MESEČNI NARATIVNI IZVEŠTAJ  O SVIM AKTIVNOSTIMA

DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE U JUNU 2007. GODINE

I   UPRAVNI ODBOR

15. juna 2007. godine održana je 67. sednica Upravnog odbora sa sledećim dnevnim redom: 1. Aktivnosti u vezi pripreme  Skupštine Društva, 2. Osnivanje radne grupe za izradu modela zakona o pravosuđu i stručnu podršku predstavnicima Društva sudija Srbije u odgovarajućim radnim grupama Komisije za reformu pravosuđa, 3. Primena odluke o povećanju članarine, 4. Razno.

Sednici su prisustvovali: Ivan Mitrovski, Nebojša Bekrić, Miloš Milošević, Slobodan Ljubić, Nada Zarić, Borivoje Simić, Ćamil Hubić, Dragana Sretović, Radmila Vujin, Dušan Lazičić, Slađana Bojković, Đurđa Nešković, Ivan Ilić, Vera Milošević, Јadranka Trifković-Stanić, Suzana Đurić, Lidija Đukić, Zoran Manić, Slobodan Svilkić, Ljubomir Jovanović. Prisutni su bili i Dragana Boljević, Omer Hadžiomerović, Ljubica Pavlović. Svoje odsustvo opravdali su: Milica Milosavljević Ljubiša Pavlović, Spomenka Zarić, Aleksandar Trešnjev, Dejan Stamenković, Olivera Pejak-Prokeš, Bratislav Milosavljević, Tatjana Matković-Stefanović. Svoje odsustvo nije opravdao Zoran Hadžić,

Na sednici su donete sledeće doluke:

1.  Usvaja se predlog da se se u radnu grupu za izradu modela zakona o pravosuđu i stručnu podršku predstavnicima Društva sudija Srbije u odgovarajućim radnim grupama Komisije za reformu pravosuđa biraju Zdravka Pisarić, sudija Opštinskog suda u Novom Sadu, Dragan Leković, sudiju Okružnog suda u Kragujevcu, Sonja Brkić, sudija Vrhovnog suda Srbije, Lidija Đukić, sudija Okružnog suda u Novom Sadu, Ivan Mitrovski, sudija Okružnog suda u Pančevu, Borivoj Simić, predsednik Opštinskog suda u Loznici, Slađanu Bojović, sudija Okružnog suda u Smederevu, Miloš Milošević, sudija Okružnog suda u Beogradu, Đurđa Nešković, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu, Ivan Ilić, sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu, Omer Hadžiomerović, sudija Okružnog suda u Beogradu, Dušan Lazičić, sudija Opštinskog suda u Subotici.

2. Usvaja se predlog da se Milošu Mladenoviću bivšem sudiji Opštinskog suda u Novom Pazaru protiv koga se vodi krivični postupak zbog kršenja zakona od strane sudije uputi dopis kojim ga obaveštavamo da smo razmotrili njegove primedbe, upoznali se sa mišljenjem Saveta i sa dopisom njegovog kolege, ali da ne možemo da se upustimo u njegove navode u predmetu koji je živ s obzirom na to da se vodi krivični postupak.

Na sednici su doneti sledeći zaključci:

1. Usvaja se  zapisnik sa  66. sednice Upravnog odbora održane 20. aprila 2007. godine

II MEĐUNARODNA KONFERENCIJA

               Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije bili su domaćini dva važna skupa: prvi je sednica Izvršnog odbora MEDEL i Kolokvijum, koja je bila održana 1. juna u sali hotela Mažestik, a drugi je međunarodna konferencija „Nezavisnost pravosuđa i iskušenja tranzicije“, koja se odvijala u Palati pravde u Beogradu, 2. juna.

               Kolokvijum je započeo temom „Pravosuđe i izazovi političkih promena„. Kolokvijum su otvorili i uvodna izlaganja predstavili Miguel Carmina Ruano, predsednik MEDEL, Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije i Goran Ilić, predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Sledeća tema kolokvijuma bila je „Suočavanje s prošlošću„ o kojoj su uvodna izlaganja podneli Jan Pelikan, predstavnik MEDEL Radmila Dragičević-Dičić, PREDSTAVNIK Društva sudija Srbije i Aleksandar Milosavljević, predstavnik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Sledeća tema kolokvijuma bila je „Nezavisno pravosuđe za demokratsko društvo„ na ovu temu uvodna izlaganja podneli su Tereza Romer, Vito Moneti, predstavnici MEDEL, Spomenka Zarić, predstavnik Društva sudija Srbije i Zoran Pavlović, predstavnik Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije.

               Konferencija je zamišljena kao razmena znanja i iskustava sudija i tužilaca iz zemalja koje se nalaze u periodu tranzicije, ili su prošle kroz taj period, sa kolegama iz drugih zemalja čija su udruženja članovi MEDEL.

                Svi učesnici  bili su uključeni u rad prvog dela konferencije na kome se govorilo o Međunarodnim standardima o položaju sudija i tužilaca u demokratskom društvu i  značaju  položaja  tužilaca za nezavisnost sudstva. U tom delu uvodna izlaganja imali su predstavnici Saveta Evrope i MEDEL-a.

               Drugi deo konferencije bio je podeljen u dve zasebne radionice – jednu za sudije i drugu za tužioce i zamenike tužilaca, u kojima su obrađivali pomenute teme.

               U radu konferencije, pored stručnjaka   Saveta Evrope,  učestvovalo je više od 100 predstavnika strukovnih udruženja sudija i tužilaca iz BIH, Makedonije, Slovenije, Hrvatske, Crne Gore, Bugarske, Rumunije,  kao i međunarodnog udruženja sudija i tužilaca - MEDEL  koje okuplja sudije i tužioce  iz Belgije, Grčke, Italije, Kipra, Nemačke, Poljske, Portugalije, Francuske, Češke i Španije, I predstavnici Društva sudija Srbije, Udruženja javnih tužilaca i  zamenika javnih tužilaca Srbije.

               Konferenciju su otvorili i prisutnima se obratili u uvodnoj reči Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, Branislava Vučković predstavnik Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Miguel Carmona Ruano, predsednik MEDEL. Zatim su svoja izlaganja predstavili Rene Verschuur, sudija- ekspert Saveta Evrope na temu: „Međunarodni standardi o položaju sudija“, Silvija Panović-Đurić, ekspert Saveta Evrope na temu: „Međunarodni standardi o položaju tužilaca“ i Miguel Carmona Ruano, predsednik MEDEL na temu: „Značaj tužilaca za nezavisnost sudstvo“. Nakon toga su se učesnici podelili u dve radionice jednu za sudije I drugu za tužioce.

               Prva tema radionica za sudije bila je „Reforma sudstva i sudije: sudije –uzrok problema ili posledica postojećeg sudskog sistema (kakve sudije treba da iznesu reformu, treba li menjati ljude ili sistem)“. Moderator radionice bila je Spomenka Zarić, sudija Vrhovnog suda Srbije, član CCJE i član Predsedništva Društva sudija Srbije, a uvodna izlaganja su podneli Јоse Mouraz Lopes, sudija iz Portugalije, član MEDEL i Teresa Romer, sudija iz Poljske, član MEDEL. Zatim je na temu „Reforma sudstva i institucije: Visoki savet sudstva – garant nezavisnosti sudstva (ko i pod kojim uslovima može da garantuje nezavisnost sudstva, iskustva i uočeni problemi)“ moderator bila Vida Petrović-Škero, predsednikVrhovnog suda Srbije, predsedavajuća Visokog saveta pravosuđa i član Društva sudija Srbije, a uvodna izlaganja su podneli Aleš Zalar, predstavnik Udruženja sudija Slovenije, Ignacio Gonzales Vega, sudija iz Španije, član MEDEL i Đuro Sessa, predstavnik Udruženja sudija Hrvatske. Sledeća tema radionice za sudije bila je „Obuka Sudija – garant nezavisnosti (izbor odgovarajućeg, efikasnog i primenjivog modela obuke)“, moderator je bio  Omer Hadžiomerović, sudija Okružnog suda u Beogradu i zamenik predsednika  Društva sudija Srbije, a uvodna izlaganja su podneli Agim Miftari, predstavnik Udruženja sudija Makedonije i Juliana Čivinini, sudija iz Italije, član MEDEL. Sledeća tema ove radionice bila je „Disciplinska odgovornost sudija – ograničenje ili garant nezavisnosti“ gde su uvodna izlaganja podneli Aleksandra Martinović, potpredsednik Udruženja sudija iz federacije BiH i Erik Alt, sudija iz Francuske, član MEDEL, a moderator je bila Dragana Boljević, sudija Okružnog suda u Beogradu i predsednik Društva sudija Srbije.

               Prva tema radionice za tužioce bila je „Kadrovski problemi tužilaštva„ o ovoj temi uvodna izlaganja podneli su Ana Romanovicz, tužilac iz Poljske, član MEDEL i Vito Moneti, , tužilac iz Italije, član MEDEL, moderator je bio Zlatko Šulović, Okružni javni tužilac iz Valjeva, potpredsednik Skupštine Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Uvodna izlaganja na temu „Garant nezavisnosti – samostalnosti tužilaštva (institucionalni problemi)„  podneli su Jan Pelikan, tužilac iz Češke, član MEDEL i Vito Moneti, tužilac iz Italije, član MEDEL, a moderetor je bio Goran Ilić, opštinski javni tužilac I Opštinskog javnog tužilaštva u Beogradu, predsednik Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Moderator na temu „Obuka tužilaca„ bila je Jasmina Kiurski, zamenik Republičkog javnog tužioca, član Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, a uvodno izlaganje podneo je Antonio Cluni, tužilac iz Portugalije, član MEDEL. Sledeća tema ove radionice bila je „Odgovornost tužilaca„ o kojoj su uvodna izlaganja podneli Laurence Mollaret, tužilac iz Francuske, član MEDEL, Stavros Mantakiozidis, tužilac iz Grčke, član MEDEL i Tomas Gudat, sudija iz Nemačke , član MEDEL,  moderator je bio Radovan Lazić, opštinski javni tužilac iz Bačke Topole i sekretar Upravnog odbora Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije. Na kraju konferencije svi učesnici su formulisali i usvojili sledeće:

ZAKLJUČKE KONFERENCIJE

Razmenom iskustava učesnici su uočili  istovetne ili slične probleme u očuvanju nezavisnosti pravosuđa kako u državama u tranziciji   i u onima koje su kroz taj proces prošle, tako i u državama «starih demokratija» i zaključili da se, radi uspostavljanja prava građana na pravično suđenje, problemi pravosuđa suštinski   rešavaju:  

- korenitom i sveobuhvatnom promenom pravosudnog sistema a ne prostom promenom postojećih  sudija i tužilaca

- uspostavljanjem čvrstih gatrancija nezavisnosti i samostalnosti Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, kako kroz stvaranje pravnog okvira za izbor  njihovih članova iz reda sudija i tužilaca na predlog njihovih kolega, tako i stvaranjem uslova za njihov rad kroz odgovarajući budžet, prostorne i tehničke uslove rada i  dovoljan broja zaposlenih u njihovoj službi  

- uspostavljanjem odgovarajućih uporedivih  kriterijuma  stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti  kandidata koji se biraju za sudije i tužioce i objektiviziranih merila za kontinuirano vrednovanje njihovog rada, kao isključive osnove za napredovanje, odgovornost i razrešenje

- obukom (početnom i stalnom) sudija i tužilaca, koja će predstavljati njihovo pravo ali i obavezu, radi ovladavanja teorijskim i praktičnim znanjima i veštinama u cilju slobodoumnog, stručnog i nezavisnog ispunjenja dužnosti na pravilan i efikasan način, pod nadzorom Visokog saveta sudstva odnosno Državnog veća tužilaca,

- uspostavljanjem sistema disciplinske odgovornosti sudija i tužilaca koja je protivteža i garancija njihove nezavisnosti

               U radu konferencije učestvovali su sledeći članovi MEDEL: Anna Romanowicz, tužilac iz Poljske, Teresa Romer, sudija iz Poljske,  José Mouraz Lopes, sudija iz Portugalije, Evi Palaiologos, sudija iz Grčke, Stavros Mantakiozidis, tužilac iz Grčke, Thomas Guddat, tužilac iz Nemačke, Jan Pelikan, tužilac iz Republike Češke, Laurence Mollaret, sudija iz Francuske, Eric Alt, sudija iz Francuske, Miguel Carmona Ruano, tužilac iz Španije, predsednik MEDEL, Vito Monetti, tužilac iz Italije, António Cluny, tužilac iz Portugalije, Leandro Valgolio, sudija iz Nemačke, Maria Giuliana Civinini, sudija iz Italije,  Ignacio González Vega, sudija iz Španije, Miguel Angel Arias Senso, sudija iz Španije, Dana Cigan, sudija iz Rumunijae, Horatiu Dumbrava, sudija iz Rumunije, Dana Girbovan, sudija iz Rumunije, Irina Vladimirova Armenova-Iancheva, tužilac iz Bugarske, Anna Ljubomirova Bankova-Petrova, tužilac iz Bugarske, Christian Lange, generalni sekretar MEDEL, Lemonia Kaoutzani, sudija sa Kipra, Jorge Albino Costa tužilac iz Portugalije,  Joao Palma tužilac iz Portugalije.

               U radu konferencije učestvovali su i predstavnici strukovnih udruženja Sudija i tužilaca: Aleš Zalar i Marjan Pogačnik, iz Slovenije, Đuro Sessa,  i Ivica Veselić, iz Hrvatske, Dragomir Vukoje, Ranka Mršić, iz Bosne i Hercegovine, Aleksandra Martinović i Diana Kajmaković iz Federacije BIH, Svetlana Marić, Dane Jamina, Vesna Antonić i  Živana Bajić, iz Republike Srpske, Agim Miftari, Ljubin Aleksievski i Mimoza Ilić iz Makedonije Dragan Vučević, i Bogdan Savić, iz Crne Gore.

               Finansijsku podršku svim ovim događajima pružili su OEBS, ABA CEELI, Fond za otvoreno društvo.

III   SKUPŠTINA DRUŠTVA

Svečana sednica Skupštine Društva sudija Srbije

1997-2007. godina

            Povodom jubileja 10 godina od osnivanja Društva sudija Srbije 23. juna 2007. godine u  Palati pravde u Beogradu održana je sednica Skupštine Društva.

            U prvom, svečanom delu Skupštine o istorijatu i radu Društva u periodu od 1997. do 2007. godine govorili su dr Zoran Ivošević, prvi predsednik Društva sudija Srbije, Vida Petrović-Škero, naredni vršilac dužnosti predsednika Društva sudija Srbije i Dragana Boljević, sadašnji predsednik Društva sudija Srbije.

            Dragana Boljević je zatim prisutne upoznala sa brojnim pismima  i čestitkama upućenim Društvu povodom desetogodišnjice. Nakon toga su se skupu obratili gosti, a onda je usledilo uručivanje zahvalnica donatorima koji su u ovom periodu podržavali rad Društva.

            Zahvalnice su primili: g. Josep M. Lioveras, šef  Delegacije Evropske komisije u Srbiji, gđica Gordana Arackić u ime Saveta Evrope, kancelarije u Beogradu,  g. Isabeau Vilandre  u ime Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Misija u Srbiji, OEBS, g. Dušan Đorđević u ime Nemačke fondaciji za međunarodnu pravnu saradnju, gđa Jadranka Jelinčić, direktor Fonda za otvoreno društvo, g.Branislav Čale u ime Booz Allen & Hamilton, g. Jan Emmeret u ime Agencije SAD za međunarodni razvoj USAID, g. Georges Proulx  u ime Kanadske agencije za međunarodni razvoj CIDA i  Kanadskog fonda Ambasade Kanade i g. Robert Lochary u ime  Američkog udruženja pravnika - pravna inicijativa za srednju Evropu i Evroaziju ABA CEELI.

            Nakon toga usledio je Kolokvijum „Sudijska etika“ u kome su uvodna izlaganja podneli dr Zoran Ivošević, tvorac Kodeksa sudijske etike Društva sudija Srbije, Robert Lohari, direktor ABA CEELI, Vesna Vuković, predsednik Saveta za etička pitanja Društva sudija Srbije koja je podnela izveštaj o radu Saveta za etička pitanja i Zorana Delibašić, član Saveta, koja je predstavila prikaz slučajeva pred Savetom za etička pitanja.

            Treći deo Skupštine obuhvatio je podnošenje izveštaja o radu organa Društva. Ivan Mitrovski, predsednik Upravnog odbora podneo je izveštaj o radu ovog organa, a zatim je Zorica Bulajić, predsednik Nadzornog odbora podnela izveštaj o radu Nadzornog odbora Društva.

            U radu Skupštine učestvovalo je ukupno 160 učesnika, delegata Društva sudija iz cele zemlje i gostiju. Učesnici Skupštine bili su i osnivači Društva sudija članovi Inicijativnog odbora za osnivanje Društva. Ovaj projekat su finansijski podržali ABA CEELI i Kanadski fond Ambasade Kanade.

            U popodnevnom delu održan je svečani koktel u centru lepih umetnosti Gvarnerijus.

Ocenjeno je da je ova sednica Skupštine od posebnog značaja s obzirom na to da je posvećena obeležavanju jubileja desetogodišnjice od osnivanja Društva uz učešće velikog broja sudija, diskusiju o veoma važnim i aktuelnim pitanjima i nameru da Društvo sudija Srbije stalno unapređuje svoj rad i prati društvene promene.

IV   REDAKCIJA INFORMATORA

26. juna održan je sastanak članova redakcije Informatora kome su prisustvovali: Milica Popović-Đuričković, Zorana Delibašić, Predrag Vasić, Milivoje Ikonić i Lidija Karalejić.

Članovi redakcije su se na sastancima dogovorili o svim bitnim temama vezanim za rad Društva koje će biti objavljene u narednom broju Informatora.

V  MEDIJI O DRUŠTVU

Beta je 1. juna 2007. godine objavila sledeći tekst

Hoće li biti lustracije u Srbiji

Beograd -- Vlada će narednih dana zauzeti stav oko inicijative Olivera Dulića da predloži kandidate za članove lustracione komisije.

Formiranjem komisije, Zakon o lustraciji četiri godine posle donošenja konačno bi počeo i da se sprovodi. Pitanje lustracije aktuelizovano je na insistiranje LDP-a, a vrhunac je doživelo na sednici Skupštine, kada je nekadašnji član JUL-a i tvorac zakona o terorizmu uoči 5. oktobra Zoran Balinovac, u Skupštini, kao vladin izaslanik, pokušao da predstavi izmene zakona o Vladi i državnoj upravi.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, međutim, podsetio je da će o tome tek biti obavljene konsultacije između šefova poslaničkih grupa, ali i Vlade i parlamenta.

"Jedna stvar je zakon, druga stvar je što imamo elemente koji se tiču i pravosuđa i mnogih drugih službi. Često, kada se govori o lustraciji kod nas, govori se o ljudima koji su se ogrešili o kriminal i moral, i tu već imamo seriju zakona koji mogu i moraju da se primenjuju", kaže on.

"Ako je pitanje da se naše drušvo iščisti od onih koji su kršili zakon, mi već u velikoj meri imamo zakonski aparat", rekao je Đelić.

Ministar pravde Dušan Petrović je najavio da će Vlada Srbije insistirati na primeni svih zakona, ali i na promeni onih za koje se utvrde problemi u njihovom sprovođenju.

"Uradićemo sve što je moguće da javni život u Srbiji ozdravi, da država bude zdravija nego što jeste, zato smo i ušli u vladu", kaže ministar pravde.

"Zakone koje je moguće primenjivati, primenjivaćemo, zakone za koje utvrdimo da iz bilo kojih razloga nisu takvi i da mogu predstavljati normativni okvir - menjaćemo. Hoćemo da menjamo Srbiju, da postane civilizovana evropska zemlja", kaže Petrović.

Član Predsedništva Liberalno-demokratske partije Ivan Andrić kaže da je LDP spreman da, kao opozicija u parlametu, predloži kandidata za lustracionu komisiju.

On je na konferenciji za novinare rekao da tu komisiju treba da čine tri sudije Vrhovnog suda, tri pravna stručnjaka, zamenik republičkog javnog tužioca i dva poslanika - jedan iz vladajuće većine, a drugi iz opozicije.

Andrić je kazao da nekoliko poslanika LDP-a ispunjava uslove za članstvo u toj komisiji.

Prema njegovim rečima, uporedo sa sprovođenjem lustracije neophodno je doneti i zakon o otvaranju dosjea. LDP će sledeće nedelje podneti Skupštini predlog tog zakona koji su sačinile stručne, nevladine organizacije.

Zakon o lustraciji u Srbiji usvojen je još 2003, ali nikada nije primenjen. Naime, posle parlamentarnih izbora 2003. komisija koja bi trebalo da sprovodi zakon, ostala je bez dva člana iz redova poslanika. Prethodni saziv skupštine nove članove nikada nije predložio, niti izabrao.

Osim toga, Komisiji za lustraciju nikada nisu obezbeđena ni sredstva iz budžeta ni prostor za rad.

Sudije: Zakon nije primenljiv

Iako neki od najviših predstavnika vlasti najavljuju da bi lustracija u Srbiji uskoro mogla biti sprovedena, u Društvu sudija Srbije sumnjaju da bi oni koji su kršili ljudska prava mogli biti lustrirani, jer kako ocenjuju, postojeći zakon nije primenljiv.

U Društvu sudija navode da, osim lošeg zakona, ne postoji ni društvena klima niti sistem vrednosti koji su preduslov za sprovođenje lustracije.

Pravosuđe u Srbije misli da ne treba da bude predmet lustracije. Od 2000. godine do sada provereno je, kako kažu, dve trećine sudija, bilo da su birani prvi put, bilo da su napredovali u viši sud, kažu u Društvu sudija.

Sudija Omer Hadžiomerović kaže da ne postoji saglasnost u društvu o tom, pre svega, moralnom pitanju, ali navodi i da je zakon loše napisan.

"Kada saberete funkcije, to je šest-sedam hiljada ljudi, a predviđena je jedna komisija. Neka neko objasni kako će jedna komisija da lustrira 7.000 ljudi i koliko dugo. Ako ih samo po jedan dan... Koliko godina je potrebno, pomreće svi do tada, uključujući i komisiju", kaže on.

U Društvu sudija Srbije ne veruju da će biti sproveden opšti reizbor sudija. Kako navode, to nije političko, već stručno pitanje, i ističu da je bolje menjati sistem nego neke ljude.

Različita iskustva

Sudije u Srbiji pozivaju se i na iskustva Španije i Portugalije, koje su nakon fašističkih režima uspele da izgrade dobro pravosuđe bez lustracije. O iskustvima u Španiji govori sudija Migel Karmona Ruano.

"Svako je ostao ne svom mestu i potrudili  smo se da dobro spovedemo tranziciju iz diktature ka demokratiji. Svakako, na početku nije bilo lako jer je bilo onih koji su teško prihvatali novi zakon. Ipak, uspeli smo", kaže on.

"Vrhovni sud je doneo dobre odluke, kao i Ustavni  sud, sve to bez lustracije koja je uvek delikatna stvar", rekao je Ruano.

Sa druge strane, u Českoj je zakon o lustraciji na snazi već 16 godina. Sudije i tužioci nisu se u velikoj meri našli pod udarom zakona o lustaciji, ali je taj zakon pratio opšti reizbor nosilaca pravosudnih fuknicija, kaže češki tužilac Jan Pelikan.

"Osnovni uslov je bio da ne mogu biti izabrani za tužioca ili sudiju ako su kršili zakon i nisu radili kao nezavisne sudije ili tužioci. Moram da kažem da je većina otišla sama ne čekajući odgovor da li će biti ponovo izabrani. Uglavnom se radilo o predsednicima sudova ili šefovima odeljenja", rekao je Pelikan.

Danas je 1. juna 2007. godine objavio sledeći tekst

KAKO KOMENTARIŠETE STAV VISOKOG SAVETA PRAVOSUĐA DA OSOBE STARIJE OD 69 GODINA NE MOGU BITI SUDIJE POROTNICI?

dr Svetislav Jovanović, psiholog

Član UO Gerontološkog društva Srbije

To je akt koji ne zadovoljava savremene tendencije i u Evropi i kod nas, budući da je Vlada Srbije sačinila Strategiju starih u kojoj se insistira baš na aktivizmu, a ne na pasivnosti starih. Svi stari ne mogu da budu jednako angažovani, ali oni koji su u dobroj formi treba da rade, da budu aktivni. Tako se postiže dvostruki dobitak - stari ljudi su zadovoljni sobom, a društvo od njih dobija uslugu. Znamo takođe da ne mogu svi stari da budu sudije porotnici, ali Savet pravosuđa je zauzeo stav koji ne možemo da odobrimo, jer u takvom stavu zapravo vidimo povod za vrstu diskriminacije i ako ćutke pređemo preko toga neće valjati.  

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union

Izbor sudija porotnika kod nas se mnogo razlikuje od izbora sudija porotnika u drugim evropskim zemljama. U većini tih zemalja zakoni nisu godinama života ograničili mogućnost izbora nekoga za sudiju porotnika, nego se cene konkretne sposobnosti, dostojnost za tu funkciju, ali i psihofizičke sposobnosti za njeno obavljanje. Mislim da bi ta odluka mogla da bude sporna, u slučaju da zakon ne predvidi ograničenje u pogledu životnog doba za izbor sudije porotnika. Kada je reč o sudiji, naravno da je to ograničeno životnim dobom, jer profesija sudija prestaje odlaskom u penziju, ali kada se govori o sudijama porotnicima to nije profesija, već sporedna delatnost koja zavisi od njihovih psihofizičkih sposobnosti. Ako zakon nije ograničio životnu dob do koje neko može da bude biran za sudiju porotnika, onda to ne bi mogao da učini ni organ kao što je Visoki savet pravosuđa.

Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije

Sudije porotnici kao glas naroda učestvuju u donošenju sudskih odluka sa sudijama profesionalcima. U donošenje odluke unose mišljenje sredine, vrednosti, standarde. Presuda se donosi u ime naroda i zbog toga je potrebno da se, osim stručnog znanja koje ima sudija profesionalac, čuje i mišljenje sredine, a to nose sudije porotnici. Ako ograničavamo sudiju profesionalca da obavlja svoju funkciju do 65. godine, onda nije nelogično da sudije porotnici svoju funkciju obavljaju do određenih godina. Postoji biološki vek u kojem je čovek zdrav, pun snage, energije i fizičke i psihičke. Nije čovek u sedamdesetim godinama istog intelektualnog naboja kao čovek u pedesetim.

Nikola Barović, advokat

Ne vidim razlog da neko ko je stariji od 70 godina ne može da bude izabran za sudiju porotnika. Ako već hoće da nešto ograniče, onda bi to trebalo da bude s radnim vekom profesionalnih sudija. U tome nema nikakve logike, jer ograničenje ne postoji za poslanike, ministre. Porotnici su lica koja se biraju i ne vidim razlog za ograničenje u godinama. Bitno je samo da su punoletni i da su državljani Srbije.

Danas je 2. juna 2007. godine objavio sledeći tekst

NEĆE BITI LUSTRACIJE I REIZBORA SUDIJA

Konferencija za novinare Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca Srbije

Beograd - Lustracije i reizbora sudija u Srbiji neće biti, a ako bi je i bilo, onda bi se na udaru Zakona o lustraciji našlo oko sedam hiljada osoba - stav je predstavnika Društva sudija Srbije.

Omer Hadžiomerović, potpredsednik Upravnog odbora Društva sudija Srbije, na konferenciji za novinare u hotelu Mažestik, na kojoj je za danas najavljena međunarodna konferencija „Nezavisnost pravosuđa i iskušenja tranzicije“, naglasio je da je lustracija moralno, a tek onda pravno pitanje.

- U zemlji smo u kojoj se još ne zna da li će bulevar nositi ime Ratka Mladića ili Slobodana Miloševića. Ne postoji sistem vrednosti, a bez toga nije moguće sprovesti lustraciju - kaže Hadžiomerović. Po njegovim rečima, zakon o lustraciji je neprimenjiv, jer predviđa lustraciju za one koji su na državnim funkcijama kršili ljudska prava i za one koji se kandiduju za te funkcije.

- Po mojoj proceni, ako saberete te funkcionere po zakonu, onda je to šest-sedam hiljada osoba. Ako lustrirate po jednoga svakoga dana, računajte koliko će to da traje. Zakon nije donet sa ciljem da nekoga lustrira, nego da bi se razgovaralo o njemu. Treba promeniti sistem - navodi Hadžiomerović.

O iskustvima lustracije u Španiji, predsednik međunarodnog udruženja sudija i tužilaca MEDEL Mikel Karmona, rekao je da su Španija i Portugalija imale fašistički i diktatorski režim i da u tim zemljama nije bilo lustracije nakon pada ovih režima.

- Prešli smo iz diktature u demokratiju sa istim ljudima. Svi su ostali na svojim pozicijama i u sudstvu i u tužilaštvu - naveo je Karmona. Sudija iz Češke Jan Pelikan objasnio je da je češki parlament 1991. izglasao zakon o lustraciji i da je obavestio sve državne službenike da dostave dokumente da nisu sarađivali sa tajnim službama.

- Većina sudija i tužilaca, predsednika sudova otišla je iz pravosuđa, ne čekajući da ih najure - naglašava Pelikan.

Tužioci moraju biti nezavisni

Portparol Udruženja tužilaca Srbije Veljko Rakić rekao je da su tužioci nekada bili deo izvršne vlasti i pod njihovim uticajem, ali da italijanski model tužioca obezbeđuje njegovu nezavisnost, jer samostalno radi istrage.

- Nažalost, vlada se priklonila nemačkom modelu, gde su tužioci deo izvršne vlasti i udarna pesnica vlade i smatra da tužioci treba da budu samo samostalni, ali ne i nezavisni - ističe Rakić.

Ko će da lustrira sudije

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević izjavila je da je od 2000. do danas promenjeno dve trećine sudijskog kadra u Srbiji, dok je u Vrhovnom sudu promenjeno čak 78 odsto.

- Nejasno je ko bi bio lustrator sudija, ako vidimo da su u ceo politički sistem uključeni ljudi iz prošlog režima. Reizbor sudija sada nije neophodan i ne verujem da će ga biti - navodi Boljević.

Borba je 2. juna 2007. godine objavila sledeći tekst

SUDSTVO I IZAZOVI TRANZICIJE

Društvo sudija Srbije i Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca srbije danas će biti domaćin međunarodne konferencije „nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije", koja će biti održana u palati pravde. na konferenciji će učestvovati, osim domaćina, i predstavnici evropskog udruženja sudija i tužilaca medel, koji dolaze iz 11 zemalja, kao i sudije iz nekadašnje jugoslavije.

Predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević je, na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekla da, slaveći ove godine deset godina postojanja, Društvo sudija Srbije ustvari pokušava i na ovaj način da doprinese onome što nam predstoji, a to je pravljenje novog pravosudnog sistema u skladu sa ustavnim okvirom koji imamo. Predsednik MEDEL-a Migel Karmona je rekao da je MEDEL-a evropsko udruženje sudija i tužilaca, osnovano 1985. godinje i njeni članovi su, za sada, 15 udružcnja iz 10 evropskih zemalja, kao i udruženja iz pojedinačnih zemalja u Evropi. - Jedna od osnovnih naših karakteristika jeste da smo mi jedina evropska asocijacija koja na jednom mestu okuplja i sudije i tužioce i na taj način možemo da damo sveobuhvatan pogled sudstva i tužilaštava Evrope. Druga osobina je da intenzivno radimo na riezavisnosti sudstva, na poštovanju ljudskih prava, garantovanju prava građana i na evropskom ustavu. Smatramo da evropske sudije i tužioci imaju posebnu odgovornost da obezbede vođenje diskusija ne samo o svojim profesionalnim problemima, nego da osmisle zajednički osvrt, da naprave studiju o ulozi sudija i tužilaca u demokratskom društvu i o tome kakav treba da bude odnos između sudske i izvršne vlasti, kao i između suda i građana - rekao je Karmona. Potpredsednik MEDEL-a Vito Moneti je naglasio da je ideja o jedinstvenoj Evropi i za njih prilika da se realizuje zamisao vladavine prava. On je podvukao da su kontakti nacionalnih udruženja sudija i tužioca usmereni ka iznalaženju istrumenata odbrane principa vladavine prava, kao i nezavisnosti sudstva. - Ne govorim ovde samo kao o odbrani sudstva kao takvog, već i o identifikaciji naše odgovornosti. U međuvremenu treba uzeti u obzir veoma realne rizike mešanja izvršne vlasti u svakodnevni rad sudstva - kazao je on.

Glas javnosti je 2. juna 2007. godine objavio sledeći tekst

TREBA PROMENITI SISTEM KOJI NE VALJA, A NE SUDIJE

Međunarodna konferencija o položaju sudija i tužilaca u pravosudnom sistemu

Samo u Vrhovnom sudu Srbije za sedam godina je promenjeno oko 78 odsto sudija. Lustracija se može sprovesti i tako što bi se proverili oni koji dolaze na neku funkciju, a to je oko 7.000 ljudi

BEOGRAD - U Srbiji neće biti lustracije iz dva razloga. Jedan od osnovnih problema je to što ne postoji izgrađen sistem vrednosti, niti društvena klima koja bi omogućila sprovođenje lustracije. Treba samo pogledati koliko se buke podiglo oko imena Bulevara u Novom Beogradu. Lustracija je više moralno nego pravno pitanje. Drugi razlog je to što je Zakon o lustraciji gotovo neprimenjiv - rekao je Omer Hadžiomerović, potpredsednik Udruženja sudija Srbije, na Međunarodnoj konferenciji u kojoj su učestvovali sudije i tužioci iz Srbije i Evrope.

- Postoji dva načina na koji može da se sprovede lustracija. Jedan je da se lustriraju ljudi koji su na funkcijama, a drugi način je da se provere oni koji tek dolaze na neku poziciju. Prema nekim proračunima, to je oko 7.000 ljudi. Treba uzeti u obzir da je predviđena jedna komisija koja bi trebalo da se bavi lustracijom. Opravdano je zapitati se koliko godina će trebati komisiji da završi posao - objašnjava Hadžiomerović.

On ističe da je moguća i delimična lustracija, ali se postavlja pitanje kojim redom treba početi s tom proverom.

- Taj zakon nije donesen da bi se neko zaista proverio. Čini mi se da je on više namenjen skupštinskim prepirkama. Da bi zaista nešto bilo urađeno, treba promeniti sistem koji proizvodi loše sudije, a ne samo menjati ljude - kaže Hadžiomerović.

Dragana Boljević, predsednica Udruženja sudija Srbije, ističe da je od 2000. godine na određen način lustrirano dve trećine sudija.

- U Vrhovnom sudu Srbije je za sedam godina promenjeno oko 78 odsto sudija. Neke sudije su postavljene po prvi put na određene pozicije. Takođe se treba zapitati ko bi bio lustrator. Ceo politički sistem je inkorporirao veliki broj osoba. Ne treba zaboraviti da je Udruženje sudija Srbije formirano baš u vreme prethodnog režima i smatram da je to zdravo jezgro sudstva. To ne znači da mi negiramo ogromne probleme u srpskom pravosuđu - navodi Boljevićeva.

Ona je procenila da u Srbiji neće biti sproveden ni reizbor sudija, kako je rekla, bez obzira na to koliko je taj proces bio „bučno najavljivan“.

Mikel Karmona, predsednik MEDEL-a, Udruženja sudija i tužilaca Evrope, istakao je da u Španiji nije bilo lustracije.

- Potrudili smo se da učinimo dobar prelaz sa diktatorskog režima na demokratski. Naravno, bilo je problema jer neke sudije i tužioci nisu hteli da prihvate promenu. Lustracija je veoma ozbiljno pitanje, a smatram da nema pravične provere. Ne može nova generacija da sudi o prošlosti zato što nisu učestvovali u njoj - objašnjava Karmona.

Ipak sudija iz Češke je rekao da je njegova zemlja još 1991. godine donela zakon o lustraciji i da se on i danas sprovodi. Svi državni službenici morali su da prilože potvrdu da nisu sarađivali sa milicijom.

Pre nekoliko dana Skupština Srbije usvojila je predlog vlade da se primena novog Zakonika o krivičnom postupku odloži do 31. decembra 2008. godine, u kom je, kao novitet, predviđena tužilačka istraga, što je u nekim zemljama Evrope praksa.

Na pitanje kako se u italijanskoj praksi pokazao taj sistem, Vito Moneti, tužilac Vrhovnog suda Italije, kaže da se od 1999. godine, kada je Zakon usvojen, tužilačka istraga veoma dobro pokazala i da nema naznaka za promenom. Ostali učesnici skupa su zatim objasnili da se, recimo u Francuskoj, vodi debata da li istražni sudija ili tužilac treba da vodi istragu jer, ukoliko je sprovodi tužilac, postoji mogućnost da ceo slučaj padne. Takođe, istaknuto je da nadležni sudija treba da nadgleda istragu da ne bi došlo do kršenja ljudskih prava.

Veljko Rakić, zamenik državnog tužioca, naglasio je da je dobro što je novi zakonik odložen jer tužilaštvu nisu obezbeđena materijalna sredstva. On je, takođe, rekao da bi tužilaštvo trebalo da bude deo pravosuđa, a ne udarna pesnica izvršne vlasti.

Dnavnik je 2. juna 2007. godine objavio sledeći tekst

SUDIJE: NEĆE BITI LUSTRACIJE U SRBIJI

Lustracija u Srbiji neće biti obavljena, jer postojeći zakon nije primenljiv i jer ne postoje društvena klima i sistem vrednosti koji su preduslov za njeno sprovođenje, ocenili su juče predstavnici Društva sudija Srbije.Predsednik Društva sudija Srbije Dragana Boljević rekla je da je u pravosuđu Srbije već “provereno” dve trećine sudija, u proceduri tokom napredovanja u službi ili dolaskom na sudijsku funkciju.

Samo u Vrhovnom sudu Srbije promenjeno je već 78 odsto sudija, navela je Boljević na konferenciji za novinare povodom međunarodnog skupa o nezavisnom pravosuđu i izazovima tranzicije, koji će biti sutra održan u Beogradu.Boljević je procenila da u Srbiji neće biti sproveden ni reizbor sudija, kako je rekla, bez obzira na to koliko je taj proces bio “bučno najavljivan”.

Zamenik predsednika Društva sudija Srbije Omer Hadžiomerović rekao je da u Srbiji lustracija neće biti obavljena suštinski jer je to najpre moralno, pa tek onda pravno pitanje, a zatim i zbog postojećeg zakona koji se ne može primeniti.On je procenio da vi zakon morao biti primenjen na oko šest ili sedam hiljada ljudi i ukazao da je predviđeno da to radi samo jedna komisija.

“Zakon nije donet ciljem da se zaista neko lustrira, nego da se kaže da ga imamo”, rekao je Hadžiomerović i dodao da Srbiji nije ni potrebna lustracija kadrova, nego promena sistema.

Predsednik Međunarodnog udruženja sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju (MEDEL) Migel Karmona rekao je da u Španiji posle pada diktature uopšte nije sprovedena lustracija, već su svi ostali na funkcijama na kojima su i bili. “Učinjen je kolektivni napor da se sprovede dobar prelazak sa diktature na demokratiju. U početku je bilo problema sa nekima koji nisu uspeli da prihvate novi sistem, ali smo ipak postigli solidan uspeh”, ocenio je Karmona.

Lustracija je jedna od tema međunarodne konferencije koja će u organizaciji Društva sudija Srbije i Udruženja tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, u Palati pravde okupiti oko 100 učesnika, među kojima i predstavnike MEDEL-a iz deset evropskih zemalja.

Glas javnosti je 3. juna 2007. godine objavio sledeći tekst

USTAV UMANJIO NEZAVISNOST SUDSTVA

Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije o problemu pravosuđa

BEOGRAD - Ustav i Ustavni zakon smanjili su nezavisnost sudstva - izjavila je Vida Petrović-Škero, predsednik Vrhovnog suda Srbije, na međunarodnoj konferenciji „Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije“.

- Nema garancija za nezavisnost Visokog saveta sudstva, a samim tim nema garancija ni za nezavisnost sudstva. Danas smo u većem problemu nego što smo bili kada je Visoki savet pravosuđa bio zakonska kategorija - rekla je ona. To se, prema njenim rečima, ogleda u načinu na koji je konstituisan i koncipiran sastav Visokog saveta sudstva.

- Način izbora članova saveta ne garantuje nezavisnost sudstva, a čak je i Venecijanska komisija ukazala na preveliki uticaj parlamenta na sudstvo - navela je ona.

Škero je dodala da bi sada trebalo napraviti zakon koji će ublažiti ovakva rešenja jer je poznato da je mehanizam promene Ustava težak i komplikovan.

Na drugoj strani, pomoćnik ministra pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da će poboljšanje materijalnog položaja pravosuđa biti prioritet tog ministarstva, kao bitna pretpostavke nezavisnosti sudstva. Prioritet je i stvaranje uslova za početak rada Upravnog i Apelacionog suda. Prema njenim rečima, Ministarstvo pravde će se baviti uspostavljanjem preciznih kriterijuma za unapređenje rada zaposlenih u pravosuđu, ali i disciplinske odgovornosti za nestručno i nesavesno obavljanje sudijske funkcije i nedostojno ponašanje.

- Delotvorno zakonodavstvo treba da bude rezultat konsenzusa zakonodavne i izvršne vlasti - rekla je Malovićeva i dodala da će eventualne kritike na račun Ministarstva pravde biti shvaćene kao konstruktivan predlog za razrešenje spornih pitanja.

Komentarišući inicijativu da Srbija donese zakon koji će sankcionisati poricanje genocida, Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, rekla je da može izneti samo svoje mišljenje.

- Znam da je u nekim državama poricanje holokausta kažnjivo i, prema mom mišljenju, svako poricanje genocida je kažnjivo. Međutim, postavlja se pitanje šta se tu kažnjava, samo poricanje genocida ili dovođenje nekoga u vezu sa tim zločinom - istakla je ona i dodala da pitanje odgovornosti za smrt ljudi u proteklim ratovima nije dovoljno raščišćeno, ni sa političkog, ni sa istorijskog niti sa krivično-pravnog aspekta.

- Jedna je stvar faktička smrt ljudi, koju niko ne može da ospori, a drugo je pitanje odgovornosti sa krivično-pravnog i istorijskog aspekta... - ocenila je Boljevićeva.

Blic je 3. juna 2007. godine objavio sledeći tekst

POLOŽAJ SUDIJA PRIORITET

Pomoćnica ministra pravde Srbije Snežana Malović izjavila je da će poboljšanje materijalnog položaja pravosuđa biti prioritet tog ministarstva, jer je to bitna pretpostavka nezavisnosti sudstva.

Prioriteti u radu Ministarstva pravde biće i stvaranje uslova za početak rada Upravnog i Apelacionog suda, uspostavljanje optimalne efektivne i održive mreže sudova i mehanizama za unapređenje rada sudija, rekla je Malovićeva na međunarodnoj konferenciji "Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije" u Beogradu.

Prema njenim rečima, Ministarstvo pravde baviće se i uspostavljanjem preciznih kriterijuma za unapređenje rada zaposlenih u pravosuđu, ali i disciplinske odgovornosti za nestručno i nesavesno obavljanje sudijske funkcije i nedostojno ponašanje.

Na skupu u Palati pravde učestvovalo je više od 45 učesnika iz inostranstva, predstavnika Evropskog udruženja sudija i tužilaca (MEDEL), kao i sudije i tužioci iz zemalja regiona. (Beta)

Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević ocenila je da probleme u pravosuđu i iskustva s kojima su se u tranzicionom periodu sretale druge države treba u što većoj meri osvetliti i predočiti ih domaćim političarima.

Govoreći o problemima u pravosuđu, predsednik MEDEL-a Miguel Karmona Ruano podsetio je da njegova zemlja, Španija, koja je imala fašistički režim nije sprovela lustraciju. S istim sudijama, istim ljudima, menjanjem sistema, došli smo do zavidnog pravosuđa, rekao je Ruano, podsećajući da je sprovedena najšira reforma pravosudnog sistema.

Pravnici su su se složili da bi zakonu koji bi opravdavanje i veličanje ratnih zločinaca sankcionisao kaznom zatvora trebalo da prethode javna osuda ratnog zločina i stručna debata, ocenili su danas predstavnici pravosuđa.        (Beta i Tanjug)

Danas je 4. juna 2007. godine objavio sledeći tekst

Održana međunarodna konferencija "Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije"

Neophodno jačanje nezavisnosti pravosuđa

Ustavni sud mora uskoro biti formiran: Vida Petrović Škero

Beograd - Pomoćnik ministra pravde Srbije Snežana Malović najavila je na međunarodnom skupu "Nezavisnost pravosuđa i izazovi tranzicije" da će poboljšanje materijalnog položaja pravosuđa biti prioritet tog ministarstva, jer je to bitna pretpostavka nezavisnosti sudstva.

- Prioriteti u radu Ministarstva pravde biće i stvaranje uslova za početak rada Upravnog i Apelacionog suda, uspostavljanje optimalne efektivne i održive mreže sudova i mehanizama za unapređenje rada sudija, rekla je Malović. Po njenim rečima, Ministarstvo pravde baviće se i uspostavljanjem preciznih kriterijuma za unapređenje rada zaposlenih u pravosuđu, ali i disciplinske odgovornosti za nestručno i nesavesno obavljanje sudijske funkcije i nedostojno ponašanje.

ILIĆ: Moć višeg tužioca nad nižim koči sistem

Goran Ilić, tužilac Prvog opštinskog tužilaštva, ocenio je da reforma tužilaštva još nije započeta.

- Unutrašnje uređenje tužilaštva je konzervativno i odlikuje ga preterana hijerarhija, odnosno prevelika moć višeg tužioca nad nižim i tužioca nad njegovim zamenicima. To koči sistem i slabi odgovornost, jer u velikim tužilaštvima gde postoji veliki broj zamenika tužilac odgovara za rad svih zamenika premda nema efektivnu kontrolu nad njihovim radom - istakao je Ilić.

On je napomenuo da je opasno preslikavati tek tako nečiji model i da bi za Srbiju bio potpuno neprimeren nemački model tužilaštva po kojem je tužilac potčinjen izvršnoj vlasti i ministru pravde.

- Tužilaštvu u Srbiji bi najviše odgovarao model italijanskog tužilaštva, gde tužilac ima skoro identične garancije samostalnosti kao i sud, a i zadaci tužilaštva u Srbiji i Italiji su veoma slični, jer se suočavaju sa vrlo organizovanim, sofisticiranim kriminalom povezanim sa vlašću - mišljenja je Ilić.

 - Delotvorno zakonodavstvo treba da bude rezultat konsenzusa zakonodavne i izvršne vlasti- rekla je Malović. Ona je najavila da će ove nedelje biti formirana radna grupa za izradu zakona o uređenju Ustavnog suda Srbije.

Na skupu gde je učestvovalo više od 45 učesnika iz inostranstva, predstavnika Evropskog udruženja sudija i tužilaca (MEDEL), kao i sudije i tužioci iz zemalja regiona, predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević je napomenula da je radna grupa Komisije za reformu pravosuđa još u decembru oformila radnu grupu za izradu osnovnih načela zakona o pravosuđu koja su u aprilu prošla javnu raspravu kroz sve sudove, komore, tužilaštva i fakultete, kao i da su kroz ta osnovna načela uneti standardi Evrope prilagođeni našim uslovima.

- Ta osnovna načela su završena i očekuje nas od 19. do 22. juna sastanak sa predstavnicima Saveta Evrope, sa kojima ćemo proći kroz sva ta načela. Što se tiče zakona o pravosu�