MESEČNI NARATIVNI IZVEŠTAJ  O SVIM AKTIVNOSTIMA

DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE U MAJU 2007. GODINE

I PREDSEDNIŠTVO

17. maja 2007. godine održana je sednica Predsedništva Društva kojoj su prisustvovali: Ivan Mireovski, Miloš Milošević, Ljubomir Jovanović, Tatjana Matković-Stefanović, Spomenka Zarić, Dragana Boljević i Omer Hadžiomerović. Prisutni članovi su diskutovali o reakciji članova na povećanje članarine i istupanju nekih članova nakon sprovođenja odluke Upravnog pdbora o povećanju članarine.

Na sednici je doneta sledeća odluka:

Usvaja se predlog da se svakom članu Društva uputi pismo u kome će biti obrazloženi razlozi povećanja članarine i trenutne aktivnosti Društva.

II PROJEKTI

18. i 19. maja 2007. godine u okviru projekta Porodice u razvodu i medijacija-delotvorno rešavanje konflikta, održan je šesti seminar u Vrnjačkoj Banji, u hotelu Merkur. Moderator na seminaru bila je Zorica Kitanović, sudija Okružnog suda u Beogradu. Nakon toga usledila su izlaganja sledećih predavača: Gordana Mihailović, advokat medijator iz Beograda na temu - Pravni standardi po članu 8 ECHR,  Ranka Vujović, načelnik u Ministarstvu rada zapošljavanja i socijalne politike čija je tema bila - Vršenje roditeljskog prava i novine iz Porodičnog zakona, a zatim je Olivera Pejak-Prokeš, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu izložila temu -Zaštita od nasilja u porodici. U popodnevnom delu prvog dana seminara Sanja Nikolić psihijatar, porodični terapeut Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu prisutne je upoznala sa temom -Psihološko psihijatrijska dijagnostika i intervencija porodične terapije u procesu razvoda braka. Nakon toga usledilo je emitovanje video materijala o medijaciji.

Drugi dan seminara započeo je izlaganjem Gordane Mihailović, na temu  - Mogućnost medijacije u bračnim i porodičnim sporovima. Nakon toga su Gordana Mihailović, Zorica Kitanović i Vesna Filipović i Marina Živković-Klarić, sudije Drugog opštinskog suda u Beogradu predstavile simulaciju medijacije – slučaj spora o bračnoj tekovini sa uvodom u problem i prikazom medijacije pred sudom. Usledio je, zatim, rad ugrupama i na kraju seminara popunjavanje evaluacionih listića.

U radu seminara učestvovali su:   Nataša Stevanović i Mirjana Simić, sudije Okružniog suda u  Kragujevacu, Božidar Vujičić, Snežana Aleksić, Vesna Spasić,  Slavica Sakos, sudije Okružnog suda u Kraljevu, Dragana Sretović, Jasmina Jovanović, Dušica Tmušić, sudije Opštinskog suda u Kraljevu,  Svetlana S. Dobić, Zorica Radosavljević, sudije Opštinskog suda u Vrnjačkoj Banji,  Ivan Milićević, sudija Opštinskog suda u Raškoj, Izet Suljović, Verica Vasojević, sudije Okružnog suda u Novom Pazaru Momčilo Minić, Safet Kadrić, Ana Pajčinović, sudije Opštinskog suda u Novom Pazaru, Radovanka Karličić, Vejsil Smajović, sudije Opštinskog suda u Sjenici. U radu seminara učestvovali su I predstavnici Centara za socijalni rad I to Svetlana Dražević, Nadežda Milićević, Sonja Jaćović, predstavnici Centra za socijalni rad  u Kraljevu, Dragica Perović, Biljana Rašić, Mirjana Janjić, predstavnici Centra za socijalni rad  u Vrnjačkoj Banji, Slavica Bogdanović, Snežana Janjović, Mirjana Aleksić, predstavnici Centra za socijalni rad  u Raškoj, Husnija Pepić, Adem Halilović, predstavnici Centra za socijalni rad  u Tutinu.

III   REDAKCIJA INFORMATORA

15. maja održan je sastanak članova redakcije Informatora kome su prisustvovali: Milica Popović-Đuričković, Zorana Delibašić, Predrag Vasić i Lidija Karalejić.

Članovi redakcije su se na sastancima dogovorili o svim bitnim temama vezanim za rad Društva koje će biti objavljene u narednom broju Informatora.

IV  MEDIJI O DRUŠTVU

Glas javnosti je 12. maja 2007. godine objavio sledeći tekst

Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije

 Ustavni zakon se tumači suprotno najvišem pravnom aktu Srbije

Šape na sudijama

Ustav garantuje nezavisnost sudstva, ali političari još uvek imaju dominaciju nad pravosuđem, koju svim silama žele da zadrže

BEOGRAD - Kada je donet novi Ustav javila se opravdana potreba za prilagođavanjem celog zakonodavstva, ali problem je nastao kada su političari, na osnovu Ustavnog zakona, podigli prašinu da bi trebalo reizabrati sve sudije, što je prema mišljenju sudija u suprotnosti sa najvišim pravnim aktom države.

Društvo sudija Srbije, uprkos tumačenjima političara, smatra da Ustavni zakon nije osnov za reizbor sudija, jer je on tehnički zakon koji pomaže u pravno-tehničkom smislu da Ustav zaživi. Prema rečima Dragane Boljević, predsednika Društva sudija Srbije, Ustavni zakon ne može da reguliše neko pitanje drugačije nego što u Ustavu piše.

- Ustav predviđa stalnost sudijske funkcije. Ne predviđa bilo kakav prestanak te funkcije po stupanju na snagu Ustava ili novih zakona. Radna grupa Komisije za reformu pravosuđa sačinila je Nacrt osnovnih načela za izradu sistematskih zakona za regulisanje pravosuđa za sudije i javne tužioce, a jedan od naših stavova je i da je sudijska funkcija stalna - kaže Boljevićeva.

Nakon javne rasprave o osnovnim zakonima o pravosuđu, koja je okončana pre dva dana, radna grupa bi trebalo da sačini finalni tekst o osnovnim načelima zakona o pravosuđu. Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će taj tekst Komisija za reformu pravosuđa usvojiti, jer političari smatraju da je ustavni zakon osnov za reizbor svih sudija.

- Taj tekst bio bi prelazna stepenica između Ustava i zakona o pravosuđu koji treba da bude donet. Sudstvo u Srbiji jeste loše, ali ono se ne razlikuje od ostalih grana vlasti. Možda je čak i bolje od izvršne ili zakonodavne vlasti. Pitanje je da li bi personalne promene sudija učinile pravosuđe boljim.

- Uvereni smo, osim što u formalnom smislu nema ustavnog osnova za reizbor sudija, čak i kada bi ga bilo, taj reizbor nije nužan ni dobar jer ne bi popravio stanje u pravosuđu. Loše sudije su proizvod lošeg stanja u pravosuđu, a ne njegov uzrok. Kada biste doveli sudiju iz Francuske i stavili ga u ovaj pravosudni sistem, u ovakvu situaciju kakvu mi sada imamo, posle godinu dana dobili biste sudiju kao što su naši - tvrdi Boljevićeva.

Prvi i osnovni zakon koji treba doneti da bi pravosuđe funkcionisalo u skladu sa Ustavom je, prema mišljenju sudija, zakon o Visokom savetu sudstva. Ustav predviđa da to telo bude nezavisno, odnosno da bude garant nezavisnosti celog sudstva. Međunarodni standardi nalažu da bar polovina sastava Visoki savet sudstva čine sudije, što i jeste propisano Ustavom.

Drugi uslov koji treba da bude ispunjen da bi Srbija ušla u evropske integracije je, ističu upućeni, da sudije koje ulaze u sastav Visokog saveta biraju same sudije i da sastav mora da predstavlja sve vrste i stepene sudova, što, međutim, Ustav ne garantuje. Prema novom Ustavu sve visoke članove sudstva izborne, dakle, one koji nisu po funkciji, bira Skupština Srbije, pa i one koji su sudije.

Iz ovoga se može videti da politika odlučuje o tome ko će biti u Visokom savetu sudstva, što je u suprotnosti sa međunarodnim standardom. U Ustavu piše da je sudska vlast nezavisna, a i u članu 32 lepo stoji da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ustanovljen sud odluči o njegovim pravima...

Prema rečima Dragane Boljević, Visoki savet sudstva trebalo bi da bira sudije i predlaže njihovo razrešenje.

- Ovo telo bi trebalo da se bavi disciplinskom odgovornošću sudija. Dosad smo imali situaciju da pojedine sudije za istovetno ponašanje napreduju, a drugi budu razrešeni. To je bila jedna velika diskreciona i manipulativna moć. Sada paradoksalno zvuči da se sudije zalažu za disciplinsku odgovornost. Međutim, ona će biti garancija sudijske nezavisnosti, jer ako imate nezavisnost, onda morate da budete i odgovorni. Konačno, sudije će zbog toga znati u kojoj situaciji rade - ističe ona.

                                                                                                             Lidija Karalejić

                                                                                                           Menadžer kancelarije

                                                                                                           Drustva sudija Srbije