Ova rasprava zamišljena je kao razgovor stručnjaka i nikako nije u funkciji ni referendumske ni antireferendumske kampanje. Blizina datumu izjašnjavanja o Ustavu rezultat je isključivo  kratkih rokova – za ustavna rešenja saznali smo tek 9. oktobra 2006.

Obaveza sudija da daju doprinos promenama koje će nastupiti usvajanjem Ustava i njegovim sprovođenjem, proističe iz zakona. Naime, prema članu 28 Zakona o uređenju sudova, Vrhovni sud daje mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast, a prema članu 7 Zakona o sudijama,  sudije mogu da se udružuju i da preduzimaju mere radi zaštite svoje nezavisnosti i samostalnosti.

Mi smo i obavezni i pozvani da pružimo doprinos ostvarenju suštinskih demokratskih vrednosti, a pre svega ostvarenju prava svih građana da imaju nezavisno i odgovorno sudstvo.  Stoga ističemo  da osnove ovog prava postavljene novim Ustavom (član 3, 4, 32) nisu dovoljne i da ih je potrebno konkretizovati kako Zakonom za sprovođenje Ustava, tako i drugim zakonima koji se tiču pravosuđa. Zavisno od toga kako će zakonima biti popunjavane i konkretizovane, ustavne odredbe mogu biti ili dobre ili veoma loše.

Smatramo da nije dobro što ni mi ni javnost do sada ne znamo

-          šta sadrži ustavni zakon za sprovođenje ustava, 

-          kada i kako će biti formiran Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u državi,

-          kada i kako će biti formiran Visoki savet sudstva (kao nezavisan i samostalan sudski organ koji obezbeđuje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija, član 153)

-          kakav će biti položaj do sada izabranih sudija, kao  i

-          da li ćemo imati reizbor i da li će on biti u funkciji lustracije ili selekcije najboljih, ko će o njemu odlučivati, u kakvom postupku, u kom roku, po kojim kriterijuma, da li će postojati pravna zaštita – posebno pravni lek za sudije koji prolaze ovaj postupak.

Svesni smo da se Ustav u ovoj fazi postupka za njegovo usvajanje ne može menjati, ali želimo da upoznamo javnost – kako stručnu, tako i građane, da neka ustavna rešenja koja se tiču pravosuđa, smatramo:

-          dobrim (uvođenje stalnog mandata, imuniteta, izbora od strane sudskog tela), neka

-          širokim, nedorečenim ili nedostajućim (diskrecija Skupštine prilikom izbora predsednika sudova i sudija, premeštanje sudija u drugi sud bez njihove saglasnosti,  nepostojanje materijalnih garancija sudske nezavisnosti,) a neka

-          problematičnim (prvi izbor sudija i izbor predsednika sudova i članova Visokog sudskog saveta od strane Skupštine, donošenje i menjanje zakona koji se tiču pravosuđa samo prostom većinom prisutnih poslanika, zabrana političkog delovanja sudijama).

Takođe, smatramo se pozvanim da

-          damo sud o  usaglašesti rešenja koja se tiču pravosuđa sa međunarodnim standardima,

-          da stručnu javnost i građane upoznamo sa analizom zakonskih rešenja koja bi mogla da proisteknu iz Ustava i problemima koji bi mogli da se jave u praksi, kao i

-          da ponudimo optimalna rešenja koja bi uvažavala i međunarodne standarde i posebnosti pravnog sistema i tradicije našeg društva.

Ova pitanja su od suštinske važnosti za celo društvo. Ako ne budemo imali stručne, odgovorne i nezavisne sudije - imaćemo poslušne sudije. Takve sudije sude u strahu da neće odgovoriti očekivanjima onih koji su ih izabrali, a ne  po zakonu. Tada nema ni sigurnosti, ni pravde, ni posla, ni budućnosti.

Zato je dobro da već sada, od novog početka, zajednički i strpljivo, analiziramo sva ova pitanja dovoljno dugo da bismo se opredelili za razumna i primenjiva rešenja na dobrobit svih.