Savet za etička pitanja Društva sudija Srbije, na osnovu člana 49, 52 i 53 Statuta Društva i člana 5 Poslovnika o radu Saveta, dana 17. 10. 2005. godine, doneo je

M  I  Š  Lj  E  Nj  E

            Postupanje sudije protivno je Kanonima 3 i 6 Standarda sudijske etike, ukoliko u rukovođenju postupkom ne preduzima sve zakonom propisane radnje, da se postupak završi u primerenom roku, sa što manje troškova.

O  b  r  a  z  l  o  ž  e  nj  e

Podnosilac zahteva je stranka koja je učestvovala u parnici koja je pravnosnažno završena posle 20 godina. Po okončanju postupka, stranka se obratila Savetu sa zahtevom da se preispita da li je ponašanje sudije (ili sudija) koji je rukovodio raspravom, s obzirom na dužinu trajanja postupka, bilo profesionalno.

            Na osnovu člana 5 stav 4 i člana 8 stav 4 Poslovnika, Savet nema ovlašćenja da vrši uvid u sudske spise, pa nije u mogućnosti da utvrdi razloge zbog kojih je postupak toliko trajao. Odluke Saveta su isključivo savetodavne prirode (čl.49 do 53 Statuta Društva) i u većini slučajeva sadrže hipotetičke sudove, jer se polazi od pretpostavke da su u zahtevu iznete istinite činjenice.

            Uloga Saveta je da uoči opšta mesta u ponašanju sudija i da, na osnovu toga, formira mišljenje da li je ponašanje sudije u skladu sa  Standardima sudijske etike (usvojena na sednici Upravnog odbora Društva  od 30. 06. 2003.godine) i međunarodno priznatim i usvojenim pravilima o ponašanju sudija od strane OUN (Bangalorski kodeks) i Saveta Evrope (Mišljenje br. 3 Konsultativnog saveta evropskih sudija-CCEJ).

            Dužina trajanja sudskih postupaka svakako je jedan od najvećih problema pravosuđa. Savetu je podneto više zahteva u kojima se ukazuje na dužinu trajanja postupaka (10 i više godina).

            Načelo procesne ekonomije, sadržano u čl. 10 ranije važećeg Zakona o parničnom postuku (Službeni list SFRJ br. 4/77 sa izmenama i dopunama) i čl. 10 sada važećeg  ZPP (Sl. glasnik RS br.  125/04) u koji je implementiran čl.6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, propisuju obavezu sudije da preduzima sve zakonom propisane radnje da se postupak završi u primerenom roku, sa što manje troškova. Prema Kanonima 3 i 6 Standarda sudijske etike, u koje su implementirana međunarodna opšteprihvaćena pravila o ponašanju sudije, sudija treba da vrši svoju dužnost stručno,  savesvo i efikasno, vodeći računa da svojim ponašanjem ne izaziva podozrenje, podstiče sumnju ili na drugi način narušava poverenje u sud i njegovu objektivnost.

Rok u kojem je u konkretnom slučaju postupak završen, bez obzira na vrstu i složenost predmeta, ponašanje stranaka i kvalitet zakona koji su se primenjivali, ukazuje da je ponašanje sudije (sudija), koji je rukovodio raspravom, bilo protivno Kanonima 3 i 6 Standarda sudijske etike, jer ne stoji nijedan objektivan razlog kojim bi se dužina trajanja postupka od 20 godina mogla opravdati. Odgovornost sudije je individualna, pa se neprofesionalno ponašanje jednog sudije ne može pripisati drugim sudijama. Stoga je Savet mišljenja da je ponašanje sudije suprotno navedenim Kanonima, samo ukoliko sudija, a ne sve sudije koje su učestvovale u postupku, nije preduzimao sve zakonom propisane radnje da se postupak završi u primerenom roku, sa što manje troškova.

 Do stupanja na snagu sada važećeg  ZPP, istražno načelo obavezivalo je sudiju da po službenoj dužnosti utvrdi sve bitne činjenice za donošenje odluke, a zakonom su bili propisani mehanizmi sprečavanja  zloupotrebe procesnih ovlašćenja i nesavesnog parničenja. U sudovima svih nadležnosti osnovana su odeljenja sudske prakse, a na redovnom godišnjem savetovanju sudija u organizaciji Vrhovnog suda Srbije, sudije  VSS razmatraju sporna pitanja koja se, ukoliko su od interesa za rad pravosuđa u celini (uključujući i tumačenje propisa), potom  objavljuju u biltenima VSS. Preopterećenost pojedinih sudija,  loši uslovi rada u pojedinim sudovim i loša organizacija rada u većini sudova,  takođe ne opravdavaju  trajanje postupka 20 godina.

Pravosuđe je javni servis građana, a osnovna funkcija pravosuđa je jačanje pravne države i  uspostavljanje principa  vladavine  prava.

Primereni rok u kome postupak treba da bude završen je pravni standard i ceni se prema okolnostima konkretnog slučaja. Efikasnost postupka ne podrazumeva samo ažurnost u radu , jer odluka suda mora biti doneta u zakonito sprovedenom postupku, uz poštovanje domaćih i međunarodnih propisa. Međutim, ukoliko sudska zaštita nije bila pravovremena, ne samo da je  nedelotvorna, već kod učesnika u postupku i javnog mnjenja, izaziva podozrenje i podstiče sumnju  u objektivnost suda, čime se narušava ugled suda.