MESEČNI NARATIVNI IZVEŠTAJ  O SVIM AKTIVNOSTIMA

DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE U NOVEMBRU 2006. GODINE

I  UPRAVNI ODBOR

13. novembra 2006. godine održana je 63. sednica Upravnog odbora kojoj su prisustvovali: Bratislav Milosavljević, Lidija Đukić, Milica Milosavljević, Borivoje Simić, Ljubomir Jovanović, Đurđa Nešković, Slađana Bojković, Nebojša Bekrić, Zoran Manić, Vera Milošević, Miloš Milošević, Jadranka Trifković-Stanić, Ljubiša Pavlović, Tatjana Matković-Stefanović, Aleksandar Trešnjev, Ivan Ilić, Slobodan Ljubić. Sednici su prisustvovali i Omer Hadžiomerović, Ivan Bogosavljev, Snežana Ivković, Konstantin Mitić-Vranjkić. Svoje odsustvo opravdali su: Ivan Mitrovski, Spomenka Zarić, Miroljub Tomić, Dušan Lazičić, Ćamil Hubić, Dragana Sretović, Nada Zarić, Olivera Pejak-Prokeš. Svoje odsustvo nije opravdao Zoran Hadžić, Dejan Stamenković, Suzana Đurić, Radmila Vujin

Sednica je održana sa sledećim dnevnim redom: 1.Sudstvo posle usvajanja Ustava

2. Razno

Na sednici su donete sledeće odluke:

1. Usvaja se predlog da se nakon sednice Upravnog odbora o odlukama sa današnje sednice izda saopštenje

2. Usvaja se predlog da se formira radna grupa u sledećem sastavu Lidija Đukić, Vera Milošević i Miloš Milošević koja će:

I. sačiniti obrazložen predlog Upravnog odbora kao ovlašćenog organa Društva predsedniku Društva za sazivanje vanredne Skupštine Društva povodom Ustavnog zakona i najavljenih izmena zakona koji se tiču sudstva

II.analizirati odredbe Ustavnog zakona sa stanovišta mogućnosti podnošenja inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti

III.sačiniti zahtev koji će biti upućen Zakonodavnom odboru Skupštine radi davanja tumačenja odredaba 6. i 7. Ustavnog zakona

Na sednici su doneseni sledeći zaključci:

1.Usvaja se  zapisnik sa  62. sednice Upravnog odbora održane 29. septembra 2006. godine

2. Usvaja se predlog da se zapisnik sa sastanka predstavnika Društva sudija Srbije i predstavnika European Institute for Public Administration dostavi članovima Upravnog odbora Pravosudnog centra koje je imenovao Upravni odbor Društva sudija Srbije.  

3. Usvaja se predlog da sledeća sednica Upravnog odbora bude zakazana za 1. decembar 2006. godine sa početkom u 13,00 časova.

II   PREDSEDNIŠTVO

27. novembra 2006. godine održana je  5. sednica Predsedništva Društva sudija Srbije sa sledećim dnevnim redom: 1. Izveštaj sa sednice Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije, 2. Organizovanje vanredne Skupštine Društva sudija Srbije, 3. Razno

Sednici su prisustvovali: Ivan Mitrovski, Lidija Đukić, Tatjana Matković-Stefanović, Spomenaka Zarić, Ljubomir Jovanović i Borivoje Simić i Dragana Boljević. Svoje odsustvo opravdao je Miloš Milošević.

Na sednici su donete sledeće odluke:

1. Usvaja se predlog da Predsedništvo predloži Upravnom odboru Društva da za člana radne grupe za usklađivanje propisa Republike Srbije sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda bude predložena sudija Lidija Đukić.

2. Da se 23. decembra 2006. godine organizuje vanredna  Skupština Društva sa sledećim tačkama dnevnog reda:

1. Sudstvo posle Ustava
2. Verifikacija Statuta Društva.

III   PROJEKTI

Projekat «Podizanje nivoa efikasnosti pravosuđa u borbi protiv trgovine ljudima»

Osamnaesti seminar održan je 3. i 4. novembra na Divčibarama u hotelu «Pepa». Učesnici seminara bile su sudije Okružnog suda u Valjevu, Opštinskog suda u Valjevu, Opštinskog suda u Ljigu, Opštinskog suda u Mionici, Opštinskog suda u Osečini, Opštinski javni tužilac u Mionici,  zamenici Opštinskog javnog tužioca u Valjevu, Okružnog javnog tužioca u Valjevu, Opštinskog javnog tužioca u Ubu i predstavnici MUP Sekretarijata u Valjevu. Učesnici seminara izjavili su da je seminar dobro organizovan da su teme aktuelne i tiču se realne problematike. Najkorisniji deo seminara prema mišljenju učesnika bila je simulacija slučaja, odgovori na konkretne probleme u realnim situacijama i diskusija. Primenu novog ZKP predložili su kao temu budućeg seminara. U radu seminara učestvovalo je 15 učesnika.

Devetnaesti seminar održan je 17. i 18. novembra 2006. године u Despotovcu, u hotelu “Resava”. Učesnici seminara bile su sudiije Opštinskog suda u Jagodini, Opštinskog suda u Paraćinu, Opštinskog suda u Ćupriji, Opštinskog suda u Rekovcu, Opštinskog suda u Svilajncu, Opštinskog suda u Despotovcu, zamenici Okružnog javnog tužioca u Jagodini, Opštinskog javnog tužioca u Jagodini, Opštinskog javnog tužioca u Paraćinu, Opštinskog javnog tužioca u Despotovcu, Opštinskog javnog tužioca u Svilajncu i predstavnici MUP Sekretarijata u Jagodini. Najkorisniji deo seminara prema mišljenju nekih učesnika je primena domaćeg zakonodavstva,  dok je za većinu ceo seminar bio veoma koristan. Pitanja i probleme koje su predložili kao teme nekog budućeg seminara su primena novog ZKP,  uviđaj, obrada dela iz privrednog kriminala. Istakli su da su teme dobro osmišljene i lepo prezentovane, da su jako zadovoljni seminarom. Uputili su pohvale predavačima zato što su ostvarili neposrednu komunikaciju sa kolegama na dobar način. Predložili su češće organizovanje seminara ovakvog tipa naročito u vezi izmena ZKP. U radu seminara učestvovalo je 16 učesnika.

Dvadeseti seminar održan je 24. i 25. novembra 2006. godine u Kikindi, u hotelu “Narvik”.  Učesnici seminara bile su sudije Okružnog suda u Zrenjaninu,  Opštinskog suda u Zrenjaninu, Opštinskog suda u Kikindi, Opštinskog suda u Novom Bečeju, zamenici Okružnog javnog tužioca u Zrenjaninu, Opštinskog javnog tužioca u Zrenjaninu, Opštinskog javnog tužioca u Kikindi i predstavnici MUP Sekretarijata u Zrenjaninu. Učesnici seminara izjavili su da su predavanja potkrepljena adekvatnim primerima, da su teme aktuelne, a predavači eminentni stručnjaci iz svoje oblasti. Najkorisniji deo seminara koji su izdvojili je uloga i način postupanja policije u celom postupku, problemi koji se tiču procesnih pitanja, korišćenje dokaza u vidu prisluškivanja, praktični primeri i diskusija. Prema mišljenju učesnika postoji potreba za organizovanjem sličnih seminara jer su korisni u praksi, posebno su kao problem izdvojili dokazivanje ovih krivičnih dela i predložili dalju edukaciju i cilju prepoznavanja žrtava trgovine ljudima. Pitanja i probleme iz ove oblasi koje su predložili kao teme nekog budućeg seminara su saradnja sa Cetrom za socijalni rad prihijatrima i psiholozima. U radu seminara učestvovalo je 17 učesnika.

Projekat «Zakon o izvršnom postupku u praksi»

10. novembra 2006. godine na Zlatiboru u hotelu «Novakov dvorl», održan je peti seminar. Učesnici ovog seminara bile su  sudije Okružnog suda u Užicu, Opštinskog suda u Užicu, Opštinskog suda u Požegi,  Opštinskog suda u Bajinoj Bašti, Opštinskog suda u Priboju, Opštinskog suda u Novoj Varoši, Opštinskog suda u Kosjeriću, Opštinskog suda u Prijepolju, Opštinskog suda u Ivanjici, Okružnog suda u Novom Pazaru, Opštinskog suda u Novom Pazaru, Opštinskog suda u Sjenici. Učesnici seminara su predavanja i organizaciju seminara ocenili najvišim ocenama posebno su istakli izlaganja sudija IV Opštinskog suda u Beogradu. Najkorisniji deo seminara za većinu je bila razmena mišljenja, diskusija i odgovori na pitanja, postupak izvršenja na nepokretnostima, mnogi učesnici izjavili su da je sve podjednako važno i korisno i teme referata i komentari i diskusija učesnika seminara. Istakli su da postoji potreba organizovanja ovakvih seminara zbog toga što ova rešenja kao i druga sadrže delove ZIP koje je potrebno preurediti, predlog je da treba uključiti sudije Vrhovnog suda Srbije. Mišljenje učesnika je da su nova rešenja Zakona poboljšala postupak izvršenja neznatno, da su u nekim pitanjima dobra a u nekim je zakon nedorečen a pojedine norme u koliziji. Istakli su da rešenja u zakonu koja obezbeđuju efikasno ostvarivanje prava u postupku jesu utvrđeni rokovi za postupanje stranaka. Rešenja u zakonu koja su prepreka postizanju delotvornijeg postupka su nepreciznost, uzajamna neusaglašenost odredaba, pravni lekovi, nedorečenost pojedinih odredaba ZIP npr. čl.101, čl. 54. Pitanja i probleme iz ove oblasi koje su predložili kao teme nekog budućeg seminara su prodaja imovinskih prava, državina, prodaja nepokretnosti, pitanje ovlašćenja izvšnog sudije ex officio. Na kraju su učesnici istakli da je potrebno organizovati i skupove izvršnih radnika radi edukacije i razmene mišljenja, zatim, da je potrebno inicirati izmenu zakona uz aktivno učešće sudija,  i da treba obezbediti teoretičare kao tumače zakonskih normi. Pohvalili su nastojanje da se suštinski pomogne sudijama da pravilno primene sporne i nejasne odredbe ZIP.

23. novembra 2006. godine u Okružnom sudu u Valjevu, održan je šesti seminar u okviru ovog projekta. Učesnici seminara bile su sudije Okružnog suda u Valjevu, Opštinskog suda u Valjevu, Opštinskog suda u Osečini, Opštinskog suda u Lajkovcu, Opštinskog suda u Ljigu,  Opštinskog suda u Mionici, Okružnog suda u Šapcu, Opštinskog suda u Šapcu, Opštinskog suda u Loznici, Opštinskog suda u Krupnju,  Opštinskog suda u Vladimircima, Opštinskog suda u Koceljevi,  Opštinskog suda u Bogatiću. Učesnici seminara su istakli su da je seminar odlično organizovan i da smatraju nužnim organizovanje ovakvih seminara. Kao najkorisniji deo seminara neki su izdvojili prodaju nepokretnosti, ukazivanje na sporna pitanja u praksi, a prema mišljenju većine ceo seminar je bio koristan. Smatraju  da nova rešenja zakona jesu pobiljšala postupak izvršenja delimično ali nedovoljno, pre svega u pogledu ubrzanja postupka kod namiranja novčanih potraživanja. Rešenja u Zakonu koja obezbeđuju efikasno ostvarivanje prava u postupku prema učesnicima seminara su prodaja nepokretnosti radi namirenja potraživanja, zatim, ona rešenja koja onemogućavaju odugovlačenje postupka od strane dužnika i kratki rokovi, posebno su izdvojili član 265 ZIP. Rešenja u zakonu koja su prepreka postizanju delotvornijeg postupka su rokovi, dostava, rešenja po kojima po zahtevu poverioca može biti neograničen broj usmenih javnih prodaja nepokretnosti, instituti koji izvršnom dužniku omogućavaju odugovlačenje postupka izvršenja. Na kraju seminara učesnici su izjavili da je diskusija ono što je je najvažnije, da je semiar   koristan i govori da ima sudija i advokata koji vole svoj posao i svesni su njegovog značaja.

Projekat «Unapređivanje efektivnosti (efikasnosti i kvaliteta) i nezavisnosti  sudija kroz vrednovanje njihovog rada»

17. novembra 2006.godine održan je sastanak kome su u ime Društva prisustvovali Dragana Boljević i  Ljubica Pavlović, a u ime Fonda za otvoreno društvo Mihajlo Čolak. Tema sastanka bio je projekat  «Unapređenje efektivnosti(efikasnosti i kvaliteta) i nezavisnosti sudija kroz vrednovanje njihovog rada.  Na sastanku su usvojeni sledeći zaključci: 1. Uputiti pismo u Španiju o dosadašnjim aktivnostima u ovom projektu, 2. Dostaviti Fondu za otvoreno društvo predlog budžeta za nastavak projekta, 3. Zakazati sastanak sa g. Škulićem radi dogovora oko učešća Društva u aktivnostima SIS u vezi sa ovim projektom, 4. Završiti uporednu studiju dodavanjem materijala iz Španije (angažovati prevodioca za španski jezik da prevede materijal), 5. Zakazati sastanak nove radne grupe u projektu, 6. Zakazati okrugli sto radi predstavljanja rezultata projekta

IV   SAVET ZA ETIČKA PITANJA

«Savet za etička pitanja i primena Standarda sudijske etike»

10. novembra 2006. godine u okviru projekta «Etička odgovornost» čiji je donator ABA CEELI održan je okrugli sto «Savet za etička pitanja i primena Standarda sudijske etike» na Zlatiboru, u hotelu Dunav. Učesnici okruglog stola bili su članovi Saveta za etička pitanja i sudije  sa teritorije Okružnog suda u Užicu, Čačku i Kraljevu. Na okruglom stolu su predstavljeni članovi Saveta, Poslovnik o radu Saveta za etička pitanja, Standardi sudijske etike kao i  postupak pred Savetom. Učesnici seminara obavešteni su zatim o radu Saveta i predstavljeni su im do sada obrađeni slučajevi.

Učesnici seminara bile su sledeće sudije: Joviša Lazarević, predsednik Okružnog suda u Užicu, Radoman Spasić, sudija Okružnog suda u Užicu,  Dušica Mićić, sudija Opštinskog suda u Arilju, Ljiljana Simić, sudija Opštinskog suda u Bajinoj Bašti, Snežana Bjelogrlić, sudija Opštinskog suda u Ivanjici, Selena Filipović, sudija Opštinskog suda u Kosjeriću, Radenko Zeečević, predsednik Opštinskog suda u Novoj Varoši, Jelica Stanić, sudija Opštinskog suda u Priboju, Zoran Pantović, predsednik Opštinskog suda u Prijepolju, Višeslav Zotović, predsednik Opštinskog suda u Užicu, Mirjana Pavlović i Ljubiša Pavlović, sudije Opštinskog suda u Užicu, Slobodanka Jeremić, sudija Opštinskog suda u Čajetini, Ivana Sretenović, sudija Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, Tatjana Kandić, Ljiljna Anđelić i Milenko Lazarević, sudije Opštinskog suda u Čačku, Radojka Bažalac i Nevenka Balšić, sudije Okružnog suda u Kraljevu, Dragana Sretović, Olgica Peković i Silvana Stefanović, sudije Opštinskog suda u Kraljevu i članovi Saveta za etička pitanja: Vesna Vuković sudija Opštinskog suda u Pančevu,  Dragoslava Tabakov-Tošić, sudija Opštinskog suda u Zrenjaninu, Zorana Delibašić, sudija Okružnog suda u Beogradu, Radovan Đorđević, sudija u penziji i Živojin Gajić, sudija u penziji i Mileva Gajinov, sudija u penziji.

V SARADNJA

10. novembra 2006. godine održan je sastanak predstavnika Društva sudija Srbije i predstavnika European Institute for Public Administration. Sastanku su u ime Društva sudija Srbije prisustvovali: Omer Hadžiomerović potpredsednik Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu, Ivan Mitrovski, predsednik Upravnog odbora Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Pančevu, predstavnici European Institute for Public Administration - EIPA bili su Peter Goldsmith, predsednik Upravnog odbora EIP-e i naučni savetnik, Huan Diego Ramirez i Vladimir Ateljevic (savetnik). Predstavnici EIPA su upoznali domaćine sa ciljem EIPA a to je pružanje podrške u procesu evropske integracije kroz obuku, istražanje i konsultacije. Istakli su da je to nevladina i neprofitna organizacija, ali su same članice Instituta sve države članice Evropske Unije, tako da predstavnici svih ministarstava za javnu tj. državnu upravu sede u upavnom odboru EIPA. Sediste organizacije nalazi se u Mahstrihtu u Holandiji, a jedan od najstarijih sa najdužom tradicijom je u Luksemburgu, gde je ujedno i sedište udruženja evropskih advokata i sudija. Ova organizacija obuku i seminare sprovodi na dva načina tj. kroz otvorene seminare gde mogu da učestvuju sve države članice i one koje to nisu i kroz tzv. ugovorene aktivnosti, kada Institut ugovara određene seminare i obuku sa Vladom i upravom određene države. Upravo kontekst ugovorne aktivnosti i eventualne saradnje je razlog posete delegacije EIPA. Organi izvršne vlasti u Luksemburgu su zatražili od EIPA, da u državama koje su potpisnice sporazuma o pridruživanju (okvirno1991- 1993. god.) organizuje obuku za potrebe država koje su težile članstvu  EU. Takva obuka je sprovedena u Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji, kao i u drugim delovima Evrope. Predstavnike EIPA najviše zanima utvrđivanje primarnog stanja, stanje u pravosuđu i da li je ovo adekvatno vreme da se sprovede izvesna obuka za nosioce pravosudnih funkcija i ako jeste, u kojim oblastima, kao i da li je počelo usklađivanje nekog dela domaćeg prava  sa evropskim i koje su to oblasti kojima je takva vrsta pomoci u ovom trenutku najpotrebnija. Misljenje sudije Hadžiomerovića je da bi ovakvi programi morali da budu malo širi, odnosno, da ne pokrivaju samo sudije, već i sve one koji učestvuju u kreiranju ambijenta u kojem sudije rade i da već postoji institucija koja se bavi obukom sudija, te predlaže da bi primarna saradnja trebala da se odvija kroz Pravosudni centar i kasnije njegovu transformaciju. Gospodin Peter Goldsmith smatra da nakon sastanka koji je održan sa kolegama iz Pravosudnog centra, oni nisu u stanju da procene potrebe za obukom i to je jos jedan od povoda za ovaj sastanak.(ovo je samo zapažanje, a ne kritika).

Po rečima sudije Hadžiomerovića, jedan od suštinskih nedostataka u reformi pravosuđa uopste, jesta taj, što kod nas ne postoji ni jedna institucija koja se bavi analitikom, istraživanjima i razvojnim programima, on smatra da da bi najbolji pristup bio onaj koji bi na određeni način pomešao sve učesnike, jer to je prilika da mladi ljudi osete da pripadaju datom pravosuđu i da starije kolege osete da dolaze nove snage. Po misljenju predstavnika EIPA, postoje tri ciljne grupe i to: sudije, tužioci, stručni saradnici. Takođe, ukoliko im Luksemburg odobri novac sto je manje-više izvesno, oni će pokušati da u toku 2007. godine podignu nivo svesti i povećaju interesovanje za ovu temu. U toku 2007. godine bi se ponovo sastali sa predstavnicima Društva sudija Srbije i pre svega razmenili misljenja i iskustva potrebna za sadržaj buduće obuke. Sve što se organizacionih aspekata tiče radili bi sa Pravosudnim centrom.

VI   MEDIJI O DRUŠTVU

Danas je 10. novembra 2006. godine objavio sledeći tekst

OMER HADŽIOMEROVIĆ

Omer Hadžiomerović, sekretar Društva sudija Srbije, ocenio je juče za Betu da odredbe Ustavnog zakona o sudijama imaju ozbiljne nedostatke. Hadžiomerović je ukazao da je predlogom ustavnog zakona uređeno osnivanje novih sudova, ali ne i status sadašnjih sudija, posebno u slučaju ukidanja pojedinih sudova. Kada budu doneti novi zakoni o uređenju sudova, precizirao je, praktično se formiraju novi sudovi i potrebno je izabrati sudije i to, prema članu 7, u roku od 90 dana predsednika i sudije Vrhovnog kasacionog suda, a u roku od godinu dana predsednike i sudije svih ostalih sudova.

Politika je 10. novembra 2006. godine objavila sledeći tekst

NEZAVISNOST BEZ GARANCIJA

TEMA DANA - Kakav je položaj pravosuđa u novom ustavu

Većinu članova Visokog saveta pravosuđa čine sudije, ali sporno je što sve njih bira parlament, kaže sudija Okružnog suda Omer Hadžiomerović

Za nezavisnost sudstva potrebne su mnogo čvršće garancije od onih koje načelno proklamuje novi ustav, smatraju u Društvu sudija Srbije.

– Načelo podele vlasti podrazumeva nezavisnost sudstva, ali garancije nezavisnosti spuštene su sa ustavnog na zakonski nivo. Ustav ima dobrih rešenja u pogledu izbora i razrešenja sudija koji su u nadležnosti Visokog saveta sudstva, kao načelno nezavisnog tela koje treba da ublaži uticaj politike. Ono sada predlaže i bira sudije, a odlučuje i o njihovom napredovanju, što je do sada bilo u nadležnosti Narodne skupštine. Međutim, sporan je način uređenja samog Visokog saveta sudstva, koje je, po sastavu i načinu izbora njegovih članova, zapravo jedno skupštinsko telo. Bira ga isključivo Skupština – kaže za „Politiku” sudija Okružnog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika i portparol Društva sudija Srbije.

– Većinu članova Visokog saveta pravosuđa čine sudije, njih sedam, ali sporno je – kaže Hadžiomerović – što sve njih bira parlament. Naime, u sastav Visokog saveta ulazi, po funkciji, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (dosadašnji Vrhovni sud), koga na tu funkciju bira parlament. Stalni članovi Visokog saveta, po funkciji su još i ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Svi ostali su izborni članovi, a bira ih Skupština.

– Ispunjen je uslov da to telo treba da ima najmanje polovinu sudija, ali bi oni trebalo da budu birani od sudija koji bi im „odozdo” poverili zaštitu nezavisnosti sudstva. Čak nije predviđeno ni da ih parlament bira na predlog sudija, kao što je moglo biti propisano da jednog advokata parlament bira na predlog advokata. Ovako, ako Skupština bira članove Visokog saveta, ne možemo znati da li će te sudije i advokat biti birani da bi zastupali određene političke interese, iako formalno nisu članovi političkih stranaka – kaže Hadžiomerović.

– Ustav ne propisuje ni razloge za prestanak članstva u Visokom savetu sudstva, to se ostavlja zakonu. Postoje samo dve garancije nezavisnosti Visokog saveta pravosuđa – kaže Hadžiomerović. – To su mandat od pet godina, osim za članove po položaju, i isti imunitet kakav uživaju sudije.

Nije dobro – kaže naš sagovornik – ni to što predsednike sudova bira parlament. Ranije je procedura za izbor predsednika sudova i sudija bila ista.

– U Miloševićevo vreme predsednici sudova su postavljani „odozgo” i bili su instrument politike, pa su raspoređivali određene predmete „od važnosti” sudijama na koje su mogli da izvrše uticaj u pogledu odlučivanja, a mogli su da utiču i na to da li će sudija napredovati u karijeri ili dobiti stan – kaže Hadžiomerović.

On ocenjuje da je politika uvek zainteresovana da ima „svoje ljude” na predsedničkim mestima u sudovima. Međutim, predsednik svakog suda treba da bude „prvi među jednakima” i zato treba da ga bira Visoki savet sudstva.

Nedorečeno je i načelo nepremestivosti sudija. Ustav kaže da sudija može samo uz svoju saglasnost da bude premešten u drugi sud, ali da „u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti premešten ili upućen u drugi sud”.

– Ovde nedostaje mala garancija da će sudija biti premešten u sud istog ranga ili stepena. Jer, iz ovoga kako je napisano proizilazi da bi sudija Vrhovnog suda, čiji će deo nadležnosti biti prenet na apelacione sudova, mogao da bude premešten, na primer, u Opštinski sud u Babušnici. Ne verujem da će se to desiti, ali dovoljno je da može da se dogodi – kaže portparol Društva sudija Srbije.

On smatra da probni mandat od tri godine za novoizabrane sudije nije neophodan. Mnogo je važnije, kaže, da postoji sistem koji u svakom trenutku može izbaciti one koji nisu kvalitetni. U ustavu se ne spominje, na primer, disciplinska odgovornost sudija koja takođe treba da bude jedna od garancija nezavisnosti, isto kao i materijalni položaj. – Ne bi bilo loše – kaže Hadžiomerović – da i sudijske plate budu garantovane ustavom ili bar zakonom, kao što je slučaj u mnogim državama, jer je i to jedan garant lične nezavisnosti sudije.

– Nezavisnost je za sudiju obaveza, a ne njegova privilegija. Nezavisnost treba da bude naš teret, a ne naše pravo. Sudije ne treba da budu nezavisne zbog sebe nego zbog građana, jer je nezavisnost sudstva u interesu građana – zaključuje Omer Hadžiomerović.

Danas je 13. novembra 2006. godine objavio sledeći tekst

KAKO IZABRATI NEZAVISNE SUDIJE

Prema Ustavnom zakonu sledi reizbor nosilaca pravosudnih funkcija

Beograd - Prema Ustavnom zakonu, sve sudije u Srbiji biće ponovo izabrane u roku od jedne godine. Svi će, u skladu sa Ustavom, biti prvi put birani u Skupštini na tri godine, a potom će ih Visoki savet pravosuđa birati trajno.

Predsednik Ustavnog suda Srbije u ostavci Slobodan Vučetić je rekao da je „stvorena klima i u političkom i u stručnom javnom mnjenju da bi bilo dobro izvršiti radikalne personalne promene u pravosuđu radi njegovog ozdravljenja i zasnivanja kadrovske strukture na kriterijumu poštovanja stručnosti i moralne dostojnosti“.

Advokat Đorđe Mamula kaže da je reč o kompromisu.

- Postignuta je saglasnost da je jedan broj sudija loše obavljao svoj posao, da su odugovlačili postupke, da se dugo čekalo na presude i da za to nema valjanog opravdanja. Došlo je do smene jednog broja sudija i tužilaca, što je bio odraz političke volje, a došlo je i do smene generacija. S druge strane, jedan broj sudija i tužilaca otišao je u advokate zato što ne postoji nikakva zabrana da tužiocima i sudijama kancelarija bude registrovana na području suda u kojem su obavljali funkcije na koje su izabrani. Čak ni da uđu u predmete u kojima su bili sudije ili tužioci. Ima ozbiljnih i teških postupaka u kojima se tako nešto dogodilo. Dolazi enorman broj ljudi koji zadržavaju psihologiju sudije, nude ekstra usluge, maltene da skidaju sa vešala - kaže za Danas Đorđe Mamula.  

Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu ocenjuje za Danas da je novim Ustavnim zakonom definitivno predviđen reizbor sudija.

-  Dugo se spekulisalo o tome šta će on zapravo značiti. Sada znamo da će sve postojeće sudije u Srbiji proći tu proceduru, ali ono što još uvek ne znamo, a što je od suštinskog značaja jeste to kako će ta procedura izgledati, koji će biti kriterijumi i koje osobe će tu proceduru sprovoditi. Od svega ovoga što ne znamo umnogome zavisi da li ćemo ovoga puta zaista dobiti ozdravljenje kako to najavljuju pojedinci ili novo oboljenje sudstva. Naime, svi potezi ovakve vrste u sebi kriju mogućnost i ovoga drugoga, a to je da se u pravosuđu dovedu još lošije sudije. Postoji opasnost da prvenstveno i odlučujući kriterijum bude političke prirode i da se on reflektuje kroz određene vrste političkih nagodbi koliko meni - toliko tebi, a mi smo društvo u kojem tako nešto ne samo da nije nepoznato nego je uvek dobrim delom bilo i prisutno i nažalost, nikada se nije potpuno iskorenilo kod izbora sudija - ocenjuje Majić.

Prema njegovom mišljenju, rok koji će proteći do reizbora ostavlja opasnost da se sudije koje su nedovoljno sposobne odupru svim vrstama pritisaka. U tom periodu mogu posezati za raznim političkim kompromisima kao i političkom koketiranju sa različitim strankama u iščekivanju da od njih kasnije dobiju podršku prilikom reizbora.

- Ono što je najopasnije u svakom društvu, a naročito našem, jeste to da su najlošije sudije koje mi imamo uvek dolazile u pravosuđe sa najjačim političkim vezama, i to je prosto jedna zakonitost koja je poznata svima koji se imalo bave pravosuđem. Sudije koje valjaju i koji su stručnjaci, ljudi od karaktera, njima nije bilo neophodno da posežu za političkim vezama. Oni koji su drugačijeg kova shvatili su da će bez političkih veza biti teško prokrčiti put. Tako da imamo još jednu opasnost da se prilikom reizbora desi da opet najlošiji sa najjačim političkim vezama budu nesporni, a da sporni budu upravo ljudi koji nemaju političke patrone - kaže Majić.

On navodi da bi lepša strana reizbora bila ukoliko bi se pravosuđe pročistilo od  korumpiranih i nesposobnih sudija.

- Moramo biti svesni da se ovih godina mnogo usrećitelja javljalo da priča o pravosuđu, a ako biste pogledali njihove biografije malo detaljnije, pre nego, što su postale oprane kroz neke promene, videli biste često ljude koji su vrlo diskutabilni i da li im treba dati takve mehanizme u ruke. Nikada ta tela nisu bila rasterećena značajnog uticaja politike, i značajnog uticaja ljudi kojima tu nikako nije mesto po raznoraznim kriterijumima - ističe Majić. On postavlja pitanje da li će se svakog puta kada se bude menjao ustav ponovo praviti reizbori sudija, jer ako „to postane princip,  samo načelo o stalnosti sudija možemo dovesti u pitanje“.

Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije, kaže za Danas da ukoliko postoji politička volja za opšti reizbor sudija, onda političari tu svoju političku volju nisu umeli da pretoče u jedan valjan zakon.

- Ustavni zakon govori o tome da će de fakto prestati da postoje sudovi, ali prestanak sudova ne znači prestanak sudijske funkcije. I po starom i po novom ustavu sudijska funkcija je stalna i oni koji žele da se prekine ta stalnost sudijske funkcije su to u Ustavnom zakonu morali sasvim jasno da kažu - da sudije gube svoj mandat koji su imali i da idu na ponovni izbor. Vrlo je bitno bilo da se u Ustavnom zakonu navede trenutak u kome im prestaje sudijska funkcija, a nigde se u Ustavnom zakonu to ne pominje. Mislim da je taj zakon vrlo neprecizan i moguće ga je različito tumačiti. Takođe, problem je i u statusu Visokog saveta sudstva, da bi on bio garant nezavisnosti pre svega i on sam mora da ima garancije za nezavisnost. Još uvek ne znamo koji su razlozi za razrešenje sudija, Ustav kaže samo da će se to utvrditi zakonom, ovaj stari ustav predviđao je razloge za razrešenje, a ovde toga nema, to jest  nema drugih oblika odgovornosti sem razrešenja, nema ništa o disciplinskoj odgovornosti. Garancije za nezavisnost koju pruža novi Ustav nisu dovoljne i sveobuhvatne, a ni čvrste - ističe Hadžiomerović.

 Dnevnik je 14. novembra 2006. godine objavio sledeći tekst

REIZBOR SUDIJA U USTAVU

Upravni odbor Društva sudija Srbije ocenio je juče da reizbor sudija nema uporište u novom Ustavu, niti u ustavnom zakonu.

Kako je navedeno u saopštenju, Društvo sudija reagovalo je na javno iznete stavove predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti, da je ustavnim zakonom predviđeno da svim sudijama prestaje sudijska funkcija i da će nakon toga uslediti izbor sudija za sve sudove u republici.

Upravni odbor je razmotrio odredbe ustavnog zakona i zaključio da pored toga sto su one neprecizne i nedorecene, iz njih ne proizilazi da će sadašnjim sudijama prestati funkcija.

Razmatrajući te odredbe, Upravni odbor je imao u vidu da je starim i novim ustavom garantovana stalnost sudijske funkcije i da samim donosenjem ustava ona ne prestaje jer nije prekinut ustavnopravni kontinutiet pošto je ustav donet na način predviđen starim ustavom.

"Kako i posle donošenja ustavnog zakona političari govore o reizboru svih sudija, dosadašnje iskustvo nas uči da oni ostvaruju svoje namere, bez obzira što ne znaju da ih pretoče u valjane zakone, pa možemo očekivati da će do reizbora sudija ipak doći iako za to nema uporišta ni u ustavu ni u ustavnom zakonu", kaže se u saopštenju.

Imajući sve to u vidu, Upravni odbor je predložio zakazivanje skupštine Društva sudija Srbije, smatrajući da je ovo pitanje od posebnog značaja za postovanje principa nezavisnosti sudske vlasti, posebno stalnosti sudske funckije, kao jedne od njenih garancija.

                                                                                                          Lidija Karalejić

                                                                                              Menadžer kancelarije

                                                                                              Drustva sudija Srbije