„Ima neizabranih sudija kojima su advokati plaćali putovanja po svetu, dogradnju kuća i otplaćivali kredite”, tvrdi naša sagovornica

Predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović danas u Palati pravde ima sastanak sa vršiocima funkcija predsednika svih sudova u Srbiji. Oni su dužni da obaveste Visoki savet sudstva da li su sve izabrane sudije stupile na funkciju, pošto će na sledećoj sednici Visokog saveta sudstva biti doneta odluka o raspisivanju oglasa za popunu upražnjenih sudijskih mesta.

Ukupno 837 neizabranih sudija već je dobilo je istovetno uopšteno obrazloženje za neizbor, bez konkretnih razloga. O tome za „Politiku” govori Nata Mesarović, predsednica Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda.

Kako će, na osnovu jedinstvenog obrazloženja za sve, sudija znati zašto nije izabran? Kako da zna ima li uopšte šanse na novom konkursu?

Visoki savet sudstva nema zakonsku obavezu da neizabranim sudijama dostavi pojedinačna obrazloženja, jer nije reč o reizboru i razrešenju, nego o opštem izboru sudija, o čemu se izjasnio i Ustavni sud. Međutim, većina zna zbog čega nije izabrana.

Možete li navesti konkretne razloge neizbora za pojedine sudije?

Visoki savet sudstva nema razloga da ne predoči javnosti koji su sve bili razlozi za neizbor sudija. Na primer, u jednom sudu republičkog ranga pronađeno je više stotina predmeta „presignaliziranih”od predsednika suda, a to znači predmeta koji su zavedeni na jednog sudiju, pa je određivano da se daju u rad drugim sudijama. U ormanima i fiokama predsednika jednog suda u Vojvodini nalazili su se predmeti koji su tu stajali više od pet godina. Neki su uzeti na uvid i nikada nisu vraćeni ni pisarnici ni sudiji, u nekim predmetima su zaključene rasprave a odluke nisu urađene. Utvrdili smo da su pojedine sudije držali butike, kafane, auto-perionice, mehaničarske radnje, salone. Neki su u predmetima u kojima su postupali sklapali ugovore o doživotnom izdržavanju ili o poklonu sa strankama u postupku ili sa porotnicima. Ovi se podaci mogu lako proveriti.

Neke sudije donosile su presude o naknadi nematerijalne štete u velikim iznosima, nesrazmernim, ali samo ličnostima sa javne i političke scene, bliskim srodnicima bivših funkcionera, a koje su, u postupku po reviziji, preinačavane za 2/3 iznosa. Imali smo sudije koje su u svim predmetima angažovale iste veštake, koji su često umesto njih presuđivali iako je veštačenje samo jedan dokaz. Bilo je i onih koji su prilikom prvog ispitivanja okrivljenima uskraćivali prava u postupku, pa se takav zapisnik nije mogao koristiti, i to u vrlo važnim predmetima, a što je išlo na ruku okrivljenima i otežavalo donošenje odluke. Dešavalo se da su pojedine sudije ukidale presude bez jasnih razloga i davale zbunjujuća rešenja za prvostepeni sud i na taj način činile da postupci dugo traju, često i do zastarelosti. Neki su odlagali suđenja zbog nepostojanja koncentracije dokaza iako je svima jasno da se retko može desiti da se svi dokazi izvedu na jednom pretresu, ali zato postoje predmeti u kojima je postupak trajao i po 10 i 15 godina zbog nekorišćenja procesnih mogućnosti. Neki su držali predmete u evidenciji po dve godine i po njima nisu ništa radili, pa su se potom obraćali predsedniku suda, koji je donosio rešenje o dodeli tako složenog predmeta u rad drugom sudiji. U nekim sudovima nije se vodila evidencija o neurađenim odlukama, što je bila dužnost predsednika suda, pa se dešavalo da niko, osim stranke, ne zna koliko se čeka na odluku.

Ima slučajeva da se izveća i uradi odluka o ukidanju presude, pa se, pre nego što izađe iz suda, preinači, i to na najduže kazne zatvora. Da li je to primer dostojnosti i sudija i predsednika suda? U postupcima su se koristile neoverene fotokopije kao dokazi, pa izjave svedoka iz inostranstva koje nisu date pred nadležnim organom, i to samo u onim postupcima u kojima se želi pomoći stranci. Netačno su interpretirani izveštaji ustanova za izdržavanje kazne, ili su slati izveštaji drugom sudu da se neko lice nije nalazilo u postupku po zahtevu za vanredno ublažavanje kazne, iako odluka postoji u nadležnom sudu. Vršene su promene članova sudskih veća ad hoku važnim predmetima da bi se donela odluka za koju je neko zainteresovan. Mere nadzora (prisluškivanje, praćenje) različito su tumačene u postupku kao dokaz, od slučaja do slučaja. Dešavalo se da predmeti stoje u sudskoj praksi po dve godine, a da se ne postupa po odredbama sudskog poslovnika. Često su govorili o slučajnom sudiji, a da to nije ispoštovano upravo od njih jer je postojala mogućnost da određeni sudija prima predmete svaki drugi mesec i da se na taj način utiče na ishod odluke. Poznato je da su sudije konzumirale alkohol u radno vreme i zbog toga odlagale suđenja.

Nata Mesarović: Neke sudije bavile su se gatanjem, crnom i belom magijom…

U nekim postupcima za nasilje u porodici sudije su donosile odluku u korist nasilnika ili su sami činili nasilje u porodici, ili sprečavali izvršenje odluka. Bilo je sudija, u jednom delu Srbije, koji su se bavili gatanjem, crnom i belom magijom. Sve ovo može biti potkrepljeno dokazima.

Govori se o tome da je Visoki savet sudstva koristio podatke BIA i MUP-a Srbije?

Visoki savet sudstva se nije obraćao ni MUP-u ni BIA za dostavu bilo kakvih podataka prilikom izbora sudija. To je kleveta.

Bilo je slučajeva da sudija pre nego što donese rešenje o ukidanju pritvora ide da obiđe pritvorenika. Ima sudija kojima su advokati plaćali putovanja po inostranstvu. Plaćali su im dogradnju kuća, otplaćivali kredite. Ima sudija koje su putovale sa advokatima u vreme dok je Visoki savet sudstva vršio izbor sudija. To pokazuje koliko su oni mislili da su nedodirljivi. Ima sudija koje su pravile namerne greške u presudama, da bi tako omogućili strankama vanredne pravne lekove.

Za sve ovo ne treba vam ni MUP ni BIA, kao ni u slučajevima sudija koje namerno daju visoku kaznu, a naprave bitnu povredu postupka još u izreci presude, preko koje drugostepeni sud ne može da pređe, i onda je sudija čist, a presuda se ukine. Imate sudija koji ne sačine zapisnik o većanju i glasanju, pa se zato poništi odluka. Svašta tu ima, a svi ti podaci su pribavljani od tužilaštava, zatim od Nadzornog odbora i Velikog personalnog veća Vrhovnog suda, kao i od predsednika sudova. Mnogo toga se saznalo i na osnovu pritužbi građana predsednicima sudova.

Povereniku za informacije od javnog značaja stavljena je na uvid od strane Visokog saveta sudstva sva dokumentacija da bi postupio po pritužbama neizabranih sudija u vezi sa korišćenjem podataka od BIA i MUP-a.

Zašto pravosuđe nije do sada moglo samo da pročisti svoje redove?

Nije bilo volje. Iako je pravosuđe tražilo reformu od 2001. godine, sada sam sigurna da i među sudijama postoji lažna solidarnost. Mislim na neke od izabranih, koji sada, posle objavljivanja spiska izabranih sudija, javno iznose određene tvrdnje, a poznato mi je da su, na važnim mestima, ranije govorili nešto sasvim drugo, a negde bili i izvor informacija o svojim kolegama.

Postavlja se pitanje dostojnosti i tih izabranih sudija koji se lažno solidarišu sa neizabranim sudijama.

Mogu da razumem nezadovoljstvo onih koji nisu izabrani i članova njihovih porodica. Ljudski je da niko neće za sebe reći: „Ja sam nedostojan.” Ali, u pravosuđu se zna ko je putovao na svadbe okrivljenih po inostranstvu, zna se o nedostatku predmeta iz sudskih depozita, mislim na oduzete predmete, kao što su nakit, tehnička roba i druge stvari.

Zna se o tome da su žalbe kucane na sudskim mašinama i kompjuterima iz sudnica, zna se da su pojedine sudije i predsednici sudova davali savete advokatima i ljudima koji rade u advokatskim kancelarijama, usmeravali postupke i vršili pritisak na svoje kolege da donesu odgovarajuće odluke.

Kakav pravni lek imaju neizabrane sudije protiv odluke Visokog saveta sudstva?

Neizabrane sudije imaju pravo na ustavnu žalbu ukoliko smatraju da im je povređeno neko pravo garantovano Ustavom. Po mišljenju Visokog saveta sudstva, neizabrane sudije nemaju pravo na žalbu Ustavnom sudu jer je Zakonom o sudijama propisano da protiv odluke Visokog saveta sudstva sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu, ali se ovo pravno sredstvo odnosi samo na sudije koji su izabrani u skladu sa ovim zakonom i stupili na funkciju 1. 1. 2010. godine. Visoki savet sudstva je sproveo postupak opšteg izbora sudija, a ne reizbor i razrešenje.

Kada će građani osetiti prave efekte reforme pravosuđa?

Ova reforma pravosuđa je korenita. Opštim izborom sudija, a ne reizborom i razrešenjem, učinili smo više od svih od 2000. godine. Zbog toga i imamo toliko kritičara jer se naš rad vidi i merljiv je. Naravno da nismo savršeni. Odlaskom iz pravosuđa nesamostalnih, nestručnih i nedostojnih, isključili smo mogućnost uticaja raznih interesnih grupa, i od strane politike i od strane kriminala i advokature, jer su mnogi izgubili kontakte. Stvaranjem nepristrasnog i nezavisnog sudstva stvorili smo mogućnost da Srbija postane pravna država sa efikasnim sudstvom. Smatram da je Visoki savet sudstva svojim radom dao puni doprinos da reforma sudstva bude uspešna, a prvi rezultati i efekti moći će da se procenjuju na kraju 2010. godine.

Aleksandra Petrović

[objavljeno: 05/02/2010]