MESEČNI NARATIVNI IZVEŠTAJ  O SVIM AKTIVNOSTIMA

DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE U DECEMBRU 2006. GODINE

I  VANREDNA SKUPŠTINA DRUŠTVA

23. decembra 2006. godine je na predlog Upravnog odbora Društva od 16. 11. 2006. godine održana je prva Vanredna sednica Skupštine Društva. Sednica je održana u amfiteatru V Pravnog fakulteta u Beogradu sa sledećim dnevnim redom: 1. sudstvo posle novog Ustava i

2. verifikacija Statuta Društva sudija Srbije.

S obzirom na činjenicu da je pravosudni sistem u Srbiji postavljen na nove temelje proglašenjem Ustava i da predstoji brzo i sveobuhvatno usaglašavanje zakona koji se odnose na pravosuđe, Društvo sudija Srbije je zakazalo vanrednu sednicu Skupštine na koji bi se razmotrila sledeća pitanja: Da li postoji potreba i ustavni osnov za ponovni izbor svih sudija u Srbiji? Kako će biti formiran Visoki savet sudstva, posebno njegovi izborni članovi iz reda sudija? Po kojim kriterijumima će Visoki savet sudstva birati i razrešavati sudije? Na koji način će biti birani predsednici sudova? Kakva je sudbina sudija u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji su izabrani? Na sednici su sudije zajednički diskutovale o ovim pitanjima koja su od suštinske važnosti za celo društvo. Vanredna Skupština zakazana je jer se ukazala potreba da se ova pitanja razjasne pažljivom analizom ustavnih odredbi. Na sednicu su pozvane sve sudije bez obzira da li su članovi Društva sudija. Sednici Skupštine prisustvovalo je 700 sudija iz cele Srbije.

Na vanrednoj Skupštini Društva sudija Srbije posvećenoj temi «Sudstvo posle Ustava», usvojeni su sledeći

ZAKLJUČCI:

1. Ne postoji ustavno-pravni osnov za ponovni izbor svih sudija (reizbor sadašnjih sudija).

Novi Ustav, kao i do sada važeći, propisuje načelo stalnosti sudijske funkcije (čl.146 st.1 Ustava) a njegovim donošenjem nije prekinut ustavno-pravni kontinuitet sa prethodnim (novi Ustav je usvojen na način i po proceduri predviđenoj u ranijem Ustavu).

Eventualno ukidanje postojećih sudova ili znatnog dela njihove nadležnosti, kao i promena naziva «Vrhovni sud Srbije» u «Vrhovni kasacioni sud» ne predstavljajaju osnov za prestanak sudijske funkcije (čl.150 st.2 Ustava) .

2. Ponovni izbor svih sudija (reizbor sadašnjih sudija) koji najavljuju političari, bez postojanja pravnog osnova za to, u direktnoj je suprotnosti sa ustavnim određenjem da je  Republika Srbija država zasnovana na vladavini prava (čl.1 st.1 Ustava) i načelom zabrane povratnog dejstva (retroaktivnog važenja) zakona (čl. 197 Ustava).

Sprovođenje u delo najave izbora (reizbora) svih sudija predstavljalo bi grubo kršenje Ustava. Time bi Republika Srbija, umesto države zanovane na vladavini prava, postala država zasnovana na vladavini političke samovolje.

3. Problemi u sudstvu, pa i oni koji se odnose na stručnost sudija, njihovu savesnost i poštenje zaista postoje, ali proističu prvenstveno iz slabosti sudskog sistema te njihovo rešavanje zahteva sveobuhvatne promene (reformu) sistema.

Promene u sudijskom kadru, bez promena postojećeg sudskog sistema (posebno izbora sudija,  vrednovanja kvaliteta i kvantiteta njihovog rada kao osnova odgovornosti za nestručno obavljanje sudijske funkcije i uspostavljanja disciplinske odgovornosti za nesavesnost u radu i nedostojno ponašanje) ne rešavaju, već samo odlažu i produbljuju njegove slabosti.

4. Ustav ne pruža dovoljne i čvrste garancije nezavisnosti sudstva.          

Pored dobrih (Visoki savet sudstva kao ustavna kategorija, stalnost sudijske funkcije, izbor sudija od strane Visokog saveta sudstva na trajni mandat i njegova nadležnost za razrešenje sudija, pravo na žalbu Ustavnom sudu) neka ustavna rešenja (izbor članova Visokog saveta sudstva od strane Narodne skupštine) nisu u skladu sa međunarodnim standardima čije poštovanje je uslov za evropske integracije. Neke od garancija nisu našle mesto u Ustavu (garancije materijalne nezavisnosti sudske vlasti i sudija, disciplinska odgovornost sudija) a neke su prepuštene zakonskom regulisanju (uslovi za prestanak funkcije i razlozi za razrešenje sudija i predsednika sudova, postupak izbora članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija i prestanka njihove funkcije, način premeštanja sudija u slučaju ukidanja suda).

5. Usklađivanje pravosudnih zakona sa Ustavom predstavlja priliku da se neki od ovih nedostataka u Ustavu otklone i ublaže, uz primenu međunarodnih standarda.

U pogledu Visokog saveta sudstva neophodno je da se:

            - članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija biraju po predlogu samih sudija,

            - obezbedi zastupljenost sudija iz sudova svih vrsta i stepena,

            - propišu razlozi i postupak za razrešenje izabranih članova, kao garancija njihove nezavisnosti,   

            - obezbede realni uslovi za njegov rad (pomoćna tela, stručne službe, prostorno-finansijski i tehnički uslovi za rad)  i za posvećenost njegovih članova radu u Visokom savetu sudstva.

U pogledu izbora sudija neophodno je:

            - propisati jasne, precizne i objektivne kriterijume i merila,

            - propisati  transparentan postupak koji će obezbediti zaštitu prava kandidata,

            - odrediti karakter obaveznosti predloga Visokog saveta sudstva Skupštini kod prvog izbora za sudiju i kod izbora predsednika sudova.    

U pogledu premeštaja sudija u slučaju ukidanja suda ili znatnog dela njegove nadležnosti:

            - propisati da sudije mogu biti premeštene samo u sud koji je preuzeo nadležnost ili u drugi sud iste vrste i stepena,

            - definisati značenje izraza  «znatnog dela nadležnosti» kod ukidanja nadležnosti suda kao osnova za premeštaj sudija,

            - propisati postupak i kriterijume po kojima će neke sudije biti premeštene a neke zadržane u slučaju ukidanja znatnog dela nadležnosti suda.

U pogledu razrešenja sudija propisati :

            - da osnov za razrešenje može biti samo nedovoljna stručnost, nesavesnost i nedostojnost u obavljanju funkcije,

            - koja su lica ovlašćena da iniciraju a koja da pokrenu postupak za razrešenje,  kako bi se zaštitila nezavisnost sudija od uticaja drugih grana vlasti.

6. Pre usvajanja zakona neophodno je o ovim pitanjima (za koje je Ustavnim zakonom određen rok za njihovo usaglašavanje sa Ustavom) kao i o drugim pitanjima vezanim za sudstvo (garancije materijalne nezavisnosti, disciplinska odgovornost, obuka sudija) pribaviti mišljenje Vrhovnog suda Srbije (što predstavlja zakonsku obavezu) i omogućiti i ostalim sudovima da o njima daju svoje mišljenje.

7. Obavezuje se Upravni odbor Društva sudija Srbije da prati dalje aktivnosti na sprovođenju Ustava, da javno reaguje i upotrebi sva raspoloživa pravna sredstva u slučaju kršenja odredbi Ustava kojima se štiti stalnost sudijske funkcije  i nezavisnost sudske vlasti.

8. O zaključcima sa ove Skupštine obavestiti javnost, sve sudije, nosioce zakonodavne i izvršne vlasti, međunarodna udruženja sudija, Savet Evrope, OEBS, Evropsku komisiju i druge međunarodne i domaće organizacije sa kojima Društvo sudija Srbije sarađuje.

II  UPRAVNI ODBOR

1. decembra 2006. godine održana je  64. sednica Upravnog odbora sa sledećim dnevnim redom: 1. Skupština Društva sudija Srbije, 2. Dogovor o dnevnom redu Skupštine, 3. Donošenje odluke o imenovanju predstavnika Društva sudija Srbije u radnu grupu za usklađivanje propisa Republike Srbije sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljuskih prava i osnovnih sloboda, 4. Razno. Sednici su prisustvovali: Ivan Mitrovski Milica Milosavljević, Ljubomir Jovanović, Đurđa Nešković, Slađana Bojković, Nebojša Bekrić, Vera Milošević, Miloš Milošević, Jadranka Trifković-Stanić, Ljubiša Pavlović, Tatjana Matković-Stefanović, Aleksandar Trešnjev, Ivan Ilić, Slobodan Ljubić, Dejan Stamenković, Nada Zarić. Prisutni su i Omer Hadžiomerović i Snežana Ivković. Svoje odsustvo opravdali su: Bratislav Milosavljević, Lidija Đukić, Borivoje Simić, Zoran Manić, Spomenka Zarić, Miroljub Tomić, Ćamil Hubić, Dragana Sretović, Olivera Pejak-Prokeš, Radmila Vujin. Svoje odsustvo nisu opravdali Zoran Hadžić, Suzana Đurić, Dušan Lazičić,

Na sednici su donete sledeće odluke:   

1. Usvaja se predlog da se za člana Radne grupu za usklađivanje propisa Republike Srbije sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljuskih prava i osnovnih sloboda, predloži Lidija Đukić. 

2. Usvaja se predlog da Upravni odbor ovlasti Predsedništvo Društva za donošenje odluke prilikom predlaganja i imenovanja predstavnika Društva u Radne grupe za izradu zakona Komisije za reformu pravosuđa. 

Na sednici su doneti sledeći zaključci:

 1.  Usvaja se  zapisnik sa  63. sednice Upravnog odbora održane 13.novembra 2006. godine

III  PROJEKTI

Projekat Zakon o izvršnom postupku u praksi

7. decembra 2006. godine u Vršcu u hotelu «Vila Breg», održan je sedmi seminar u okviru ovog projekta. U radu seminara učestvovale su sudije Okružnog suda u Pančevu, Opštinskog suda u Pančevu, Opštinskog suda u Kovačici,  Opštinskog suda u Beloj Crkvi, Opštinskog suda u Alibunaru, Opštinskog suda u Kovinu, Opštinskog suda u Vršcu,  Okružnog suda u Zrenjaninu, Opštinskog suda u Zrenjaninu, Opštinskog suda u Inđiji,  Opštinskog suda u Rumi, Opštinskog suda u Šidu, Opštinskog suda u Sremskoj Mitrovici i advokat iz Vršca. I ovaj seminar je ocenjen najvišim ocenama. Kao nakorisniji deo seminara učesnici su izdvojili protivizvršenje, odgovore na konkretna pitanja, izvršenje na nepokretnostima, skraćeni postupak, a posebno otvorenost predavača da iznesu svoje mišljenje, saslušaju komentare i potaknu diskusiju. Mišljenje učesnika je da postoji potreba za organizovanjem ovakvih seminara jer praksa to nalaže. Nova  rešenja  zakona  prema mišljenju nekih učesnika jesu poboljšala postupak izvršenja znatno i jesu ga ubrzala i poboljšala položaj izvršnog poverioca, dok drugi smatraju da su nedovoljno poboljšala ili čak da nisu poboljšala. Rešenja koja u zakonu obezbeđuju efikasno ostvarivanje prava u postupku jesu hitnost postupanja, skraćenje rokova kao i rešenja koja se odnose na poziciju poverioca. Kao rešenja u Zakonu koja su prepreka postizanju delotvornijeg postupka istakli su mogućnost odlaganja izvršenja na predlog dužnika, član 101 ZIP, učešće prvostepenog suda u ocenjivanju osnovanosti žalbe, nepotrebna ročišta, velika dužina nekih rokova, član 123 ZIP. Kao predlog tema budućih seminara izdvojili su zasnivanje založnog prava, dejstvo upisa založnog prava na pokretninama u registar, predlog novog ZIP, prethodne i privremene mere. Posebno su pohvalili sve predavače i istakli da Društvo sudija Srbije treba da publikuje afirmativnu ocenu o njihovom učinku. U radu seminara učestvovalo je 32 učesnika.

IV   SAVET ZA ETIČKA PITANJA

13. decembra  2006. godine održan je sastanak Saveta za etička pitanja Društva kome su prisustvovali Dragana Boljević, Vesna Vuković, Zorana Delibašić, Blažo Nedić i Jelena Bujošević. Tema sastanka bili su postignuti rezultati u realizaciji ovog projekta i planovi u budućnosti, raspravljano je o okruglom stolu koji je održan  na Zlatiboru 10. novembra 2006. godine i planovima za održavanje sledeća dva okrugla stola koja su predviđena u projektu.

Učesnici sastanka istakli su da u skladu sa projektom imaju u planu bliže upoznavanje sudija sa činjenicom da postoji Savet za etička pitanja, organ u okviru Društva sudija, zatim upoznavanje sa njegovim nadležnostima i načinom rada što predstavlja upoznavanje sa Poslovnikom o radu Saveta i sa do sada obrađenim slučajevima, kao i promovisanje Standarda sudijske etike. Predlog je da se zaključci Saveta publikuju i da treba organizovati konferenciju za novinare.

V   MEDIJI O DRUŠTVU

Danas je 20. decembra 2006. godine objavio sledeći tekst

DA LI JE OPRAVDAN REIZBOR SVIH SUDIJA

Društvo sudija Srbije zakazalo vanrednu sednicu

Beograd - Društvo sudija Srbije održaće u subotu vanrednu skupštinu na kojoj će razmatrati da li postoji ustavni osnov za ponovni izbor svih sudija u Srbiji.

U saopštenju Društva sudija dodaje se da će na skupštini biti razmatrano na koji način će biti formiran Visoki savet sudstva i kako će to telo birati i razrešavati sudije, kao i način na koji će se birati predsednici sudova. Društvo sudija Srbije je odlučilo da se ta pitanja javno razmotre, kao i da se s njima upozna domaća i inostrana javnost i zbog toga su na vanrednu skupštinu pozvani predstavnici sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, među kojima predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Vlade Vojislav Koštunica i ministri.

Blic je 20. decembra 2006. godine objavio sledeći tekst

SKUPŠTINA DRUŠTVA SUDIJA

Društvo sudija Srbije saopštilo je da će na vanrednoj, javnoj, skupštini tog društva, zakazanoj za 23. decembar, razmatrati da li postoji ustavni osnov za ponovni izbor svih sudija u Srbiji. Biće razmatrano na koji način će biti formiran Visoki savet sudstva i kako će to telo birati i razrešavati sudije i predsednike sudova.

Press je 20. decembra 2006. godine objavio sledeći tekst

VANREDNA SKUPŠTINA

BEOGRAD - Društvo sudija Srbije najavilo je da će vanrednu sednicu Skupštine društva, povodom različitih tumačenja novog Ustava i Ustavnog zakona, održati u subotu 23. decembra na Pravnom fakultetu u Beogradu. - Zbog nezavisnog, stručnog, efikasnog i odgovornog pravosuđa, neophodno je javno diskutovati i zauzeti stavove o osnovama za reizbor sudija, načinu formiranja Visokog saveta sudova, biranja predsednika sudova i drugim pitanjima vezanim za rad sudstva  navodi Društvo sudija.

Blic je 20. decembra 2006. godine objavio sledeći tekst

SUD I DALJE POD PRITISKOM

Poslednje odluke Vrhovnog suda Srbije u slučajevima Ovčara, Ibarska magistrala, Mirjana Marković, kao i puštanje Mladićevih jataka da se brane sa slobode, deo javnosti ocenio je kao politički pritisak na pravosuđe. Predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero kaže da javnost ima pravo da komentariše, ali je sud taj koji sudi.

U veoma kratkom roku doneto je nekoliko problematičnih presuda, a neke su ukinute na pogrešnom tumačenju, ocena je Vladimira Todorića iz "Srpske pravne revije".

"Čak ni najdobronamerniji pravni stručnjaci i tumači prilika u našem pravosuđu ne mogu reći da je sve ovo slučajnost. Jednostavno, vidi se da postoji neki politički pritisak na Vrhovni sud da ne donosi nikakve presude koje bi se mogli politički odraziti na neku stranku u vreme izbora. I zbog toga je porazno stanje u našem pravosuđu, ne zbog nemanja kapaciteta i stručnosti, već zbog pritisaka vlasti, zbog čega je ono izgubilo kapacitet u proteklom periodu", kaže Todorić.

Prema mišljenju Todorića, poništavanje presude za Ovčaru izazvalo je negativne reakcije, a iz američke ambasade je saopšteno da je duboko razočarana poništavanjem presude. Todorić i Škero različito vide takav komentar.

"Zemlja može da dobija poene, ali sud sudi u nekoj zemlji, a sud kada sudi donosi odluku na osnovu zakonskih mogućnosti, tako da ja ne bih komentarisala nikada sudsku odluku", smatra Škero.

Društvo sudija Srbije ocenilo je juče na skupu „Sudstvo posle Ustava“ da ne postoji ustavno-pravni osnov za sprovođenje ponovnog izbora ili reizbora sudija i da sam čin donošenja Ustava ne predstavlja razlog za prestanak sudijske funkcije.

Sekretar Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je agenciji Beta da donošenje novog Ustava ne može biti razlog za reizbor i ponovni izbor sudija, jer sadrži načelo stalnosti sudijske funkcije, a ima i kontinuitet s prethodnim ustavom.

Danas je 22. decembra 2006. godine objavio sledeći tekst

STRAH I KONFUZIJA ZBOG USTAVNIH PRAZNINA

Društvo sudija Srbije sazvalo vanrednu skupštinu na koju su pozvani najviši  predstavnici sudske, zakonodavne i izvršne vlasti

Beograd -  Pitanja da li postoji ustavni osnov za ponovni izbor svih sudija u Srbiji, na koji način će biti formiran Visoki savet sudstva, kako će ovo telo birati i razrešavati sudije i na koji će se način birati predsednici sudova, na dnevnom redu su vanredne skupštine Društva sudija Srbije koja će se sutra održati u amfiteatru Pravnog fakulteta u Beogradu. Društvo sudija Srbije odlučilo je da se ova pitanja javno razmotre i da se s njima upozna domaća i inostrana javnost, zbog čega su na vanrednu skupštinu pozvani predstavnici sudske, zakonodavne i izvršne vlasti, među kojima predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i ministri.

- Među sudijama postoji strašan osećaj neizvesnosti oko toga šta će se desiti s pravosuđem Srbije. Postoje konfuzija, ogroman strah i pojedinačne kalkulacije. U svakom slučaju, to je atmosfera koja je apsolutno nezdrava za novi početak. Kako u Ustavu postoje pravne praznine, naša je namera da ukažemo na ta važna pitanja i damo predloge da bi pravosuđe funkcionisalo i da bi građani stvarno ostvarili pravo na pravično suđenje - kaže za Danas Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Kada je reč o ponovnom izboru sudija Dragana Boljević kaže da je čudi što se postavlja pitanje za 95, odnosno 98 odsto sudija koji moraju da prođu kroz taj postupak, s obzirom na tvrdnje čak i ministra pravde Zorana Stojkovića da je svega dva do pet odsto sudija koji ne treba da budu ponovo izabrani. Stanovište Društva je, međutim, da reizbor sudija ne samo što ne proizlazi iz Ustava i Ustavnog zakona, već nije ni društveno opravdan. Naime, Ustav i Ustavni zakon ni u jednom članu ne spominju reč „reizbor“. Naprotiv, u članu 146 Ustava proklamuje se stalnost sudijske funkcije. Ranijim Ustavnim zakonom bilo je tačno utvrđeno vreme prestanka sudijske funkcije. To znači da je bio istaknut datum kada prestaje ova funkcija i jasno je bila naznačena reizbornost.

- Zbog čega ovog preciziranja nema ni u Ustavu ni u Zakonu? Stiče se utisak da su političari hteli da sprovedu reizbornost, ali da to nisu umeli da preciziraju u ovim aktima. Ustav proklamuje da svi zakoni moraju da budu u skladu s njim kao najvišim pravnim aktom, a on ne spominje reizbornost, što dovodi do zaključka da bi sve suprotno bilo protivustavno - napominje Boljević.

Društvo, navodi Boljević, interesuje kako će biti formiran Visoki savet sudstva kao najvažnije telo u pravosuđu Srbije koje će odlučivati o izborima i razrešenjima sudija i kako će biti izabrani članovi iz reda sudija koje bira Skupština.

- Smatramo da Skupština to mora da čini na predlog pravosuđa kao struke, jer će se u suprotnom pravosuđe suviše politizovati ako to bude radila samo Skupština prema nekim svojim nepisanim, a najpre političkim kriterijumima - ističe predsednica Društva sudija Srbije, dodajući da ni prethodnim Ustavom nije bio proklamovan kriterijum biranja sudija, ali da je prema novom Ustavu stvorena, kako kaže, veća mogućnost uticaja politike na izbor sudije, što je sada uočljivije i moguće.

Boljević ističe da je nejasno šta će biti sa sudijama u slučaju ukidanja pojedinih sudova, s obzirom na to da Ustav proklamuje osnivanje Vrhovnog kasacionog suda, što povlači i prestanak rada Vrhovnog suda Srbije. - Predviđeno je da Vrhovni kasacioni sud ima manji broj sudija od postojećeg Vrhovnog suda Srbije i pitanje je šta će biti sa ostalim sudijama koji ne budu izabrani u Vrhovni kasacioni sud, kao i u ostale sudove koji tek treba da se osnuju. Neki će možda preći u Upravni ili apelacione sudove, ali kada će ti sudovi početi da rade i šta će biti sa statusom ovih sudija koji će biti raspoređeni u te sudove. - Što se tiče predsednika sudova, prema ranijem Ustavu njih je birala Skupština, što je ostalo i u novom Ustavu. Na taj način postoji i velika je mogućnost uticaja politike na sudije, ako se imaju u vidu ovlašćenja predsednika suda pa se postavlja i pitanje zbog čega se razlikuje način biranja sudija i predsednika suda i šta se time želi postići - pita Boljević.

Takođe, Ustavom je predviđeno da sudije prvo bira na tri godine Skupština, na predlog Saveta, a onda ih nakon toga bira Savet. Takva provera u drugim granama vlasti nije predviđena.

- Provera samo na tri godine slabi struku. Naravno, to ne bi trebalo da proverava neki organ na koji politika i političari mogu da deluju posredno ili neposredno, već bi to moralo da radi stručno i nezavisno telo - kaže Boljević.

Političari odložili primenu Ustavnog zakona

Na skupštini će, navodi ona, biti reči o stupanju na snagu zakona o organizaciji sudova koji predviđa početak rada apelacionih i upravnog suda od 1. januara 2007. godine.

- Svesni smo da političari smatraju da su Ustavnim zakonom odložili primenu tog Zakona i da zbog takvih nejasnoća mogu da nastanu problemi - ističe Boljević.

I Evropska unija je ukazala, podseća Boljević, da Ustav ne reguliše dobro položaj pravosuđa zbog toga što ostavlja otvorena vrata za veći ili manji uticaj političara. - Zašto niko od sudija nije pozvan i konsultovan prilikom izrade Ustava i Ustavnog zakona. Oni koji su doneli Ustav hvale se da je lako promenjiv, da li to znači da će prilikom svakog donošenja novog ustava doći do opšte reizbornosti i sudija i tužilaca. Kome je u interesu stvarati poslušne sudije i šta da na to kažu građani koji od sudija očekuju pravednost i poštenje u suđenju, kad sudije ne mogu da se izbore za svoja osnovna prava - kaže Boljević.

Press je 24. decembra 2006. godine objavio sledeći tekst

NEMA PRAVNOG OSNOVA ZA REIZBOR SUDIJA

Društvo sudija Srbije

BEOGRAD - Društvo sudija Srbije juče je, na vanrednoj skupštini, ocenilo da ne postoji pravni osnov niti društveno oprav­danje za reizbor sudija.

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero naglasila je da ni novi Ustav Srbije, Ustavni zakon i drugi zakoni iz obla­sti pravosuđa ne predviđaju reizbor sudija.

Sudski mandati „nisu politički već proizilaze iz profesionalnosti i stručnosti", ista­kla je Škero, i ukazala da to mora da bu­de jedini kriterijum i za izbor sudija.

Politika je 24. decembra 2006. godine objavila sledeći tekst

NEMA PRAVNOG OSNOVA ZA REIZBOR SUDIJA

SKUPŠTINA DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE

Društvo sudija Srbije juče je, na vanrednoj skupštini, ocenilo da ne postoji pravni osnov niti društveno opravdanje za reizbor sudija. Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero naglasila je da ni novi Ustav Srbije, Ustavni zakon i drugi zakoni iz oblasti pravosuđa ne predviđaju reizbor sudija.

Sudski mandati „nisu politički već proizlaze iz profesionalnosti i stručnosti”, istakla je Škero i ukazala da to mora da bude jedini kriterijum i za izbor sudija.

Zamenik predsednika Društva sudija Omer Hadžiomerović rekao je da je prilikom usklađivanja budućih pravosudnih zakona sa novim Ustavom neophodno sprovesti sistemske promene u pravosuđu koje su uslov za trajno rešenje problema. „Političari treba sistemski da se pozabave problemima i sistemski da ih rešavaju”, kako ne bi prilikom svake promene vlasti dolazilo kako do promene zakona tako i sudija, kazao je Hadžiomerović.

On je rekao da je neophodno uvođenje redovnog i periodičnog ocenjivanja kvantiteta i kvaliteta rada sudija, disciplinske odgovornosti za nesavestan rad i nedostojno ponašanje, kao i čvrstih garancija lične nezavisnosti.

Večernje novosti su 24. decembra 2006. godine objavile sledeći tekst

STRUKA BIRA SUDIJE

JUČE U BEOGRADU VANREDNA SKUPŠTINA SUDIJA SRBIJE

Vida Petrović Škero: Jedini uslov za naš izbor je profesionalnost

BEOGRAD - Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero izjavila je juče, na prvoj vanrednoj skupštini Društva sudija Srbije da ne prihvata da iko govori o reizboru sudija, koji ne predviđa Ustav.

Prema njenim rečima, mandati sudija nisu jednaki mandatima političara.

- Svako od nas je morao da prođe ocenu stručnosti i profesionalnosti - rekla je ona. - Zato, jedini uslov za izbor sudija mora da bude, kao i što se navodi u Ustavu, naša profesionalnost. O tome mora da odlučuje organ koji može da garantuje nezavisnost. A, parlament to ne može.

Uz opasku da na skupštinu nije došao nijedan političar, iako su bili pozvani mnogi od njih, potpredsednik Društva sudija sudija, Omer Hadžiomerović, rekao je da, uprkos tome što ne postoji pravni osnov za reizbor sudija, “postoji politička volja parlamentarnih stranaka koje su učestvovale u donošenju ustava i ustavnog zakona”.

- Najava: “Biće reizbora” je “šargarepa” za građane u predizbornim kampanjama - rekao je Hadžiomerović, i ukazao na loša rešenja najviše pravnog akta. - Ustav ne određuje ni merila, niti kriterijume za izbor sudija, kao ni to kako će se oni raspoređivati u druge sudove. Znači li to da bi sudija Vrhovnog suda Srbije mogao da bude prebačen u opštinski sud?

Prema njegovim rečima, katastrofalno loše rešenje je to što se u Ustavu ni u tragovima ne pominje kako će se sudije razrešavati. Ako se to prepusti zakonu onda, tvrdi Hadžiomerović, postoji opasnost da će se i ti uslovi menjati kako će se menjati zakoni i vlast.

Danas je 25. decembra 2006. godine objavio sledeći tekst

NEMA USLOVA ZA REIZBOR SUDIJA

Vanredna Skupština Društva sudija Srbije

Beograd - Ne postoji ustavno-pravni osnov za ponovni reizbor sadašnjih sudija. Ponovni izbor svih sudija koji najavljuju političari, bez postojanja pravnog osnova za to, u direktnoj je suprotnosti sa ustavnim određenjem da je Republika Srbija država zasnovana na vladavini prava, zaključak je Društva sudija Srbija koje je u subotu održalo vanrednu skupštinu na temu Sudstvo posle Ustava.

- Sam čin donošenja Ustava ne predstavlja razlog za prestanak sudijske funkcije. Donošenje novog Ustava ne može biti razlog za reizbor i ponovni izbor sudija, jer sadrži načelo stalnosti sudijske funkcije, a ima i kontinuitet s prethodnim Ustavom. Ni menjanje naziva, kao ni ukidanje pojedinih sudova, ne znači automatski prestanak sudijske funkcije, jer je zakonom predviđeno da se sudije u tom slučaju raspoređuju u druge sudove - istakao je sekretar Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović

Naime, kako je objasnio Hadžiomerović, sprovođenje u delo najave izbora svih sudija predstavljalo bi grubo kršenje Ustava. Time bi Republika Srbija umesto države zasnovane na vladavini prava, postala država zasnovana na vladavini političke samovolje.

Prema njegovim rečima problemi u sudstvu, pa i oni koji se odnose na stručnost sudija, njihovu savesnost i poštenje, zaista postoje, ali proističu prvenstveno iz slabosti sudskog sistema te njihovo rešavanje zahteva sveobuhvatne promene, odnosno reformu sistema. Promene u sudijskom kadru, bez promena postojećeg sudskog sistema ne rešavaju, već samo odlažu i produbljuju njegove slabosti.

Takođe, na vanrednoj skupštini je konstatovano da neka ustavna rešenja, kao na primer, izbor članova Visokog saveta sudstva koje bira Narodna Skupština, nisu u skladu s međunarodnim standardima čije je poštovanje uslov za evropske integracije. Neke od garancija, na primer materijalne nezavisnosti sudske vlasti i sudija, disciplinska odgovornost sudija, nisu našle mesto u Ustavu, a neke su prepuštene zakonskom regulisanju.

 Hadžiomerović je ukazao da ustavne garancije za nezavisnost sudstva nisu dovoljno čvrste i da novi Ustav nije uvažio ni neke međunarodne standarde.

- Prilika da se te garancije učvrste biće predstojeće usaglašavanje propisa s novim Ustavom - ocenio je Hadžiomerović i dodao da bi u tom poslu trebalo da bude uvaženo i mišljenje sudija. Kao još jedno važno pitanje koje treba rešiti Hadžiomerović je naveo postojeće nejasnoće oko prestanka sudijske funkcije, odnosno oko toga ko je ovlašćen za pokretanje postupka. Trenutno, postupak za prestanak sudijske funkcije pokreće ministar pravde, ali je Ustavni sud tu odredbu ocenio kao neustavnu, podsetio je Hadžiomerović.

Usklađivanje pravosudnih zakona sa Ustavom predstavlja priliku da se neki od nedostataka u Ustavu otklone i ublaže, uz primenu međunarodnih standarda.

Upravni odbor Društva sudija Srbije najavio je da će pratiti dalje aktivnosti na sprovođenju Ustava i da će javno reagovati i upotrebiti sva raspoloživa pravna sredstva u slučaju kršenja odredaba Ustava. Na Skupštini se nisu pojavili, iako su bili pozvani, najviši predstavnici sudske, izvršne i zakonodavne vlasti.

                                                                                                          Lidija Karalejić

                                                                                              Menadžer kancelarije

                                                                                              Drustva sudija Srbije