MESEČNI NARATIVNI IZVEŠTAJ  O SVIM AKTIVNOSTIMA

DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE U FEBRUARU 2007. GODINE

I   PREDSEDNIŠTVO

2. februara je održan sastanak Predsedništva kome su prisustvovali: Ivan Mitrovski, Lidija Đukić, Tatjana Matković-Stefanović, Ljubomir Jovanović i Borivoje Simić. Sastanku je prisustvovala i Dragana Boljević. Svoje odsustvo opravdali su Miloš Milošević i Spomenka Zarić. Sastanak je održan sa sledećim dnevnim redom 1. Izveštaj sa sednice Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije i 2. razno. U okviru prve tačke dnevnog reda članovi predsedništva bliže su upoznati sa temama o kojima je diskutovano na poslednjem sastanku Komisije. Predsedništvo je usvojilo sledeći zaključak:

1. Da se predstavnik Društva u Komisiji za sprovođenje nacionalne strategije reforme pravosuđa zalaže za neposredni izbor kandidata koji će biti birani od strane Narodne Skupštine RS u stalni sastav Visokog saveta sudstva.

II   PROGRAMSKI SAVET

6. februara održana je sednica Programskog saveta sa sledećim dnevnim redom: 1. Organizovanje sastanka Medel u Beogradu, 2. Organizovanje proslave 10 godina Društva sudija Srbije, 3.Plan rada za 2007. godinu, 4. Pregled aktivnosti u projektima Društva sudija Srbije, 5.Predlog projekta Upotreba informacionih tehnologija u radu odeljenja sudske prakse i sudskih biblioteka na nivou Opštinskih i Okružnih sudova, 6. Razno

Sastanku su prisustvovali: Dragana Boljević, Ljubica Pavlović, Jasmina Stankov Babić i  Ivan Mitrovski, Omer Hadziomerović, Zorana Delibasčić, Zorica Bulajić

Svoje odsustvo su opravdali: Siniša Važić, Ivana Pavlović

Na ovom sastanku doneti su sledeći zaključci:

1.

I. Pripremiti projekat za sastanak MEDEL, zadužuje se izvršni direktor sa zaposlenima u kancelariji.

II. Predložiti Upravnom odboru dvodnevnu konferenciju sa MEDEL i predstavnicima pravosuđa iz regiona, predlog Upravnom odboru da podnese Omer Hadžiomerović.

III. Predlog teme za konferenciju je Novi Ustav RS i pravo građana na pravično suđenje - (kako ga obezbediti zakonima i) da li ponovni izbor svih sudija pomaze građanima u ostvarenju prava na pravično suđenje».

2. Programski savet predlaže da Skupština Društva bude održana 14. aprila 2007, jer je 7. aprila Uskrs. Skupština treba da ima radni karakter, a Upravni odbor treba da odluči i da li će imati posebnu temu ili samo uobičajene, tj. izveštaje i plan rada za tekuću godinu. Upravni odbor treba da odredi radnu grupu za pripremu Skupštine.

3. Programski savet predlaže da proslava 10 godina Društva sudija Srbije bude obeležena svečanim koktelom, istog dana kad i Skupština Društva, 14. aprila 2007, ali u večernjim satima.

4. Plan za 2007. godinu dostaviti Upravnom odboru na usvajanje, nakon što je usvojen od strane Programskog saveta.

5. Povodom primedbi na kašnjenje projekata Etika i Porodice u razvodu, izvršni direktor će uputiti dopis koordinatorima povodom neizvršavanja obaveza. Predavači moraju dostaviti plan aktivnosti kao i zakazati sastanak gde će odrediti termine za buduće seminare. Razlozi za odlaganje postojećeg programa moraju biti navedeni. Takođe, razlozi za produženje projekta kao i materijal za sledeći moraju biti pravovremeno podneti.

6. Predlogu projekta Upotreba informacionih tehnologija u radu odeljenja sudske prakse i sudskih biblioteka na nivou opštinskih i okružnih sudova data je saglasnost pa može biti predložen Upravnom odboru na usvajanje.

III   MEDIJI O DRUŠTVU

Blic je 12. februara 2007. godine objavio sledeći tekst

POLITIČARI IMAJU OGROMAN UTICAJ NA IZBOR SUDIJA

Gost „Blica“

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević o reformi pravosuđa

Ne isključujem da ima i plaćanja presuda, jer su i neke sudije osuđene zbog toga, ali to je mnogo ređe nego što se misli

Građani Srbije misle da ima mnogo korupcije u sudstvu, ali mnogo su češći primeri da je nešto što izgleda kao korupcija u stvari neznanje i nemar, kaže za „Blic“ sudija Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije i sudija Okružnog suda u Beogradu.

- Evo već 18 godina sam sudija i nikada nisam dobila ponudu da nekome prodam presudu, čak mi niko nije ni govorio kako treba da presudim. Sudije treba upoznati sa posledicama nemara, a moramo ih i motivisati da više uče. Objektivno rečeno, neznanje u sudstvu je veliko. Uzroci koji dovode do nemara su mnogobrojni i neki su objektivni, kao što je veliki broj predmeta. Naravno da ne isključujem da ima i plaćanja presuda, jer su i neke sudije osuđene zbog toga, ali to je mnogo ređe nego što se misli. Kada sam ja počela da radim, pravosuđe je, prema ispitivanju Instituta za društvene nauke, bilo jedna od najpoštenijih oblasti. U sudstvu je sastav bio reprezentativan, ali svako ko je pošten mora da primeti da se to potpuno promenilo. Sudije početnici i saradnici nemaju više od koga da nauče. Sistem se urušavao za vreme Miloševića, a, trudeći se da ga popravimo, nastavili smo da ga urušavamo - kaže sudija Boljević.

nŠta je najveći problem u pravosuđu?

- To je ogromno povećanje broja predmeta, menjanje i donošenje ogromnog  broja zakona, koji su sistemski. Sudije zbog velikog broja predmeta uopšte ne mogu da se bave onim što je suština posla - tumačenjem prava, niti da se dobro pripreme za suđenja. U Drugostepenom građanskom odeljenju Okružnog suda, u kome ja radim, recimo - broj predmeta se od 2004. do 2006. povećao za 60 odsto, a isti broj sudija radi. Broj rešenih predmeta je svake godine bio veći i vidi se da su sudije dostigle svoj maksimum u radu. Veliki problem je i to što se misli da će se situacija promeniti kada se sudije zamene i kada svi odemo na ponovni izbor, a da ne vidi se da postoje sistemski problemi. To nije u skladu sa Ustavom. Država je obavezna da otkloni sistemske probleme. Ukoliko ne može da se poveća broj sudija, mogu da se povećaju ovlašćenja sudskih saradnika, što se radi u svetu.

U sudovima ne rade samo sudije, pa su problem i male plate referenata, stručnih saradnika i zapisničara. Njihove plate su od 12.000 do 19.000 dinara i socijalno su ugroženi, pa su zato podložni raznim manipulacijama. Slovenija, recimo, ima na dva miliona stanovnika 950 sudija, a mi ih imamo 2.400. U državnoj upravi u Srbiji bilo je 7.000 zaposlenih, a 2004. ih je već bilo 26.000. Postavlja se pitanje šta su prioriteti. Ukoliko nemamo nezavisno sudstvo, što je država obavezna da obezbedi, i pravo na pravično suđenje, onda nemamo ni strana ulaganja, ni nova radna mesta - nemamo, u stvari, budućnost.

nŠta država mora da uradi da bi otklonila sistemske probleme u pravosuđu?

- Naježim se, kao i svi u pravosuđu, kada neko obeća da će pravosuđe biti fenomenalno efikasno za pet godina. To je demagogija. Pravosuđe može da se uruši za godinu dana, a da se ponovo izgradi potrebno je od 10 do 15 godina. Svaka „olako obećana brzina“ može da napravi veći haos u pravosuđu. Jedna od osnovnih stvari je da utvrdimo način na koji ćemo da „pravimo“ sudije, kako ćemo da ih obučavamo i kako da ih biramo. Osnovno je i kako ćemo da vrednujemo rad sudije, i to mora da bude kontinuirano, a ne da se rad ceni samo po jednom predmetu. Mora da se uvede i sistem odgovornosti za sudije koje ne ostvaruju ni prosečne rezultate. Vi sada imate primere da dvoje sudija čine isto, a političari razreše jednog koji im ne odgovara, a drugog unaprede.

nNa koji način to rade političari?

- Do sada smo imali Visoki savet pravosuđa, a sada imamo Visoki savet sudstva. Ministar pravde i dalje ima ogroman uticaj na članove Saveta. Političari imaju ogromnu moć u Skupštini da utiču na izbor sudija tako što nekog sudiju mogu da ne izaberu i da za to ne daju obrazloženje.

nDruštvo sudija je imalo primedbe na određene odredbe Ustava?

- Problematične su odredbe koje dozvoljavaju da se zakoni o pravosuđu menjaju prostom većinom u Skupštini. Smeta nam i to što je uveden veliki uticaj političara na izbor predsednika sudova. Predsednici sudova se po Ustavu biraju u Skupštini i na potpuno drugačiji način od sudija. Mi vidimo tu želju da predsednici sudova budu pod ozbiljnom kontrolom izvršne vlasti. Predsednici sudova imaju veliku moć, jer od njih zavisi napredovanje u karijeri i rešavanje stambenog pitanja, a oni i iniciraju disciplinske postupke i postupke za razrešenje. Mi u Društvu sudija mislimo da rešenja mogu da se poboljšaju tako što bi predlog kandidata za predsednika suda, koji daje Visoki savet, bio obavezan za Skupštinu. Problem je i uvođenje probnog rada od tri godine. Mislim da niko ozbiljan ne misli da sve sudije sada idu na probni rad. Postojao je politički konsenzus da se ide na novi izbor sudija, kao neka lustracija koja je propuštena pre pet godina, i onda je donet Ustav u kome to ne stoji. Može se dogoditi da presudna bude stranačka pripadnost, kao što je bilo u poslednjim godinama Miloševićevog režima kada su ljudi u pravosuđu birani po paritetu između SPS-a i SRS-a.

Neprimerena obraćanja ministra pravde

Sudija Dragana Boljević podseća da su još početkom 2002. usvojeni zakoni o ustrojstvu sudova, a da još nisu primenjeni. Ni sada, kao ni ranije, Skupština nije donela odluku o odlaganju uspostavljanja mreže sudova.

- Zato je Vrhovni sud morao da vadi kestenje iz vatre svojim tumačenjem. Onda je stigla neprimerena kritika političara da predsednica Vrhovnog suda ne zna zakon i da u novom Ustavu piše da se to odlaže, što nije tačno. Nezamislivo je u normalnim zemljama takvo obraćanje resornog ministra (Zorana Stojkovića) predsednici Vrhovnog suda (Vidi Petrović-Škero) - kaže Dragana Boljević.

Danas je 24. februara 2007. godine objavio sledeći tekst

POLITIČARI SE NISU ODREKLI ŽELJE DA KONTROLIŠU SUDOVE

 Srpsko pravosuđe šest godina posle demokratskih promena

Ne tako davno usta nosilaca demokratske revolucije u Srbiji bila su puna reči kao što su reforme, lustracija, rasvetljavanje zločina Miloševićevog režima i demontaža te, po Srbiju pogubne, vlasti, suđenja odgovornima za besomučno otimanje teško zarađenog novca od građana Srbije, "privođenje pravdi"... Šest godina od tada, ni u jednom od glavnih oslonaca Miloševićevog režima - u policiji i tajnim službama, kako vojnim, tako i civilnim, vojsci, pravosuđu, nije bilo lustracije. O kažnjavanju odgovornih za potpuno devastiranje države da se i ne govori.

Činjenica je da je od 2001. bilo izuzetno malo krivičnih postupaka protiv pripadnika Miloševićevog režima zbog finansijskih malverzacija i pljačke Srbije, ili zbog umešanosti u brutalna ubistva političkih protivnika, a koji su dobili sudski epilog. Čak i ono malo postupaka opstruirano je advokatskim malverzacijama, nepostojanjem dovoljnog broja dokaza (!?) ili su postupci jednostavno zastareli zbog opstrukcije ili zaštite koju su uživali zahvaljujući poslaničkim mandatima.

Nosilac vlasti  kojeg "nosioci" izvršne i zakonodavne vlasti stalno optužuju da je odgovoran za to što nije bilo raščišćavanja i jasnog pravnog otklona od Miloševićevog režima je pravosuđe. Ali da li je to baš tako? Sudija Okružnog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović, član Upravnog odbora Društva sudija Srbije, kaže za Danas da je sudska odluka proizvod ne samo rada suda, nego i policije i tužilaštva, jer sud sudi na osnovu dokaza koje ove dve institucije pripreme.

- Kada se analiziraju mnogi slučajevi, videćete da je policija često vršila opstrukciju, jer su ljudi iz policije bili optuženi, a tužilaštvo ih nije optuživalo sve, nego je kasnije proširivalo optužnicu, što je u startu otežalo prikupljanje dokaza. Poražavajuće je da predmeti kao što je Ibarska magistrala ni posle šest godina nije dobila svoj epilog i svaki građanin može da se oseća nezadovoljnim. Ali je najjednostavnije to svaliti na sud, što političari veoma vešto rade - kaže Hadžiomerović.

ZABORAVLJENA LUSTRACIJA

U prilog ovoj tezi ide i podatak da je policija od 2001. protiv raznoraznih istaknutih pripadnika Miloševićevog režima, što iz policije, vojske, tajnih službi ili najbližih Miloševićevih saradnika iz SPS, JUL ili iz Srpske radikalne stranke podnela nadležnim tužilaštvima samo 40 krivičnih prijava.

Da bi lustracija mogla da se napravi, društvo prvenstveno mora da raščisti sa tim šta su njegove temeljne vrednosti. U Norveškoj su nakon Drugog svetskog rata Norvežani svom nobelovcu Knutu Hamsunu, zbog saradnje sa nacistima, u znak protesta poslali sve njegove knjige na njegovu kućnu adresu.

Poražavajuće je da je Zakon o lustraciji, odnosno zakon o odgovornosti za kršenje ljudskih prava tokom Miloševićevog režima usvojen još 30. maja 2003, ali nikada nije primenjen. Lustracija u pravosuđu, ali ni u društvu, nikada nije sprovedena. Jedini sudija koji je razrešen zbog delovanja u političkom procesu, bio je sudija Vrhovnog suda Srbije Pavle Vukašinović, koji je 1999. kao sudija Okružnog suda osudio bivšeg radnika Državne bezbednosti Vladimira Nikolića na 22 meseca zatvora.

PRETNJE SUDIJI MESAROVIĆ

Kao glavni element demokratizacije društva ipak se najčešće pominje pravosuđe. Vraćanje bezmalo potpuno izgubljenog poverenja građana u pravosuđe neće biti lako. Jedno istraživanje u Srbiji je pokazalo da 54 odsto ispitanika nema poverenja u domaće pravosuđe. S razlogom. Prosečan sudski spor u Srbiji traje oko 20 godina. Spor počnu roditelji, nastave deca, preuzmu unuci, a rešenja ni posle duže od dve decenije nema. U situacijama u kojima se država pojavljuje kao tužilac, sporovi se rešavaju ekspresno, dok u obratnim situacijama sporovi traju godinama. Čak se ni krivični procesi ne rešavaju brzo. Sva ova dešavanja su u suprotnosti sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Naime, u članu 6 kaže se da svi imaju pravo na pravično, brzo, kvalitetno suđenje, ali očito da to nikoga ne zabrinjava.

Prema istraživanju Centra za antiratnu akciju, na dugo trajanje postupka najviše utiču teškoće u pretkrivičnom postupku (nedostupnost osumnjičenog), dugo trajanje ili prekidi istrage, dok na trajanje suđenja utiču neodazivanje okrivljenih pozivima suda, zloupotreba procesnih prava okrivljenih i njihovih advokata, čak i oštećenih.

O tome koliko je degradirana uloga sudija dovoljno svedoče preteće poruke sudiji Nati Mesarović, sudiji Specijalnog suda i predsedavajućoj veća koje sudi optuženima za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića.

U pozitivnoj oceni Studije o izvodljivosti od aprila 2005. nalazi se priznanje EU da je pravosuđe načinilo napredak u reformi, ali i da političari i političke partije i dalje pokušavaju da ostvare uticaj na pravosuđe.

- U Srbiji je pravosuđe u ozbiljnoj krizi i suočeno sa političkim pritiskom - navodi se u Studiji o izvodljivosti i dodaje da su i policija i sudstvo pod teškim pritiscima , a "nezavisnost pravosuđa je u više navrata ozbiljno ugrožena: pod političkim uticajem su vršena naimenovanja i smenjivanja tužilaca".

Nije sve tako crno, jer o tome koliko je pravosuđe otišlo daleko u promeni kadra, najbolje govori podatak da je čak 80 odsto sudija izabrano posle demokratskih promena 5. oktobra 2000.

Drugi segment iste priče je to što se ni današnji političari, baš kao ni u vreme Miloševića, nisu odrekli želje da kontrolišu pravosuđe.

Glavni uticaj političara na sudije i tužioce obavljao se nekada preko predsednika suda i preko funkcije republičkog, okružnog i opštinskog javnog tužioca. Znalo se kome koji predmet sme da ide i ko će na koji način da presudi. Političari su tu vrstu usluga vraćali kroz stambene kredite, kredite za renoviranje stanova, stambena proširenja, napredovanja u sudskoj hijerarhiji. Tada se dešavalo da su pojedine sudije iz Istražnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu direktno napredovale u Vrhovni sud Srbije, što se ranije nikada nije dešavalo. Politička pripadnost i mogućnost uticaja, takozvane naručene presude, podvedene pod pravne norme bile su osnov napredovanja u pravosuđu u Miloševićevo vreme.

DOMINACIJA IZVRŠNE VLASTI

Mehanizam kontrole se u odnosu na Miloševićev period nije previše promenio. Odbor za pravosuđe nalazi se u blokadi skoro godinu dana, tako da je praktično blokiran odlazak sudija i tužilaca u penziju, njihovo razrešenje, ali i napredovanje iz nižeg u viši sud ili tužilaštvo. To pokazuje i slučaj republičkog javnog tužioca Slobodana Jankovića, koji je još prošle godine ispunio sve zakonske uslove za penziju, ali su predstavnici vladajuće koalicije DSS-NS, G17 Plus, SPO sa pridruženim članom vladajuće koalicije SPS, blokirali njegov odlazak u penziju, upravo preko Odbora za pravosuđe ne bi li zadržali taj kanal uticaja na tužilaštvo. Neradom Odbora za pravosuđe Skupštine Srbije blokiran je i izbor sudija i tužilaca na te funkcije.

Na mesta glavnih tužilaca u većim tužilaštvima postavljaju se i dalje ljudi podobni političkoj volji ili skloni manipulisanju od političkih moćnika. Javno postoji jasna politička volja da se pravosuđe ostavi na miru, ali je zapravo sve rađeno da se pravosuđe dodatno potčini neformalnim i zvaničnim centrima političke moći.

Po mišljenju profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Union Momčila Grubača, javni tužioci su "u rukama izvršne vlasti", a parlament ih samo formalno bira.

- Skupština samo formalno bira javne tužioce jer njih predlaže vlada, dok su zamenici tužilaca u boljoj poziciji, njih bira Visoki savet pravosuđa i oni posle tri godine probnog rada ostaju za stalno na tom mestu, za razliku od tužilaca, čiji se reizbor vrši svakih šest godina - kaže Grubač. On dodaje da nepodobni tužioci nemaju šanse da prođu reizbor, ali da postoji šansa da se loš položaj tužilaca popravi novim Zakonom o javnim tužilaštvima.

Član Upravnog odbora i portparol Udruženja tužilaca Srbije Veljko Rakić kaže za Danas da političari pritiske više ne vrše telefonski, ali je uticaj politike na tužilaštva takav da sada prve tužioce predlaže Vlada Srbije.

- Od toga nema većeg uticaja. I u Ustavu Srbije se kaže da vlada predlaže tužioce i dostavlja to Skupštini Srbije na usvajanje. Političari često i komentarišu odluke i vrše pritisak na to kakva bi trebalo da bude sudske odluka. Tražili smo da se obavezno uputstvo višeg tužioca nižem dostavlja u pisanoj formi i da se na to ima pravo prigovora, kao i da obavezno uputstvo bude deo spisa - rekao je Rakić. Po njegovim rečima, Udruženje tužilaca je tražilo uvođenje disciplinske odgovornosti tužilaca, zbog utvrđivanja lične odgovornosti tužilaca koji se ogreše o tužilačku struku.

                                                                                                             Lidija Karalejić

                                                                                                           Menadžer kancelarije

                                                                                                           Drustva sudija Srbije