Na vanrednoj Skupštini Društva sudija Srbije, održanoj 23.decembra 2006.godine u Beogradu posvećenoj temi «Sudstvo posle Ustava», usvojeni su sledeći

Z A K Lj U Č C I:

            1. Ne postoji ustavno-pravni osnov za ponovni izbor svih sudija (reizbor sadašnjih sudija).

            Novi Ustav, kao i do sada važeći, propisuje načelo stalnosti sudijske funkcije (čl.146 st.1 Ustava) a njegovim donošenjem nije prekinut ustavno-pravni kontinuitet sa prethodnim (novi Ustav je usvojen na način i po proceduri predviđenoj u ranijem Ustavu).

            Eventualno ukidanje postojećih sudova ili znatnog dela njihove nadležnosti, kao i promena naziva «Vrhovni sud Srbije» u «Vrhovni kasacioni sud» ne predstavljajaju osnov za prestanak sudijske funkcije (čl.150 st.2 Ustava) .

            2. Ponovni izbor svih sudija (reizbor sadašnjih sudija) koji najavljuju političari, bez postojanja pravnog osnova za to, u direktnoj je suprotnosti sa ustavnim određenjem da je  Republika Srbija država zasnovana na vladavini prava (čl.1 st.1 Ustava) i načelom zabrane povratnog dejstva (retroaktivnog važenja) zakona (čl. 197 Ustava).

            Sprovođenje u delo najave izbora (reizbora) svih sudija predstavljalo bi grubo kršenje Ustava. Time bi Republika Srbija, umesto države zanovane na vladavini prava, postala država zasnovana na vladavini političke samovolje.

            3. Problemi u sudstvu, pa i oni koji se odnose na stručnost pojedinih sudija, njihovu savesnost i poštenje zaista postoje, ali proističu prvenstveno iz slabosti sudskog sistema te njihovo rešavanje zahteva sveobuhvatne promene (reformu) sistema.

            Promene u sudijskom kadru, bez promena postojećeg sudskog sistema (posebno izbora sudija,  vrednovanja kvaliteta i kvantiteta njihovog rada kao osnova odgovornosti za nestručno obavljanje sudijske funkcije i uspostavljanja disciplinske odgovornosti za nesavesnost u radu i nedostojno ponašanje) ne rešavaju, već samo odlažu i produbljuju njegove slabosti.

            4. Ustav ne pruža dovoljne i čvrste garancije nezavisnosti sudstva.

            Pored dobrih rešenja (Visoki savet sudstva kao ustavna kategorija, stalnost sudijske funkcije, izbor sudija od strane Visokog saveta sudstva na trajni mandat i njegova nadležnost za razrešenje sudija, pravo na žalbu Ustavnom sudu) neka ustavna rešenja (izbor članova Visokog saveta sudstva od strane Narodne skupštine) nisu u skladu sa međunarodnim standardima čije poštovanje je uslov za evropske integracije. Neke od garancija nisu našle mesto u Ustavu (garancije materijalne nezavisnosti sudske vlasti i sudija, disciplinska odgovornost sudija) a neke su prepuštene zakonskom regulisanju (uslovi za prestanak funkcije i razlozi za razrešenje sudija i predsednika sudova, postupak izbora članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija i prestanka njihove funkcije, način premeštanja sudija u slučaju ukidanja suda).

            5. Usklađivanje pravosudnih zakona sa Ustavom predstavlja priliku da se neki od ovih nedostataka u Ustavu otklone i ublaže, uz primenu međunarodnih standarda.

U pogledu Visokog saveta sudstva neophodno je da se:

-    članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija biraju po predlogu samih sudija,

-    obezbedi zastupljenost sudija iz sudova svih vrsta i stepena,

-    propišu razlozi i postupak za razrešenje izabranih članova, kao garancija njihove nezavisnosti,

-    obezbede realni uslovi za njegov rad (pomoćna tela, stručne službe, prostorno-finansijski i tehnički uslovi za rad)  i za posvećenost njegovih članova radu u Visokom savetu sudstva.

U pogledu izbora sudija neophodno je:

-    propisati jasne, precizne i objektivne kriterijume i merila,

-    propisati  transparentan postupak koji će obezbediti zaštitu prava kandidata,

-    odrediti karakter obaveznosti predloga Visokog saveta sudstva Skupštini kod prvog izbora za sudiju i kod izbora predsednika sudova.

U pogledu premeštaja sudija u slučaju ukidanja suda ili znatnog dela njegove nadležnosti:

-    propisati da sudije mogu biti premeštene samo u sud koji je preuzeo nadležnost ili u drugi sud iste vrste i stepena,

-    definisati značenje izraza  «znatnog dela nadležnosti» kod ukidanja nadležnosti suda kao osnova za premeštaj sudija,

-    propisati postupak i kriterijume po kojima će neke sudije biti premeštene a neke zadržane u slučaju ukidanja znatnog dela nadležnosti suda.

U pogledu razrešenja sudija propisati :

-    da osnov za razrešenje može biti samo nedovoljna stručnost, nesavesnost i nedostojnost u obavljanju funkcije,

-    koja su lica ovlašćena da iniciraju a koja da pokrenu postupak za razrešenje,  kako bi se zaštitila nezavisnost sudija od uticaja drugih grana vlasti.

            6. Pre usvajanja zakona neophodno je o ovim pitanjima (za koje je Ustavnim zakonom određen rok za njihovo usaglašavanje sa Ustavom) kao i o drugim pitanjima vezanim za sudstvo (garancije materijalne nezavisnosti, disciplinska odgovornost, obuka sudija) pribaviti mišljenje Vrhovnog suda Srbije (što predstavlja zakonsku obavezu) i omogućiti i ostalim sudovima da o njima daju svoje mišljenje.

            7. Obavezuje se Upravni odbor Društva sudija Srbije da prati dalje aktivnosti na sprovođenju Ustava, da javno reaguje i upotrebi sva raspoloživa pravna sredstva u slučaju kršenja odredbi Ustava kojima se štiti stalnost sudijske funkcije  i nezavisnost sudske vlasti.

            8. O zaključcima sa ove Skupštine obavestiti javnost, sve sudije, nosioce zakonodavne i izvršne vlasti, međunarodna udruženja sudija, Savet Evrope, OEBS, Evropsku komisiju i druge međunarodne i domaće organizacije sa kojima Društvo sudija Srbije sarađuje.                PDF dokument