MESEČNI NARATIVNI IZVEŠTAJ  O SVIM AKTIVNOSTIMA

DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE U APRILU 2007. GODINE

I   UPRAVNI ODBOR

20. aprila 2007. godine održana je 66 sednica Upravnog odbora Društva sa sledećim dnevnim redom: 1.Mišljenje o Osnovnim načelima za izradu sistemskih zakona za regulisanje pravosuđa u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Međunarodnim standardima, 2.Usvajanje finansijskog izveštaja Društva sudija Srbije, 3. Inicijativa za donošenje odluke da se Ministarstvu pravde uputi dopis u pogledu ukidanja naknade za dežurstvo Sudija, 4. Organizacija proslave jubileja i godišnje Skupštine Društva sudija Srbije, 5. Razno.

Sednici su prisustvovali Ivan Mitrovski Milica Milosavljević, Ljubomir Jovanović, Nebojša Bekrić, Miloš Milošević, Ljubiša Pavlović, Tatjana Matković-Stefanović, Slobodan Ljubić, Nada Zarić, Borivoje Simić, Spomenka Zarić, Ćamil Hubić, Dragana Sretović, Radmila Vujin, Miroljub Tomić, Bratislav Milosavljević, Dušan Lazičić. Sednici su prisustvovali i Dragana Boljević, Omer Hadžiomerović, Ljubica Pavlović. Svoje odsustvo opravdali su: Slađana Bojković, Vera Milošević, Aleksandar Trešnjev, Dejan Stamenković, Lidija Đukić, Zoran Manić, Olivera Pejak-Prokeš. Svoje odsustvo nisu opravdali Zoran Hadžić, Suzana Đurić, Đurđa Nešković, Ivan Ilić. Na sednici su donete sledeće odluke

1. Usvajaju  se primedbe i sugestije koje su članovi  Upravnog odbora  izložili na današnjoj sednici u vezi Osnovnih načela za izradu sistemskih zakona za regulisanje pravosuđa u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Međunarodnim standardima.

     Zadužuje se  Dragana Boljević da uobliči iznete primedbe i sugestije u skladu sa iznetim mišljenjima i izlaganjima članova Upravnog odbora, s tim što će mišljenje Upravnog odbora o ovome nakon toga biti dostavljeno Sekretarijatu za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa.

2. Usvaja se predlog da se povodom donošenja odluke u pogledu ukidanja naknade za dežurstvo sudija Ministarstvu pravde uputi dopis o ukidanju naknade.

3.Usvaja se predlog da Skupština Društva sudija Srbije bude  održana 23. juna 2007. godine

Na sednici su doneti sledeći zaključci:1. Usvaja se  zapisnik sa  65. sednice Upravnog odbora održane 2. marta 2007. godine

******

5. i 17. aprila su u kancelariji Društva odžani sastanci radne grupe koja radi na predlogu izmena pravosudnih zakona. Krajem marta 2007. godine Osnovna načela za izradu sistemskih zakona za regulisanje pravosuđa u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Međunarodnim standardima dostavljena su svim sudovima, tužilaštvima, pravnim fakultetima, nevladinim i strukovnim organizacijama na raspravu. Tim povodom je radna grupa održala sastanke na kojima su njeni članovi izradili plan rada i usvojili načelne stavove o tome koje delove zakona treba menjati i u kom pravcu kako bi zakoni bili usklađeni sa novim Ustavom. Zbog važnosti određenih pitanja, neka pitanja su regulisana veoma precizmo. Primedbe i sugestije koje su usvojene predstavljaju doprinos radnoj grupi Komisije za reformu pravosuđa čiji je cilj bio da naprave osnovna načela odnosno smernice na kojima će biti temeljeni svi zakoni o pravosuđu. Primedbe i sugestije koje su članovi radne grupe usvojili na sastancima u vezi Osnovnih načela za izradu sistemskih zakona za regulisanje pravosuđa u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Međunarodnim standardima dostavljeni su Sekretarijatu za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa.

II SAVET ZA ETIČKA PITANJA

10. aprila 2007. godine održan je sastanak Saveta za etička pitanja kome su prisustvovali sledeći članovi: Zorana Delibašić, Mileva Gajinov, Radovan Đorđević. Na sastanku su razmotrena 3 zahteva, odnosno predstavke podnosilaca, a Savet je usvojio mišljenje o dva podneta zahteva. Osim razmatranja predstavki članovi Saveta su se dogovorili o planu aktivnosti za 2007. godinu koji uključuje sledeće: 1. Predstavljanje dosadašnjeg rada Saveta u medijima, 2. Organizovanje okruglog stola u saradnji sa Advokatskom komorom Srbije i Udruženjem javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, čija bi tema bila primena Standarda sudijske etike Društva i Etičkih kodeksa ovih udruženja, 3. Organizovanje okruglog stola na kome će učesnici biti sudije iz zemalja u okruženju, 4. Dostavljenje Standarda sudijske etike i Poslovnika o radu Saveta za etička pitanja organizacijama koje rade baze podataka (Indoc, Ing-Pro i dr.). 5. Štampanje biltena u kome će biti objavljena formalna mišljenja Saveta, 6. Nastavak održavanja okruglih stolova prema dosadašnjoj metodologiji u sudovima u Srbiji u kojima do sada nisu održani. Članovi Saveta su takođe utvrdili da bi trebalo uraditi transkript snimaka sa održanih okruglih stolova za sudije.

III PROJEKTI

18. i 19. aprila 2007. godine u okviru projekta Porodice u razvodu i medijacija-delotvorno rešavanje konflikta, održan je peti seminar u Šapcu, u hotelu Dvor. Učesnicima seminara se u uvodnoj reči obratio i seminar otvorio Gojko Lazarev, predsednik Odeljenja Društva Sudija Srbije u Šapcu. Moderator na seminaru bila je Zorica Kitanović, sudija Okružnog suda u Beogradu. Nakon toga usledila su izlaganja sledećih predavača: Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije na temu - Pravni standardi po članu 8 ECHR,  Ranka Vujović, načelnik u Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike čija je tema bila - Vršenje roditeljskog prava i novine iz Porodičnog zakona, a zatim je Olivera Pejak-Prokeš, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu izložila temu -Zaštita od nasilja u porodici. U popodnevnom delu prvog dana seminara Ass.dr. Saveta Draganić-Gajić mr sci, šef Odseka za brak i porodicu Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu prisutne je upoznala sa temom -Psihološko psihijatrijska dijagnostika i intervencija porodične terapije u procesu razvoda braka. Nakon toga usledilo je emitovanje video materijala o medijaciji.

Drugi dan seminara započeo je izlaganjem Gordane Mihailović, advokata medijatora iz Beograda na temu  - Mogućnost medijacije u bračnim i porodičnim sporovima.  Zatim je usledila simulacija – slučaj spora o razvodu i izdržavanju, uvod u problem, prikaz slučaja pred Institutom za mentalno zdravlje, sistemski pristup medijaciji u komplikovanom razvodu i prikaz medijacije pred sudom koju je predstavio tim Instituta za mentalno zdravlje Saveta Draganić-Gajić, Desanka Nagulić, klinički psiholog i Snežana Stojanović, socijalni radnik. Nakon toga su Gordana Mihailović, Zorica Kitanović, Dobrila Strajina, sudije Okružnog suda u Beogradu, Vesna Filipović i Marina Živković-Klarić, sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu predstavile simulaciju medijacije – slučaj spora o bračnoj tekovini sa uvodom u problem i prikazom medijacije pred sudom. Usledio je, zatim, rad ugrupama i na kraju seminara popunjavanje evaluacionih listića.

Učesnici seminara bili su: Biljana Lazić-Ivanović, Vesna Arlov i Vladimir Barić sudije Okružnog suda u Šapcu, Milica Isaković, Slađana Jovanović, sudije Opštinskog suda u Šapcu,  Dragana Filipović, sudija  Opštinskog suda u Ljuboviji,  Leposava Ralić, sudija Opštinskog suda u Koceljevi, Dragica Nikolić, Danka Pudar, sudije Opštinskog suda u Loznici, Zorica Branković, Vesna Blagojević, Tatjana Petrović, Ana Obradović, sudije  Okružnog suda u Valjevu,  Branislav Džunić, sudija Opštinskog suda u Valjevu,  Darinka Devedžić sudija Opštinskog suda u Ljigu, Zorica Isaković, sudija Opštinskog suda u Osečini,  Snežana Panić, Aleksandar Đurić, sudije Opštinskog suda u Mionici, Milka Lazić,

Dragomir Dimitrijević, sudije Opštinskog suda u Ubu.

Branka Davidović, Danijala Jokić, Angelina Jurišić, predstavnici Centra za socijalni rad u Šapcu,  Milica Spasojević, predstavnik Centra za socijalni rad u Bogatiću,  Verica Milutinović predstavnik Centra za socijalni rad u Ljuboviji, Vinka Ristivojčević, Mitar Ždero, predstavnici Centra za socijalni rad u Kocaljevi,  Mara Damnjanović,  Dragica Jokić, predstavnici Centra za socijalni rad u Krupnju, Rada Sekulić,  predstavnik Centra za socijalni rad u Loznici,  Milun Topalović, predstavnik Centra za socijalni rad u Vladimircima,  Dragica Jelić, Lazarela Velimirović, predstavnici Centra za socijalni rad u Malom Zvorniku, Kaja Jovanović, Zorka Jeremić, Katarina Vlajković, Dragan Mirković, predstavnici Centra za socijalni rad  u Valjevu, Sojka Mijatović, Snežana Žunjić predstavnici Centra za socijalni rad u Ljigu, Zorica Makević, predstavnik Centra za socijalni rad u Osečini, Snežana Petrović, predstavnik Centra za socijalni rad u Ubu.

IV MEĐUNARODNA SARADNJA

12. aprila. 2007. godine u kancelariji Društva održan je sastanak predstavnika Društva I predstavnika visoke delegacije Francuske. Predstavnici Društva na ovom sastanku bili su: Dragana Boljević, Ivan Mitrovski, Omer Hadžiomerović, Spomenka Zarić, Miloš Milošević, Tatjana Matković-Stefanović. Članovi visoke delegacije Francuske bili su u sastavu: Christiane Berkani, predsednica odeljenja Apelacionog suda u Ruanu, član Visokog saveta pravosuđa Francuske do 2006. godine, M. Dreno,  tužilac član Visokog saveta pravosuđa koje je nadležno za sudije i tužioce, Xavier Cousquer, Ministarstvo pravde, odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju, zadužen za saradnju sa balkanskim zemljama, Florence Schmidt-Pariset, Nacionalna škola za obuku sudija u Parizu, odeljenje za međunarodnu saradnju.

Nakon upoznavanja gostiju iz Francuske sa istorijatom Društva i stanjem u našem pravosuđu, teme sastanka bile su obuka sudija i Visoki savet pravosuđa.

U slučaju Francuske, pitanje stručne obuke koja je potrebna za sudije zasniva se na pravosudnom sistemu koji funkcioniše i počiva na 3 osnova. Pre svih, ljudi koji tu rade odnosno sudije i tužioci, zatim same strukture sudova i uopšte kultura pravosuđa. Stručna obuka garantuje sudijama nezavisnost u njihovom radu jer se na taj način usavršavaju i u stanju su da sami nezavisno sude.

Po pitanju inicijalne stručne obuke razlika između naša dva sistema je ta što u Francuskoj nakon završenog pravnog fakulteta kandidati se prijavljuju na konkurs u Francusku Nacionalnu školu za magistraturu u Bordou gde im predavanja drže sudije i tužioci. Inicijaln aobuka se sastoji od časova praktične nastave, odnosno, uputstava kako se piše presuda i staža od 14 meseci u nekom sudu, gde budući sudija prolazi sva radna mesta od mesta sudije i tužioca do krivične i parnične procedure. Kandidati takođe imaju i staž od 6 meseci pri nekom advokatskom kabinetu. Staž postoji i u policiji, žandarmeriji i zatvorima kako bi kandidat prošao čitav lanac donošenja odluke tj. sankcija od presude pa do njenog sprovođenja. Znači, inicijalna obuka obuhvata predavače sudije, tužioce, advokate, policajce i osobe u radu sa maloletnicima. Po pitanju same obuke možda najteži deo za sudije i tužioce je određivanje pedagoških metoda i njihova primena kako bi bile zajedničke svima, proverene i usklađene i da garantuju sigurnost tog sistema obuke.

Škola u Francuskoj je u konstantnoj evoluciji tj. prilagođava se potrebama i pitanjima koja se pred nju postavljaju. Konkretan primer jesu stažiranja koje budući kandidati za sudije i tužioce imaju u institucijama koje nisu direktno u pravosudnom sistemu, npr. Staž u ambasadama.

Francuska Nacionalna škola za magistraturu učestvuje u programima i projektima evropskog karaktera i veoma je zainteresovana za učešće u TWINING projektima koji se tiču osnivanja instituta ili škola u zamljama koje su zainteresovane za takav program.

Nakon diskusije vezane za razlike u obuci sudija u Francuskoj i Srbiji, delegacija iz Francuske je pojasnila način funkcionisanja i način izbora sudija i tužilaca za Visoki savet pravosuđa Francuske.

Za razliku od našeg Francuski Visoki savet pravosuđa broji šesnaest članova. Dakle, na taj broj tri člana biraju predsednik, predsednik Skupštine i predsednik Senata. Državni savet bira jednog člana, Kasacioni sud bira dva predstavnika (jednog sudiju i jednog tužioca) dok predsednici apelacionih sudova biraju jednog od svojih članova, kao i tužioci koji biraju jednog predstavnika. Sudije i tužioci se posredno biraju na dva nivoa kako bi pluralitet bio zagarantovan. Konkretno, sindikati sudija i tužilaca organizuju izbor svojih kandidata. Sistem garantuje nezavisnost tako da se ne može reći da je neki Visoki savet pravosuđa bio levo ili desno politički orjentisan.

U francuskoj postoje četiri sindikata, od kojih su dva vezana za profesiju u užem smislu. Sudije i tužioci ne pristupaju obavezno nekom od sindikata ali 2/3 jesu članovi nekog od postojećih.

Sindikat po imenu Sindikalna unija sudija i tužilaca je apolitičan. U samim sindikatima su zastupljeni ljudi koji su članovi svih političkih partija, ili uopšte nisu članovi ni jedne političke partije.Na izborima, ovaj sindikat zastupa interese 65% ljudi koji su u toj profesiji. Drugi sindikat je Sindikat pravosuđa koji je jasno određen kao politički levo orjentisan i imaju 30% glasova prilikom izbora. Pored ovih, postoje još dva sindikata sa znatno manjim značajem od prethodno navedenih. Jedan je jasno opredeljen za desnicu i drugi koji je atipičan za domen pravosuđa. Prilikom izbora Sudija ili tužilaca za Visoki savet pravosuđa princip pripadnosti nekom od ovih sindikata prelazi u drugi plan, a ono što je bitno jeste stručnost te osobe, odnosno koliko je ona u stanju da ispunjava ulogu koja joj pripada u okviru Visokog saveta pravosuđa.

Sistemi za izbor sudija i tužilaca, koji su kao takvi zastupljeni u Visokom savetu pravosuđa se razlikuju, odnosno, postoje na dva nivoa. Sindikati predlažu kandidate koje se biraju na jednom nivou, a zatim sledi drugi krug izbora, gde je uloga Sindikata veoma bitna s obzirom da je teško da neki predstavnik individualno nastupi i bude izabran kao sudija ili tužilac. Visoki savet pravosuđa je na budžetu Ministarstva pravde.

V   REDAKCIJA INFORMATORA

10. i 27.aprila održani su sastanci članova redakcije Informatora kojima su prisustvovali: Milica Popović Đuričković, Zorana Delibašić, Predrag Vasić, Milivoja Ikonić i Lidija Karalejić.

Članovi redakcije su se na sastancima dogovorili o svim bitnim temama vezanim za rad Društva koje će biti objavljene u narednim brojevima Informatora.

VI  MEDIJI O DRUŠTVU

Blic je 23. aprila 2007. godine objavio sledeći tekst

SUĐENJE VEKA BILO JE ŠKOLA ZA SUDIJE I TUŽIOCE

Sudija Siniša Važić,  predsednik Okružnog suda u Beogradu

Imam veliko poštovanje za ono što su radili svi članovi i predsednici Veća na suđenju za ubistvo premijera Zorana Đinđića, kaže Siniša Važić

Najvažnije suđenje u Srbiji, suđenje za ubistvo premijera Zorana Đinđića, uskoro će biti okončano, s obzirom na to da danas počinje davanje završnih reči. Taj postupak traje koliko mora. Treba imati u vidu sve okolnosti da je ceo zemunski klan bio na jednoj optužnici, a istovremeno je počelo još nekoliko suđenja sa istim optuženima, rekao je za „Blic“ sudija Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu.

Postoje kritike da suđenje traje predugo?

- Nažalost, i Tužilaštvo i Sud su učili na takvom predmetu. Verovatno je moglo i brže i bolje, ali posle bitke su svi pametni. Imam veliko poštovanje za ono što su u tom predmetu radili svi članovi i predsednici veća.

Da li je vama poznato da je bilo političkih ili kriminalnih pritisaka na sud, kao što je, na primer, pretnja predsednici veća Nati Mesarović?

- Poznati su mi ti događaji. To jeste vrsta pritisaka. Svi to pokušavamo da amortizujemo i ja kao predsednik Suda i kao prijatelj. U svim slučajevima pretnji sudijama obratio sam se policiji. To je moja obaveza. Nije mi poznato da je bilo druge vrste pritisaka.

Kako ocenjujete dosadašnje postupke za ratne zločine?

- Kako sam predsednik i Veća za ratne zločine, znam da sudije koje rade te predmete nemaju nikakve dileme. Sud zaista radi sve što može i zna, da dokaže da je pravosuđe u Srbiji sposobno i za takve postupke. Ovi predmeti su možda najteži jer dokazi brže nestaju zbog vremenske distance. Međutim, neki ljudi, nažalost, još imaju dileme, ne govorim za one koji imaju ljudski pristup zločinima, već za one koji smatraju da postoje „pravedni i nepravedni“ ratni zločini, ili one koji tvrde „samo su oni nama radili, a mi njima nismo“. U nekim državama u regionu postojalo je čak opravdanje da onaj ko se brani ne može da napravi ratni zločin, tako da takvi otpori nisu samo svojstveni za Srbiju, već i za druge zemlje. Svaka odluka suda povlači različita tumačenja. Što se tiče slučaja „Škorpioni“, neko će vam reći da su određene dve maksimalne kazne od 20 godina i jedna o 13 godina. U Hrvatskoj je za isto delo jedan pripadnik „Škorpiona“ osuđen na 15 godina. Ne želim da pravim poređenja, ali treba imati u vidu sve okolnosti slučaja. Predmet će otići u Vrhovni sud, pa će oni reći svoje.

Šta mislite o predlogu da države bivše SFRJ formiraju jedan sud za ratne zločine?

- Možda bi bilo najbolje kada bi svaka država bila u stanju da pokreće i vodi postupke za ratne zločine bez velikih problema. Bilo bi dobro za narod u svakoj državi da se suoči sa zločinima koji su činjeni u njegovo ime, a bilo bi dobro i za pravosuđe jer bi tako ojačalo. Da su se 1992. procesuirani ratni zločini, verovatno ne bi bilo zločina iz 1995. i 1999. Sada imate čak i iste ljude koji se spominju u svim tim zločinima.

Neka rešenja iz Ustava i Ustavnog zakona, a naročito najave opšteg reizbora sudija su u vašoj struci tumačili kao atak na nezavisnost sudstva. Kako vi gledate na to?

- Kod nas se taj problem pojavljuje zbog različitog tumačenja rešenja iz Ustavnog zakona. Jedni govore da je reč o reizboru svih sudija, dok drugi govore da se to odnosi samo na sudije koje će biti birane za sudove koji tek treba da se formiraju po novom zakonu. Društvo sudija Srbije dalo je dosta dobro obrazloženje zašto ne treba da bude opšteg reizbora i zašto to ne bi rešilo naše probleme. Nije sporno da u sudovima postoje sudije koji su nestručni, lenji i nedostojni tog posla. Potrebni su trajni mehanizmi koji bi sprečavali da takve sudije budu birane, a da oni kvalitetni napreduju. Normalno je očekivati blagu anesteziranost pravosuđa ako se ide na reizbor svih 2.500 sudija u Srbiji. Sudije u tim slučajevima razmišljaju da li treba presuditi i banalan predmet ili da sačekaju da taj reizbor prođe.

U Okružnom sudu neka suđenja baš dugo traju (Ibarska magistrala, Mirjana Marković, Dafina Milanović, Jezdimir Vasiljević)?

- Ne mogu da govorim o postupcima koji su u toku, ali problem je što sud trpi neverovatno veliki priliv novih predmeta. Sudije krivičari su tokom marta u proseku rešavali oko 15 predmeta, a merilo je da se četiri predmeta reše za mesec dana. Svaki sudija našeg suda ima oko 150 predmeta u radu. Neophodno je trenutno rešenje, na primer, da se pronađu ad hok sudije ili da penzionisane sudije završe neke predmete. Sada se sve završava na sudu. Ništa se ne okončava u upravnom postupku ili arbitraži. U SAD se čak 95 odsto krivičnih predmeta završava sporazumom o krivici.

Za nove zakone nije obezbeđen novac

Poslednjih nekoliko godina donet je veliki broj novih zakona, kao što je novi Zakonik o krivičnom postupku, a nije izgleda vođeno računa o njihovoj stvarnoj primeni?

- Imam takav utisak. Nije mi bilo jasno zašto u nekim predlozima zakona koje usvaja Skupština stoji da za sprovođenje nisu potrebna dodatna sredstva, a izvesno je da su neophodna. Krivični zakon predviđa da istragu vode tužioci. Za to je neophodno da se zaposli više tužilaca, da dobiju zapisničare, nove prostorije, i da se sprovede obuka. To ne bi bio prvi zakon koji je donet, a da nije obezbeđena finansijska podrška.

                                                                                                             Lidija Karalejić

                                                                                                           Menadžer kancelarije

                                                                                                           Drustva sudija Srbije