to sprovede.
Jedan od pokazatelja nezavisnosti sudija jeste i način njihovog izbora o čemu bi trebalo da vodi računa telo nezavisno od drugih grana, podsetila je Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije. Kod nas to je Visoki savet pravosuđa, ali je to telo ustrojeno drugačije od svetskih standarda, jer članove ne biraju sudije, niti su u tom telu zastupljeni sudovi svih vrsta i stepena. Savet nema ni sedište, ni svoje službe, ni adresu, a članovi su sudije koje rade svoje tekuće poslove boreći se da ispune normu.

Blokada Ustavnog suda
Opasnost da rad Ustavnog suda Srbije bude blokiran ukoliko u relativno kratkom roku ne bude predložen i izabran novi predsednik tog suda i popunjena upražnjena sudijska mesta, po oceni jučerašnjeg skupa, samo potvrđuje da izvršna vlast ima presudnu ulogu u sudstvu.
– Biti sudija Ustavnog suda je zaista izazov za svakog pravnika i možda kruna svake pravne karijere. Međutim, ako smo u situaciju da ljudi neće da se prihvate toga da budu sudije USS, jer se plaše da će Ustav biti izmenjen pa će eventualno uslediti njihov reizbor i možda neće ponovo biti izabrani, onda govorimo o jakom političkom uticaju na izbor tih sudija – rekla je Dragana Boljević.
– To što tako dugo ne možemo da izaberemo sudije USS jeste alarmantno i istinska je paradigma stanja u kome se sudstvo nalazi.
U slučaju blokade rada USS neće biti ni odgovarajuće kontrole pravnih akata izvršne i zakonodavne vlasti, primetio je Hadžiomerović. U zemlji gde je veoma intenzivna zakonodavna aktivnost, rad tog suda koji ocenjuje saglasnost zakona sa Ustavom je od presudne važnosti.

Danas je 20 septembra objavio sledeći tekst

REFORMA PRAVOSUĐA BEZ ŽURBE

Promovisan novi broj „Srpske pravne revije“
Beograd - Izvršna vlast u Srbiji ne žuri s reformom pravosuđa, jer još ne može da se odrekne uticaja na njegov rad, što dovodi u pitanje kredibilitet rada pravosudnih organa, ocenjeno je juče za novinare na promociji četvrtog broja „Srpske pravne revije“ u Medija centru.
- Sudije treba da bira nezavisno telo, bez uticaja politike. To je međunarodni standard koji kod nas još nije usvojen. Visoki savet pravosuđa nije reprezentativan i nisu ispunjeni osnovni uslovi za njegov rad. Neophodno je zakonski utvrditi i precizno definisati sistem odgovornosti sudija - ukazala je na neke od problema u pravosuđu predsednica Društva sudija Dragana Boljević. Ona ocenjuje da se stanje u pravosuđu nije značajno promenilo i da izvršna vlast još „značajno“ utiče na rad sudija. Boljević se zalaže i za određivanje jasnih kriterijuma prilikom ocenjivanja rada sudija i da država obezbedi kontinuiranu i sistemsku obuku sudija.
- Političari su dužni da reše probleme pravosuđa, umesto da komentarišu pojedinačne sudske odluke koje smatraju nepravednim - ukazuje sudija Okružnog suda u Beogradu i potpredsednik UO Društva sudija Omer Hadžiomerović.
Predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava Vidan Hadži-Vidanović kaže da gotovo 60 odsto građana nema poverenje u sudove, kao i da se manje veruje samo Skupštini Srbije.
Urednik revije Vladimir Todorić naglašava da izvršna vlast „nerado pušta kontrolu“ nad pravosuđem. On je kritikovao činjenicu da se budžet namenjen toj grani vlasti neprekidno smanjuje poslednjih godina, te naveo i da još nije oformljena nova mreža sudova u Srbiji, kao i da nije osnovan upravni sud. Todorić ocenjuje da je nacionalna Strategija za reformu pravosuđa u velikoj meri ispravno identifikovala probleme u pravosuđu, ali da se u njoj ne nude adekvatna rešenja. Prema njegovim rečima u Srbiji se mnogo više vodi računa o usklađivanju zakonodavstva s propisima EU, ali se nedovoljno brine o sprovođenju velikog broja donetih zakona.

Danas je 27. septembra objavio sledeći tekst

NETAČNE TVRDNJE DRUŠTVA SUDIJA

Ministarstvo pravde Srbije

Beograd - Ministarstvo pravde tvrdi da nisu tačni navodi Društva sudija Srbije koje je navelo da bi izmenama Zakona o sudijama ministar pravde dobio neke od ingerencija koje sada ima Visoki savet pravosuđa.
Društvo sudija je u ponedeljak saopštilo da „predlog Vlade Srbije predviđa da se od Saveta oduzme, a ministru pravde da ovlašćenje da Skupštini Srbije predlaže potreban broj sudija u svim sudovima u Srbiji“. Ministarstvo pravde u jučerašnjem saopštenju ističe da se iz samog saopštenja tog društva vidi da je Visoki savet pravosuđa zašao u materiju koja nije njegov posao. Dodaje se da je Predlog za izmenu Zakona o sudijama Ministarstvo pravde podnelo pre predloga Visokog saveta pravosuđa Skupštini o potrebi broja sudija.
- Oni koji su zaista zainteresovani za pravosuđe shvatili bi da ne može da se predlaže broj sudija, a da predlog da li će suda biti ili ne još uvek nije upućen Skupštini (nema mreže novih sudova), ističe se u saopštenju Ministarstva. „Ako pažljivo čitaju Strategiju reforme pravosuđa videće da će tek posle donošenja novog ustava i novog zakonskog okvira biti formirana nova mreža sudova s izmenjenim nadležnostima i optimalnim brojem sudija“, piše u saopštenju. Dodaje se da će to biti učinjeno u skladu s potrebama i jasno merljivim kriterijumima koje će utvrditi Visoki savet pravosuđa, kako bi se obezbedilo da najuglednije i najbolje sudije i pravnici vrše sudijsku funkciju.
Dakle, Visoki savet pravosuđa će davati kriterijume, ali neće imati ovlašćenje da određuje ili predlaže mrežu sudova i to je uvek par excellance političko pitanje, gde država odlučuje gde i koliko će sudova biti, zaključuje Ministarstvo pravde.

Glas javnosti je 20. septembra objavio sledeći tekst

NE ŽURIMO S REFORMOM PRAVOSUĐA!

BEOGRAD - Vlada Srbije ne žuri s reformom pravosuđa, što dovodi u pitanje kredibilitet rada pravosudnih organa, ocenjeno je juče. Na konferenciji za novinare Vladimir Todorić je ocenio da izvršna vlast „nerado pušta kontrolu“ nad provosuđem i kritikovao činjenicu da se budžet namenjen toj grani vlasti neprekidno smanjuje u prethodne tri godine. On je takođe kritikovao činjenicu da još nije oformljena nova mreža sudova u Srbiji i da nije formiran Upravni sud. Todorić je ocenio da je nacionalna Strategija za reformu pravosuđa u velikoj meri ispravno identifikovala probleme u pravosuđu u Srbiji, ali da se u njoj ne nude adekvatna rešenja. Prema njegovim rečima, u Srbiji se mnogo više vodi računa o usklađivanju zakonodavstva s propisima EU, ali se nedovoljno brine o sprovođenju velikog broja donetih zakona. Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je da se stanje u pravosuđu nije značajno promenilo jer je i dalje značajan uticaj izvršne vlasti na rad sudija, i dalje postoji veliki formalizam u radu, obrazovanje pravnika je neadekvatno i ima mnogo ukinutih presuda.
Sudija Okružnog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović ocenio je da nije ni bilo ozbiljne reforme i da su političari dužni da sistemski reše probleme pravosuđa.

Večernje novosti su 27. septembra objavile sledeći tekst

ZAŠLI U DRŽAVNO

MINISTARSTVO PRAVDE POVODOM SAOPŠTENjA DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE

BEOGRAD - Ministarstvo pravde Srbije saopštilo je juče da su netačni navodi Društva sudija Srbije povodom predloga Vlade da broj sudija u svakom sudu ponaosob, umesto Visokog saveta pravosuđa, parlamentu treba da predlaže ministar pravde.
“Iz samog saopštenja Društva sudija Srbije vidi se da je Visoki savet pravosuđa zašao u materiju koja nije njegov posao - ističe se u saopštenju Ministarstva pravde. - Predlog za izmeu Zakona o sudijama Ministarstvo pravde je podnelo pre predloga VSP. Oni koji su zaista zainteresovani za pravosuđe shvatili bi da ne može da predlaže broj sudija, a da predlog da li će sud postojati ili neće još nije upućen skupštini (nema mreže novih sudova u Srbiji)”.
Ministarstvo pravde ukazuje da će, prema Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa, tek nakon donošenja novog Ustava Srbije i novih zakona biti formirana nova mreža sudova s izmenjenim nadležnostima i optimalnim brojem sudija.
“Dakle, VSP će davati kriterijume, ali neće imati ovlašćenje da određuje ili predlaže mrežu sudova, jer je to uvek posao države.”

Borba je 27. septembra objavila sledeći tekst

MINISTARSTVO „PROTIV" DRUŠTVA SUDIJA

MlNISTARSTVO PRAVDE SRBIJE SAOPŠTILO JE JUČE DA NISU TAČNI NAVODI DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE KOJE JE NAVELO DA BI IZMENAMA ZAKONA O SUDIJAMA MINISTAR PRAVDE DOBIO NEKE OD INGERENCIJA KOJE SADA IMA VlSOKI SAVET PRAVOSUĐA.
Društvo sudija Srbije je prethodnog dana saopštilo da "predlog Vlade Srbije predviđa da se od Saveta oduzme, a ministru pravde da ovlašćenje da Skupštini Srbije predlaže potreban broj sudija u svim sudovima u Srbiji"
Ministarstvo pravde je tim povodom istaklo da se iz samog saopštenja tog društva vidi da je Visoki savet pravosuđa zašao u materiju koja nije njegov posao.
Kako je ministarstvo navelo, Predlog za izmenu Zakona o sudijama Ministarstvo pravde je podnelo pre predloga Visokog saveta pravosuda Skupštini o potrebi broja sudija.
"Oni koji su zaista zainteresovani za pravosuđe, shvatili bi da ne može da se predlaže broj sudija, a da predlog da li će suda biti ili ne još uvek nije upućen Skupštini (nema mreže novih sudova)", ističe se u saopštenju ministarstva.
"Ako pažljivo čitaju Strategiju reforme pravosuđa videće da će tek nakon donošenja novog Ustava i novog zakonskog okvira biti formirana nova mreža sudova s izmenjenim nadležnostima i optimalnim brojem sudija", piše u saopštenju.
Kako se dodaje, to će biti učinjeno u skladu s potrebama i jasno merljivim kriterijumima koje će utvrditi Visoki savet pravosuđa, što je neophodno jer se na bazi tih standarda i kriterijuma obezbeđuje da najuglednije i najbolje sudije i pravnici vrše sudijsku funkciju.

Glas javnosti je 26. septembra objavio sledeći tekst

MINISTAR NE TREBA DA PREDLAŽE BROJ SUDIJA

Društvo sudija Srbije protivi se predlogu vlade

BEOGRAD - Društvo sudija Srbije protivi se predlogu vlade da se ministru pravde da ovlašćenje predlaganja broja sudija, saopšteno je juče iz Društva. Nacionalna strategija za reformu pravosuđa, usvojena u maju ove godine, takvo ovlašćenje dala je Visokom savetu pravosuđa, koji postepeno treba da preuzima poslove sudske uprave, kao i odgovornost za funkcionisanje sudova.
- Suprotno usvojenoj strategiji, vlada je predložila da ministar pravde preuzme ingerenciju Visokog saveta pravosuđa, odnosno da se od saveta oduzme, a ministru pravde da ovlašćenje da Skupštini predloži potreban broj sudija u svim sudovima Srbije - navodi se u saopštenju.
U Društvu smatraju da je zabrinjavajuće to što je predlog izmene zakona o sudijama, kojem se protive sudije, usledio odmah posle inicijative u Ministarstvu pravde da se ukinu sudovi sa manje od pet sudija.
Još više zabrinjava odsustvo reakcije Komisije za reformu pravosuđa, čija je dužnost staranje o sprovođenju svih aktivnosti reforme pravosuđa u skladu sa Nacionalnom strategijom, navedeno je u saopštenju Društva sudija.
Izgleda da su motivi za novo zakonsko rešenje i izmene postojećeg propisa političke prirode jer se očekuje da će u malim sredinama i opštinama biti pritisaka da se pojedini sudovi ne ukidaju, čak kada za to ima opravdanja. U pojedinim sudovima, gde jedan sudija na primer ode na bolovanje, ili napusti sud iz drugih razloga, nemoguće je oformiti veće koje bi odlučivalo o pritvoru. Sigurno je da će i političke stranke u lokalu, pa i narodni poslanici teško prihvatiti neke veće rezove i ukidanje pojedinih sudova jer nikom nije prijatno da tokom mandata i uoči verovatno skorih izbora bude prozvan da je uticao na ukidanje sudova. Najveća politička bitka biće vođena oko opštinskih sudova, a dodatni problem je i konačno usvajanje novog ustava i obezbeđivanje neophodne većine. Očigledno je da je uspostavljanje nove mreže sudova, pored toga što znači veliki rez u pravnom sistemu, i vruće političko pitanje.
Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije, izjavila je za Glas da je Visoki savet pravosuđa obavio veliki posao uputivši predlog odluke o neophodnom broju sudija, i da to nije bilo nimalo lako.
- Sada, umesto da se upravno- sudski poslovi sve više prenose na Visoki savet pravosuđa, imamo situaciju gde se radi upravo suprotno i ovlašćenja žele dati ministru. Visoki savet je svoj deo posla odradio, ali pitanje je da li će to oni koji odlučuju prihvatiti - rekla je Boljevićeva.

Večernje novosti su 26. septembra objavile sledeći tekst

PRESUDA REFORMI

DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE O IZMENAMA ZAKONA O SUDIJAMA

BEOGRAD - Društvo sudija Srbije saopštilo je juče da se protivi predlogu Vlade za izmene Zakona o sudijama, po kojima bi broj sudija parlamentu predlagao ministar pravde.
Podseća se da Nacionalna strategija reforme pravosuđa predviđa da Visoki savet pravosuđa predlaže skupštinski broj sudija za celu republiku i svaki sud ponaosob.
VSP je, podsetimo, skupštini dostavio predlog odluke o broju sudija i inicirao kod Ministarstva pravde gašenje svih sudova u kojima bi trebalo da radi pet i manje sudija (takvih je 76 opštinskih, okružnih i trgovinskih sudova).
Društvo sudija ističe da je “zabrinjavajuće” što je takav predlog Vlade usledio odmah nakon inicijative VSP da se ukinu sudovi sa pet i manje sudija. I, da “još više zabrinjava” što se o ovome ne izjašnjava Komisija za reformu pravosuđa
(na čijem je čelu, inače, ministar pravde).
- Nije prošlo ni četiri meseca od donošenja Nacionalne strategije reforme pravosuđa, a ponovo se desilo da koraknemo unazad - ocena je Društva sudija. - Protivimo se merama kojima se menjaju ciljevi Nacionalne strategije, a zalažemo se za njeno iskreno i dosledno sprovođenje.

Borba je 26. septembra objavila sledeći tekst

NE PITA SE MINISTAR

Društvo sudija Srbije protivi se predlogu Vlade da se ministru pravde da ovlašćenje predlaganja broja sudija, saopšteno je juče iz Društva.
Nacionalna strategija za reformu pravosuđa, usvojena u maju ove godine, takvo ovlašćenje dala je Visokom savetu pravosuđa, koji postepeno treba da preuzima poslove sudske uprave, kao i odgovornost za funkcionisanje sudova.
"Suprotno usvojenoj strategiji, vlada je predložila da ministar pravde preuzme ingerenciju Visokog saveta pravosuđa, navodi se u saopštenju.

Dnevnik je 26. septembra objavio sledeći tekst

SUDIJE KRITIKUJU ZAKON

Društvo sudija Srbije oštro je juče osudilo najavljene izmene Zakona o sudijama po kojima bi ministar pravde dobio neke od ingerencija koje sada ima Visoki savet pravosuđa.
"Predlog Vlade Srbije predviđa da se od Saveta oduzme, a ministru pravde da ovlašćenje da Skupštini Srbije predlaže potreban broj sudija u svim sudovima u Srbiji", navodi se u saopštenju Društva sudija Srbije. Ta organizacija navodi da je zabrinjavajuće i odsustvo reakcije Komisije za reformu pravosuđa.

Danas je 26. septembra objavio sledeći tekst

BEOGRAD: DRUŠTVO SUDIJA SRBIJE KRITIKUJE IZMENE ZAKONA O SUDIJAMA

Društvo sudija Srbije najoštrije je juče osudilo najavljene izmene Zakona o sudijama prema kojima bi ministar pravde dobio neke od ingerencija koje sada ima Visoki savet pravosuđa. „Predlog Vlade Srbije predviđa da se od Saveta oduzme, a ministru pravde da ovlašćenje da Skupštini Srbije predlaže potreban broj sudija u svim sudovima u Srbiji“, navodi se u saopštenju Društva sudija Srbije. Kako se ističe, zabrinjavajuće je odsustvo reakcije Komisije za reformu pravosuđa „čija je dužnost staranje o sprovođenju svih aktivnosti reforme pravosuđa“.