MESEČNI NARATIVNI IZVEŠTAJ  O SVIM AKTIVNOSTIMA

DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE U OKTOBRU 2006. GODINE

I   PREDSEDNIŠTVO

3. okrobra 2006. godine održana je 3 sednica Predsedništva Društva, sa sledećim dnevnim redom 1. Izveštaj sa sednice Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije, 2. Organizovanje okruglog stola u vezi Ustava i reizbora, 3. Razno. Sednici su prisustvovali:  Ivan Mitrovski, Lidija Đukić, Tatjana Matković-Stefanović, Spomenaka Zarić i Miloš Milošević,  Dragana Boljević i Zorana Delibašić. Svoje odsustvo su opravdali su Borivoje Simić, Ljubomir Jovanović.

Na sednici su donete sledeće odluke:

1. Usvaja se predlog da se povodom odluke Komisije za sprovođenje strategije reforme pravosuđa da se osnuje radna grupa za izradu Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u građanskim stvarima i izradu Uputstva i Pravilnika, podrži predlog Sekcije za građansko pravo da se u radnu grupu bira Spomenka Zarić, sudija Vrhovnog suda Srbije, a u radnu grupu za izradu osnovnih načela o sistemskim zakonima iz oblasti pravosuđa podrži predlog Predsedništva da se bira Dragana Boljević, sudija Okružnog suda u Beogradu. Verifikacija ova dva predloga izvršiće se na taj način što će se svi članovi Upravnog odbora telefonom izjasniti o ovim predlozima.

2. Usvaja se predlog da se 20. oktobra 2006. godine organizuje okrugli sto U susret novom Ustavu-pravosuđe dan posle.

OKRUGLI STO

U SUSRET NOVOM USTAVU – PRAVOSUĐE DAN POSLE

Društvo sudija Srbije je 20. oktobra 2006. godine u Beogradu u hotelu “Hajat” organizovalo okrugli sto “U SUSRET NOVOM USTAVU - PRAVOSUĐE DAN POSLE”, uz finansijsku podršku OEBS i ABA CEELI.

Povodom izjašnjavanja o novom Ustavu Društvo je iniciralo organizovanje ovog okruglog stola svesno svoje odgovornosti i obaveze i sa namerom da pruži doprinos ostvarenju suštinskih demokratskih vrednosti pre svega nezavisnog i odgovornog sudstva i  promenama koje će nastupiti usvajanjem Ustava i njegovim sprovođenjem. Okrugli sto je zamišljen kao široka rasprava i razgovor stručnjaka o ovim pitanjima koja su od suštinske važnosti za celo društvo. Osim toga, cilj je i upoznavanje stručne javnosti i građana sa stavovima Društva povodom nekih ustavnih rešenja koja se tiču pravosuđa, analiza zakonskih rešenja koja bi mogla da proisteknu iz Ustava i usaglašenosti rešenja koja se tiču pravosuđa sa međunarodnim standardima. Tekstom novog Ustava Srbije nije precizno regulisan položaj sudstva i odnos prema izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, ustavne odredbe kojima je regulisan položaj sudova ne pružaju precizne i dovoljne garancije za ostvarenje ustavnog prava svakog građanina da mu sudi nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku.

Učesnici su razmatrali ustavna rešenja koja se odnose na sudstvo, njihovu usaglašenost sa

     međunarodnim standardima, analizirali zakonska rešenja koja bi mogla da proisteknu iz Ustava

     i probleme koji bi mogli da se jave u praksi i usvojili sledeće

Z A K LJ U Č K E

     1.   Novi Ustav proklamuje načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti i

sadrži neka dobra rešenja u delu koji reguliše položaj sudstva (stalnost sudijske funkcije i Visoki   savet sudstva, između ostalog). Međutim, opštost i nedovršenost nekih  odredbi i međunarodni standardi koje treba da poštuje svako društvo koje ima nameru da gradi pravnu državu ukazuju da ustavne odredbe kojima je regulisan položaj sudova ne pružaju precizne i dovoljne garancije za ostvarenje ustavnog prava svakog građanina da mu sudi nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i  u razumnom roku.

2. Garancije sudske nezavisnosti treba dovršiti i upotpuniti u skladu sa proklamovanim načelima i međunarodnim standardima, Zakonom za sprovođenje Ustava i ostalim zakonima koji će regulisati položaj sudova i sudija, bez ishitrenosti i nakon široke javne rasprave u kojoj će biti data mogućnost svim relevantnim subjektima, a pre svega sudovima, da daju mišljenje o ovom pitanju da bi se došlo do rešenja koja će biti na dobrobit svih.

3. Zakonom posebno treba detaljno razraditi garancije nezavisnosti Visokog saveta sudstva (kao nezavisnog i samostalnog sudskog organa koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija u smislu član 153 Ustava)  pre svega u pogledu izbora njegovih članova iz reda sudija od strane Skupštine. U tom smislu neophodno je imati u vidu međunarodne standarde i preporuke da sudije u Visokom savetu sudstva treba da budu izabrane od  ostalih sudija i to tako da predstavljaju sudije iz sudova svih vrsta i stepena i predvideti obavezu Skupštine da poštuje predlog struke prilikom izbora sudija u Visoki savet sudstva.

4.   Eventualna odluka o ponovnom izboru svih sudija bila bi pravno neutemeljena s obzirom na činjenicu da ne postoji ustavni diskontinuitet u donošenju novog Ustava i da je sudska vlast stalna i stručna a ne politička da bi se menjala sa političkim izborima.

Okruglom stolu su prisustvovali: Prof.dr Zoran Tomić – član Visokog saveta pravosuđa i profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu,  Biserka Pavlović predstavnik Ministarstva finansija, Uprave za trezor, Mirjana Đerasimović i Dragoljub Janković, sudije Višeg  trgovinskog suda, Slobodan Nadrljanski - predsednik Okružnog suda u Novom Sadu, Miodrag Majić - predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu, Milica Popović-Đuričković - predsednik Petog opštinskog suda u Beogradu, Evica Mijatović - Zamenik javnog tužioca

Jasmina Kiurski – zamenik Republičkog javnog tužilaštva, Milovan Božović - Okružni javni tužilac u Beogradu, Lidija Komlen – Nikolić i mr Goran Ilić, predstavnici Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Prof. dr Dragan Bataveljić predstavnik   Pravnog fakulteta u Kragujevcu, Vladimir Šešlija, predstavnik Advokatske komore Srbije, Ivan Mitrovski, predsednik Upravnog odbora Društva Sudija Srbije, Lidija Đukić, zamenik predsednika Upravnog odbora Društva, Miloš Milošević, član Predsedništva Društva, Spomenka Zarić, član Predsedništva Društva, Borivoje Simić, član Predsedništva Društva, Dragana Boljević, predsednik Društva, Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva, Zorica Bulajić i Zorana Delibašić, sudije Okružnog suda u Beogradu, Dragana Lukić i Marina Matić predsatvici Sekretarijata za sprovođenje Strategije, Stephen Kelley, Borko Nikolić i Krsto Perović predstavnici OEBS, Silvija Panović – Đjurić, predstavnik Saveta Evrope, Robert Lochary, Jelena Arsić i Jelena Jolić predstavnici ABA CEELI, Mirjana Cvetković, predstavnik Delegacije Evropske komisije u Srbiji, Dan Stavart, predstavnik Ambasade U.S.  Jan Emmert,  Igor Bandović i Jovan Nicić, predstavnici          UNDP, Georges Proulx i Tatjana Pavlović-Križanić, predstavnici Canadian International Development Agency, Tomas Mayer, predstavnik         GTZ, Mihajlo Čolak, predstavnik Fonda za otvoreno društvo, Doc. dr Oliver Nikolić, predstavnik   Instituta za uporedno pravo, Dina Dobrković, predstavnik Beogradskog centra za ljudska prava, Dušan Protić, predstavnik Pravnog Foruma

II   PROJEKTI

Projekat Podizanje nivoa efikasnosti pravosuđa u borbi protiv trgovine ljudima

Šesnaesti seminar održan je 6. i 7. oktobra u Donjem Milanovcu u hotelu  «Lepenski vir». Učesnici seminara bile su sudije Okružnog suda u Negotinu, Opštinskog suda u Negotinu, Opštinskog suda u Kladovu, Opštinskog suda u Majdanpeku, zamenici Opštinskog opštinskog javnog tužioca u Negotinu, Opštinskog javnog tužioca u Majdanpeku, Opštinskog javnog tužioca u Kladovu i predstavnici MUP Sekretarijata u Negotinu. Učesnici seminara izjavili su da su teme aktuelne jer ukazuju na probleme iz prakse. Izdvojili su kao najkorisniji deo seminara ukazivanje na mogućnost obezbeđenja dokaza, simulaciju slučaja, otkrivanje trgovine ljudi, prezentovanje slučaja iz prakse i diskusiju. Kao teme budućeg seminara predložili su krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja - veštačenja i uviđaje, DNK veštačenja, ulogu tužioca po novom ZKP. Smatraju da je dobro što su učesnici seminara sudije, tužioci i predstavnici policije, da je ovaj seminar odlično organizovan u svakom pogledu i da treba češće organizovati ovakve seminare, istakli su da je seminar ostvario svoju svrhu i posebno su pohvalili sve predavače. U radu seminara učestvovalo je 17 učesnika.

Sedamnaesti seminar održan je 20. i 21. oktobra na Kopaoniku u hotelu «JAT apartmani». Učesnici seminara bili su stručni saradnici Okružnog suda u Kraljevu, sudije Opštinskog suda u Raški i predstavnici MUP  Sekretarijata unutrasnjih poslova u Kraljevu. Učesnici seminara izjavili su da su stekli nova saznanja s obzirom na temu koja je aktuelna, ali ima malo iskustva u praksi. Predavanja su ocenili  najvišim ocenama, istakli su da su to najbolja predavanja kojima su prisustvovli. Za najkorisniji deo seminara izdvojili su simulaciju slučaja, sve prikazane primere, komentar ZKP. Krijumčarenje ljudima su predložili kao temu budućeg seminara. Na kraju su izjavili da je seminar izuzetno dobar, predložili su da ponovo učestvuju na nekom sličnom seminaru jer su mnogo naučili, da je retko sresti veoma stručne ljude koji su istovremeno toliko prirodni, spontani i neopterećeni znanjem i svojim funkcijama. U radu seminara učestvovalo je 7 učesnika.

III MEDIJI O DRUŠTVU

Blic je 3.oktobra objavio sledeći tekst

SUDIJE NE SMEJU DA SE BAVE POLITIKOM

Prema tekstu novog ustava Srbije

Ustav zabranjuje političko delovanje sudija, a mandati poslanika pripadaće strankama

Član 152 novog ustava Srbije izričito zabranjuje političko delovanje sudija, a u Društvu sudija Srbije smatraju da takva formulacija ostavlja prostor za političko sankcionisanje mišljenja sudija.

- Gde je tu demokratija? Ovaj član ustava daje osnova za bojazan da će sudija koji izrekne bilo kakvu kritiku oko pravosuđa ili prema vlasti uopšte biti sankcionisan - kaže predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević.

Društvo sudija Srbije smatra da bi trebalo da postoji ograničenje oko političkog angažmana sudija i to zabrana članstva u političkim strankama.

- Ali nije dobro zabranjivati konstruktivnu kritiku stručnjaka. Ako sudija smatra da neke odluke političkih vlasti nisu dobre, ne sme mu se uskraćivati pravo da to kaže - objašnjava Boljevićeva.

Novi ustav predviđa i da mandati poslanika pripadaju strankama, što je suprotno odluci Ustavnog suda po kojoj su poslanici vlasnici mandata.  

- Kakva je sudbina poslanika ako bude pričao nešto što se stranci ne sviđa. Moraće da ode. Oni će biti vojnici svoje stranke ili neće biti poslanici. Gde je tu pravo poslanika koga je narod birao? - zaključuje Boljevićeva.

Da novi ustav dovodi sudije u težak položaj smatra i Jovica Trkulja, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.

- Izvršna vlast je proširila svoj uticaj na pravosuđe, naročito kada je reč o izboru članova Vrhovnog saveta pravosuđa, Vrhovnog suda i Ustavnog suda - kaže Trkulja.

Imunitet sudija i javnog tužioca je slabiji od imuniteta funkcionera, primedba je bivšeg sudije Vrhovnog suda Zorana Ivoševića. Tako se, po predlogu ustava, protiv poslanika ne može pokrenuti krivični postupak bez odluke „određenog organa“, dok je to moguće u slučaju sudija i tužioca.

- To nije principijelno jer ustav proklamuje načelo podele vlasti. Ako je jedan nosilac vlasti manje zaštićen od onog drugog u poslaničkim klupama, onda to nije dobro - tvrdi Ivošević.  

Sagovornici „Blica“, uz iznete zamerke, slažu se u oceni da je predlog ustava znatno bolji od važećeg, a i dopušta lakšu promenu spornih odredaba.

Danas je 17. oktobra objavio sledeći tekst

PROVERA KVALITETA ILI LUSTRACIJA

Povodom tvrdnji da bi posle donošenja novog ustava trebalo sprovesti reizbor sudija

POVODI

Beograd - Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero nedavno je ukazala da novi ustav zahteva donošenje novog ustavnog zakona. Istakla je i da mnogi smatraju da je nužno sprovesti opšti reizbor sudija.

- Neki u ovome vide mogućnost lustracije sudija koja dosad nije izvršena. Drugi kao razlog navode da i sudska vlast, kao i druge grane vlasti, mora pretrpeti promenu zbog kvalitativne provere i ove vlasti. Sudstvo se ne boji reizbora, ali svoju vlast crpi iz svog autoriteta koji se ne može graditi ukoliko nemamo tačno utvrđen sistem reizbora koji će obezbediti postojanje osnovnih standarda koji garantuju stvaranje kvalitetnog nezavisnog sudstva. To je moguće ako se obezbedi nezavisno stručno telo koje će vršiti reizbor - rekla je Škero, ističući da kriterijumi svakog izbora, pa i opšteg, moraju da budu tačno utvrđeni, transparentni i uporedivi.

Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda, za Danas kaže da u tekstu novog ustava ne vidi veliki prostor za reizbor sudija, jer se, zapravo, reizbor i ne spominje.

- U stručnoj javnosti se govori da će novi ustav poslužiti kao mogućnost da se ponovo izaberu sudije za sve sudove te, da tako kažem, nove države koja ima novi ustav. Međutim, sam tekst ustava o tome uopšte ne govori. Sudije se pribojavaju i načina reizbora. Čuli smo na seminaru sudija u Vrnjačkoj Banji da se traži jasnu procedura gde će se kao kriterijum uzimati u obzir stručnost i kvalitet u postupanju - kaže Majić.

On smatra da se iz te najave vidi da nije reč o reizboru, jer ako bi se išlo ka tome da se ne reizaberu loše sudije već sada za to postoji mehanizam, a to je razrešenje, te reizbor samim tim nije potreban.

- Treba pitati zbog čega se ne ide na razrešenje sudija koji ne valjaju. Znači, reizbor ipak treba za nešto drugo. To je neka dobrim delom politička kategorija. Da li će to biti lustracija, ostaje da se vidi, ali to je masovno pročišćenje i češljanje sudija, a ako bi se svelo isključivo na kriterijume uspešnosti za koje smo se svi na savetovanju zalagali, onda je pitanje da li bi nam reizbor bio potreban. Po meni ne bi, jer već imamo mehanizam za razrešenje onih koji ne valjaju. Dakle, reizbor je ipak potreban za nešto drugo - kaže Majić.

Društvo sudija Srbije smatra da u principu reizbor nije neophodan. Postoje, kako navodi Dragana Boljević, predsednica društva, dovoljni mehanizmi i oni se mogu i dopuniti da se suprotno onom što se sada dešava rad svakog sudije redovno procenjuje i vrednuje.

- Ustav ne spominje reizbor, ali na tri načina daje mogućnost zakonu za sprovođene ustava da reizbora bude. Jedan način je što se ustanovljava novi sud, Vrhovni kasacioni sud. U njega treba da se izaberu sudije i to će pretežno biti sudije sadašnjeg Vrhovnog suda, ali oni moraju da se prijave za izbor pa će stoga faktički prolaziti reizbor na taj način - ukazuje Boljević.

Ona drugi način vidi u tome što je ustavom ostavljeno da funkcija sudije može prestati i donošenjem zakona koji će predvideti reizbor. Treći, najrealniji način podrazumeva mogućnost reizbora tako što se ustanovljava novo sudsko telo Visoki savet sudstva koji prema ustavu postavlja sudije za stalno.

- Pošto ustav ne govori šta je s položajem dosad izabranih sudija, onda može da se izvede pretpostavka da će novo sudsko telo u stvari postaviti sve sudije za stalno, jer niko od nas dosad izabranih nije postavljen od strane tog sudskog tela za stalno. To su, prema mom mišljenju, kapije za reizbor. Ako ga bude mi insistiramo da se zna do kada taj reizbor treba da bude izveden, da se ostavi razumni rok za taj postupak koji mora biti barem par godina, jer će se odlučivati o sudbini više hiljada ljudi i procenjivati njihov rad - što onih koji su trenutno sudije, a njih je oko 2.400 u Srbiji, to i kandidata koji će se prijavljivati na ta mesta - ističe Boljević.

Prema njenom mišljenju oni koji budu ocenjivali rad sudija moraju da budu sudije, odnosno vrlo istaknuti pravni znanci.

- Potrebno je da u tom postupku sudije koji ne prođu reizbor imaju pravo da im se pruži pravna zaštita, što znači da im se kaže zbog čega nisu prošli reizbor i da im se, ukoliko su nezadovoljni tom ocenom, neko telo, recimo Ustavni sud, kaže da li je takva odluka zaista valjana. Ukoliko se svi ovi uslovi ne obezbede imaćemo kulise iza kojih će značajne odluke o sudstvu donositi političari - kaže Boljević.

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, pretpostavlja da se pitanje reizbora sudija poteže s obzirom na tekst predloga ustava. Naime, u predlogu ustava je, kako kaže, predviđeno da prvi izbor sudija vrši Narodna Skupština na tri godine, dok će kasnije te izbore verovatno vršiti Visoki savet pravosuđa.

- Ova odredba je lošija od rešenja iz Ustava iz 1990. zbog toga što je njime uveden princip stalnosti sudijskog mandata. Taj princip se i u teoriji i u uporednom pravu smatra moćnom branom protiv uticaja na sudiju, dakle važnom garancijom nezavisnosti sudija. Novi ustav razbija taj princip tako što uvodi mogućnost reizbora posle prvog izbora za sudiju. U vezi s reizborom je i činjenica da prvi i najznačajniji izbor ne vrši Visoki savet pravosuđa, već Narodna Skupština koja je političko telo i ne može se izbeći utisak da će se i posle donošenje novog ustava nastaviti trgovina sudijskim mandatima koja već dugo traje u parlamentu.

Prema rečima Vesne Rakić Vodinelić, u vezi s eventualnim reizborom svih sudija je i pitanje da li će ustavnim zakonom ili nekim drugim aktom, posle stupanja na snagu novog ustava, biti propisano da svim sudijama prestane mandat, odnosno da svi idu na ponovni izbor.

- Ako se tako nešto dogodi to će značiti uvođenje lustracije na mala vrata, za čim nema nikakve potrebe, jer kao što je poznato već postoji Zakon o lustraciji. Ovaj je zakon, međutim, lustraciju predvideo kao pojedinačnu, a ne kao kolektivnu meru, predvideo je ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava svakog od državnih funkcionera koji podleže lustraciji, te niz pravnih sredstava putem kojih se taj funkcioner može braniti od izrečene lustracije. Ako posle donošenja ustava bude donet ustavni zakon ili drugi akt kojim se traži da se svim sudijama okonča mandat i dođe do njihovog reizbora, to će biti ne samo protivno principu nezavisnosti sudija kao državnih funkcionera, nego i principima lustracije - ističe Rakić Vodinelić.

Politika je 21.oktobra objavila sledeći tekst

REIZBOR, ALI PO PRAVILIMA

Predsednik Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero ocenila je juče, povodom donošenja novog ustava Srbije, da se „sudstvo ne boji reizbora”, ali da taj postupak mora biti obavljen prema tačno utvrđenoj proceduri i kriterijumima, jer će, u suprotnom, doći do krize ove grane vlasti.

„Reizbor svih sudija, čiji je broj velik, zahteva potrebno vreme, da bi se sprečila proizvoljnost i obezbedila objektivna primena merila koja se moraju razraditi”, istakla je Petrović-Škero u pozdravnom pismu učesnicima okruglog stola „U susret novom ustavu Srbije”, koji je organizovalo Društvo sudija Srbije.     

 Glas javnosti je 21.oktobra objavio sledeći tekst

NEDOSTATKE KORIGOVATI ZAKONOM

Društvo sudija Srbije: Predlog novog ustava relativno dobar

BEOGRAD - Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, izjavila je juče da je novi ustav Srbije ponudio dosta kvalitetnih rešenja koja se tiču pravosuđa, ali da u njemu postoji jedan broj „nedorečenih, nedostajućih i problematičnih rešenja“. Na skupu „U susret novom ustavu Srbije“, u organizaciji Društva sudija, ona je rekla da bi problematične odredbe i široke formulacije date u ustavu mogle da se koriguju zakonom, kojim bi se precizirala postojeća rešenja i korigovali nedostaci, kao i osigurala nezavisnost sudija. Boljevićeva je naglasila da u nedostatke spadaju način na koji se formira Visoki savet sudstva, nejasnoće o položaju do sada izabranih sudija, a postavlja se i pitanje kakva će biti sadržina ustavnog zakona i da li će biti reizbora sudija. Društvo sudija Srbije ocenilo je odredbu o zabrani političkog delovanja sudija kao problematičnu.

- Odredba člana 152 koja se odnosi na to pitanje je široka i ne zna se ko će da procenjuje šta je to političko delovanje, niti na kakvo se delovanje odnosi jer politika može da bude i kulturna i prosvetna - ukazala je Boljevićeva.

Ona je dodala da „bilo kakvo angažovanje neko zlonameran može da podvede pod politiku“. Nedorečenim odredbama u Društvu smatraju i diskreciju skupštine prilikom izbora predsednika sudova i sudija, premeštanje sudija u drugi sud bez njihove saglasnosti.

Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije, rekao je da je tekst novog ustava „relativno dobar“, ali i da bi ustavne garancije trebalo da budu „čvršće i obimnije“. On je istakao da nedostaju i materijalni aspekt sudske i lične sudijske nezavisnosti, kao i kriterijumi za izbor sudija i sastava Visokog saveta sudstva. Loše je i to što postoji razlika u načinu izbora sudija i predsednika sudova.

- I ovaj ustav, kao i svi demokratski ustavi u svetu, proklamuje nezavisnost sudstva, ali su potrebne garancije da će to tako i biti - zaključio je Hadžiomerović.

Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije, rekla je juče da se „sudstvo ne boji reizbora“, ali da taj postupak mora biti obavljen prema tačno utvrđenoj proceduri i kriterijumima, jer će, u suprotnom, doći do krize ove grane vlasti.

- Reizbor svih sudija, čiji je broj velik, zahteva potrebno vreme, da bi se sprečila proizvoljnost i obezbedila objektivna primena merila koja se moraju razraditi - istakla je Škero u pozdravnom pismu učesnicima okruglog stola.

Ona je naglasila da će reizbor sudija biti moguć samo ako se prethodno formira kvalitetno telo koje će ga obavljati.

Borba je 21.oktobra objavila sledeći tekst

SUDIJE SE NE BOJE

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero istakla je juče da se sudstvo ne boji reizbora i ponovila da ono svoju vlast crpi iz svog autoriteta.

U pozdravnom pismu upućenom jučerašnjem skupu Društva sudija Srbije, posvećenom diskusiji o novom Ustavu, Škero je navela da se "autoritet sudske vlasti ne može graditi ukoliko nemamo tačno utvrđen sistem reizbora sudija".

 Dnevnik je 21.oktobra objavio sledeći tekst

SUDSTVO SE NE BOJI REIZBORA

Predsednik Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero ocenila je juče, povodom donošenja novog Ustava Srbije. da se "sudstvo ne boji reizbora", ali da taj postupak mora biti obavljen prema tačno utvrđenoj proceduri i kriterijumima, jer će, u suprotnom, doći do krize ove grane vlasti.

"Reizbor svih sudija, čiji je broj velik, zahteva potrebno vreme, da bi se sprečila proizvoljnost i obezbedila objektivna primena merila koja se moraju razraditi", istakla je Petrović-Škero u pozdravnom pismu učesnicima okruglog stola "U susret novom Ustavu Srbije", koji je organizovalo Društvo sudija Srbije.Ona je naglasila da će reizbor sudija bti moguć samo ako se prethodno formira kvalitetno telo koje će ga obavljati.

"Autoritet se ne može graditi ukoliko nemamo tačno utvrćen sistem reizbora koji će obezbediti postojanje osnovnih standarda koji garantuju stvaranje kvalitetnog, nezavisnog sudstva", poručila je PetrovićŠkero i dodala da će to biti moguće samo ako se obezbedi nezavisno stručno telo za reizbor sudija.

Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da je predlog novog ustava "relativno dobar" i da je bolji od važećeg, ali da bi ustavne garancije trebalo da budu "čvršće i obimnije".

Hadžiomerović je rekao da predlogu novog ustava nedostaju i materijalni aspekt sudske i lične sudijske nezavisnosti, kao i kriterijumi za izbor sudija i sastava Visokog saveta sudstva.

"Ljudi koji su radili na ovom predlogu, nisu predvideli mogućnost izbora prevremenih sudija", napomenuo je Hadžiomerović.

On je ukazao i da je nedostatak to što su razlozi za prestanak mandata članova Visokog saveta sudstva i za razrešenje sudija spušteni na zakonski nivo.

Nije dobro rešenje ni izbor predsednika sudova, ocenio je Hadžiomerović, ističući da je loše to što postoji razlika u načinu njihovog i izbora sudija. U postupku izbora sudija napravljen je značajan napredak, jer ograničava uticaj politike, objasnio je Hadžiomerović.

Blic je 21.oktobra objavio sledeći tekst

DRUŠTVO SUDIJA: NEJASAN POLOŽAJ SUDSTVA U USTAVU

Tekstom novog ustava Srbije nije precizno regulisan položaj sudstva i odnos prema izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, zaključak je sa juče održanog okruglog stola Društva sudija Srbije pod nazivom „U susret novom ustavu - pravosuđe dan posle“.

- Zavisno od toga kako će zakonima biti konkretizovane, ustavne odredbe koje regulišu položaj pravosuđa mogu biti dobre ili veoma loše - rekla je Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije.

Napominjući da nije dobro to što se još ne zna kada i kako će biti formiran Vrhovni kasacioni sud, kao i Visoki savet sudstva, Boljevićeva je dobrim ocenila rešenja o uvođenju stalnog mandata za sudije, imunitetu i izbora od strane sudskog tela.

Vida Petrović-Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije,  u pozdravnom pismu navela je da će „sistem reizbora obezbediti stvaranje kvalitetnog, nezavisnog sudstva“.Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta, rekao je da ima razloga za strah od reizbora jer „nema garancija da neće biti arbitrernosti“.

Danas je 21.oktobra objavio sledeći tekst

NOVA USTAVNA REŠENJA NISU GARANCIJA NEZAVISNOSTI SUDSTVA

Okrugli sto Društva sudija Srbije „U susret novom ustavu - pravosuđe dan posle“

Beograd - Osnove prava postavljene novim tekstom ustava nisu dovoljne i potrebno ih je konkretizovati zakonom za sprovođenje ustava i drugim zakonima koji se odnose na pravosuđe. Zavisno od toga, ustavne odredbe mogu biti ili dobre ili veoma loše, ocenile su sudije, učesnici okruglog stola „U susret novom ustavu - pravosuđe dan posle“ koji je organizovalo Društvo sudija Srbije.  

- Smatramo da nije dobro što ni mi ni javnost dosad ne znamo šta sadrži ustavni zakon za sprovođenje ustava, kada će biti formiran Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u državi, kada i kako će biti formiran Visoki savet sudstva, kakav će biti položaj dosad izabranih sudija, kao i da li ćemo imati reizbor i da li će on biti u funkciji lustracije ili selekcije najboljih, ko će u njemu odlučivati, u kakvom postupku, u kom roku, po kojim kriterijumima i da li će pored pravne zaštite postojati pravni lek za sudije koje prolaze ovaj postupak - istakla je juče Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Ona je navela da su stručnjaci svesni da se Ustav u ovoj fazi postupka ne može menjati, da su neka ustavna rešenja koja se tiču pravosuđa dobra kao što je uvođenje stalnog mandata, imuniteta. Neka ustavna rešenja su, kako kaže, široka, nedorečena ili nedostajuća kada je reč o diskreciji Skupštine prilikom izbora predsednika sudova i sudija, premeštanje sudija u drugi sud bez njihove saglasnosti, nepostojanje materijalnih garancija sudske nezavisnosti. Međutim, Boljević napominje da se neka ustavna rešenja smatraju problematičnim kao to što je u skupštinskoj ingerencji prvi izbor sudija, predsednika sudova i članova Visokog sudskog saveta, donošenje i menjanje zakona koji se tiču pravosuđa samo prostom većinom prisutnih poslanika, zabrana političkog delovanja sudijama.

- Ako ne budemo imali stručne, odgovorne i nezavisne sudije - imaćemo poslušne sudije. Takve sudije sude u strahu da neće odgovoriti očekivanjima onih koji su ih izabrali, a ne po zakonu. Tada nema ni sigurnosti ni pravde, ni posla ni budućnosti - naglasila je Boljević.

Vida Petrović - Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, uputila je pozdravno pismo ovom skupu u kome je opet ponovila da se sudstvo ne boji reizobra, ali samo pod uslovom da se obezbedi postojanje osnovnih standarda koji garantuju stvaranje kvalitetnog, nezavisnog sudstva, a da je to moguće samo ako se obezbedi nezavisno stručno telo koje će vršiti reizbor.

Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, međutim rekaoje  da pravosuđe ima razloga za briigu i da u ambijentu reizbora sudija nema garancija za objektivne kriterijume.

Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije kazao je da u tekstu novog ustava nema nikakvih garancija za nezavisnost sudstva, i da predsednike suda ipak biraju poslanici što znači da su oni izbor političke volje, kao i da je  Visoki savet sudstva takođe, skupštinsko telo.

Politika je 23.oktobra objavila sledeći tekst

POHVALE I PRIMEDBE

U susret ustavu – pravosuđe dan posle

Sudije su upozorile da treba  detaljno razraditi garancije nezavisnosti Visokog saveta sudstva

Novi Ustav proklamuje načela vladavine prava, podele vlasti i nezavisnosti sudske vlasti i sadrži neka dobra rešenja u delu koji reguliše položaj sudstva, ali i neke nedovršene odredbe koje mogu da dovedu u pitanje nezavisan rad sudova, saopštilo je juče Društvo sudija Srbije.

U zaključcima stručnog skupa „U susret novom ustavu – pravosuđe dan posle”, ističe se da „ustavne odredbe kojima je regulisan položaj sudova ne pružaju precizne i dovoljne garancije za ostvarenje ustavnog prava svakog građanina da mu sudi nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku”.

Društvo sudija je ocenilo da „garancije sudske nezavisnosti treba dovršiti i upotpuniti u skladu sa proklamovanim načelima i međunarodnim standardima, zakonom za sprovođenje ustava i ostalim zakonima koji će regulisati položaj sudova i sudija, bez ishitrenosti i nakon široke javne rasprave”.

Sudije su upozorile da zakonom treba posebno detaljno razraditi garancije nezavisnosti Visokog saveta sudstva, „pre svega u pogledu izbora njegovih članova iz reda sudije od strane Skupštine”.„U tom smislu, neophodno je imati u vidu međunarodne standarde i preporuke da sudije u Visokom savetu sudstva treba da budu izabrane od ostalih sudija iz sudova svih vrsta i stepena i predvideti obavezu Skupštine da poštuje predlog struke prilikom izbora sudija u Visoki savet”, navedeno je u zaključcima.

Prema oceni Društva sudija, „eventualna odluka o ponovnom izboru svih sudija bila bi pravno neutemeljena, s obzirom na činjenicu da ne postoji ustavni diskontinuitet u donošenju novog ustava i da je sudska vlast stalna i stručna, a ne politička da bi se menjala sa političkim izborima”.        

Ekonomist je 30. oktobra objavio sledeći tekst

PRESUĐUJE POLITIČKI DIKTAT

Ustav i pravosuđe

Može se desiti da pravosuđe bude u makazama između Ustavnog suda koji je izvan sudske šeme, s jedne strane, i Ministarstva pravde i Narodne skupštine, sa druge; da li tu ostaje dovoljno mesta za stalnost i nezavisnost?

Odredbe novog Ustava kojima je regulisan položaj sudova ne pružaju precizne i dovoljne garancije za njihovu nezavisnost i nepristrasnost, i zato bi te garancije trebalo dovršiti i upotpuniti. Takođe, Zakonom treba posebno i detaljno razraditi na koji način osigurati nezavisnost Visokog saveta sudstva, pre svega, u pogledu izbora njegovih članova iz reda sudija od strane parlamenta.

Ovo su samo neki od zaključaka nedavno održanog okruglog stola “U susret novom ustavu - pravosuđe, dan posle”, koje je organizovalo Društvo sudija Srbije. Sudijski poslenici posebno su istakli da  bi eventualna odluka o ponovnom izboru svih sudija (reizboru) bila pravno neutemeljena, s obzirom na to da ne postoji ustavni diskontinuitet u donošenju novog ustava, te da je sudska vlast stalna i stručna, a ne politička da bi se menjala političkim izborima. Kao pozitivna rešenja u novom ustavu istaknute su odredbe o uvođenju stalnog mandata, imunitetu i izboru sudija od strane sudskog tela.

Članovi Društva sudija Srbije, kako je predočila Dragana Boljević, jedan od predsednika tog Društva, smatraju da nije dobro što ni javnost, ni struka još nisu upoznati šta sadrži ustavni zakon za sprovođenje ustava, kao ni kada će i kako biti formiran Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u državi. Nepoznanica je i kada će se i kako formirati Visoki savet sudstva i kakav će biti budući položaj do sada izabranih sudija.  

Strategija iznad ustava

Zoran Tomić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta i član Visokog saveta pravosuđa, smatra da je sudstvo u pojedinim tačkama ustava “uštinuto” taman toliko da bi se zakonom uredilo u odgovarajućem političkom trenutku i po volji buduće vladajuće garniture. “Ustav je samo ustav, ne treba ga ni precenjivati ni potcenjivati. Naime, mnoge stvari su spuštene na zakonski nivo. Pri tome, ne treba zaboraviti da novi ustavni sud nije formiran, a da ne funkcioniše ni ovaj sadašnji. Od tumačenja zakona budućeg ustavnog suda uveliko će zavisiti položaj pravosuđa”, istakao je Tomić.

Profesor Tomić ukazuje na paradoksalnu činjenicu da ustav u Srbiji nije najviši unutrašnji političko-pravni akt; “viša i starija” od ustava je Nacionalna strategija reforme pravosuđa. Ustav, kaže Tomić, praktično predstavlja razrađivanje Nacionalne strategije i vodi nas stazom političkog pravosuđa - po načinu izbora nosilaca pravosudnih funkcija, posebno kod prvog izbora a još više po položaju, načinu izbora i sastavu Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Tomić to ilustruje sledećim primerom: Visoki savet sudstva ima 11 članova od kojih je sedam iz korpusa sudija sa stalnom sudijskom funkcijom (šest izabranih i jedan predsednik Vrhovnog kasacionog suda). Bitne odluke u ovom savetu donosi većina, navodi se u Strategiji, od najmanje osam članova. Znači, mogućnost stavljanja neke vrste veta kod glasanja u Visokom savetu sudstva u stvari je nagoveštaj blokade članova izvan sudijskog kruga. Ministar pravosuđa i dalje je stalni član ovog tela tako da sada sa resornim ministarstvom postoji i spoljna i unutrašnja “kopča”, odnosno uticaj.  Rđava novina sa stanovišta nezavisnog sudstva (u odnosu na principe međunarodnih standarda) je da u Visokom savetu sudstva sedi i stalni član - predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. “To je politički ustupak bez presedana”, kaže profesor Tomić.

Odluka Visokog saveta sudstva podložna je žalbi o kojoj odlučuje ustavni sud. “Cenim ustavni sud, ali to je političko-sudski organ, a način kako se predviđa da bude biran pokazuje da se teško može izbeći višepartijnost odnosno opet kompromis, kalkulacije i ponovo nekakve liste. Ukratko, može se desiti da pravosuđe bude u makazama između Ustavnog suda, Ministarstva pravde i Narodne skupštine. Da li tu ostaje dovoljno mesta za stalnost i nezavisnost? Moj odgovor je - ne”, zaključio je Zoran Tomić.

Treniranje discipline

Veliki deo rasprave povodom budućeg položaja pravosuđa, nezavisnosti i stručnosti sudija bio je posvećen nagoveštenom opštem reizboru sudija.

Predsednica Vrhovnog suda Srbije, Vida Petrović Škero, podsetila je da novi ustav i donošenje novog ustavnog zakona mnogi smatraju kao trenutak za reizbor sudija. Neki u tome, ocenila je ona, vide mogućnost lustracije sudija a drugi kao razlog navode da i sudska vlast, kao i druge dve grane vlasti, mora pretrpeti promenu zbog kvalitativne provere i ove vlasti. “Sudstvo se ne boji reizbora, ono svoju vlast crpi iz svog autoriteta. Autoritet se ne može graditi ukoliko nemamo tačno utvrđen sistem reizbora koji će obezbediti postojanje osnovnih standarda kao garancije stvaranja kvalitetnog, nezavisnog sudstva”, istakla je Petrović Škero u pismu Društvu sudija Srbije. Ona je dodala da kriterijumi svakog izbora, pa i reizbora, moraju biti utvrđeni  kako bi se odvijali na osnovu stručnosti, savesnosti i dostojnosti.

Dilema Dragane Boljević je da li će reizbor biti u funkciji lustracije ili selekcije najboljih, ko će o njemu odlučivati, u kakvom postupku, kom roku, po kakvim kriterijumima i da li će postojati pravna zaštita, pravni lek za sudije koji prolaze ovaj postupak. Što se tiče pretećeg generalnog reizbora, profesor Tomić upozorava da to podrazumeva ponovno biranje sudije, a kako će se to raditi - niko ne kaže. Želim da verujem, veli Tomić, da ta selekcija neće biti partijska i da neće zavisiti od odnosa političkih snaga, dogovora koji je rezultirao i donošenjem Ustava.  

“Ne slažem se sa predsednicom Vrhovnog suda koja je rekla da se pravosuđe ne plaši reizbora. Mislim da pravosuđe sa ovom Nacionalnom strategijom, ovim Ustavom i ovakvim rasporedom snaga itekako ima razloga da se plaši reizbora”, kaže profesor Tomić.

Bez materijalnih garancija

“Nedostaje vrlo značajna garancija nezavisnosti, a to je materijalni položaj. Sama Strategija reforme pravosuđa koju je isti taj Parlament usvojio pre par meseci predviđa formiranje sudskog budžeta, ali on nije na nivou ustavne kategorije. Znamo sa kakvim se problemima sudstvo susreće u svom radu - ima velike dugove, veštaci neće da veštače, advokati po službenoj dužnosti neće da brane, isključuju se telefoni. Što se tiče plata, one nisu pomenute, jer se u ustavu o njima i ne može govoriti, ali može o naknadi koju dobijaju sudije kao garant njihove nezavisnosti. Na žalost, sudijska plata se posmatra samo kao ekonomska i socijalna kategorija, a ne kao važan deo njihove nezavisnosti” (sudija Omer Hadžiomerović).

                                                                                                          Lidija Karalejić

                                                                                              Menadžer kancelarije

                                                                                              Drustva sudija Srbije