Dragana Boljević:

POZIV NA DISKUSIJU
POVODOM PREDLOGA OKVIRNIH MERILA ZA ODREĐIVANJE BROJA SUDIJA
U SUDOVIMA OPŠTE NADLEŽNOSTI I POSEBNIM SUDOVIMA

ČLANOVIMA   DRUŠTVA   SUDIJA   SRBIJE 

 I  SUDIJAMA  U   SRBIJI

Praksu da se za ocenu rada sudija, (u našem slučaju – brojčano merenje - “normu”) koristi podzakonski akt ministra pravde (Pravilnik o orijentacionim merilima za određivanje potrebnog broja sudija i zaposlenih u opštinskim i okružnim sudovima - “Sl.gl. RS” 47 ̸ 98) donet u sasvim drugu svrhu (radi određivanja potrebnog broja sudija i drugih zaposlenih u sudovima), prekinuo je Vrhovni sud donošenjem Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti ("Sl. gl. RS", br. 36/2002 i 41/2002). Međutim, ovim Merilima (čl. 17. stav 2) bilo je propisano da će se do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova (kada počinju sa radom Upravni sud i apelacioni sudovi), shodno primenjivati navedeni Pravilnik iz 1998. godine.

Septembra meseca 2005. Vrhovni sud otišao je još dalje i definitivno okončao primenu navedenog Pravilnika iz 1998. godine u pogledu ocene rada sudija, donoseći Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova ("Sl.gl.RS", br. 80 od 20.9.2005). Danom stupanja na snagu ovih Merila (28. 9. 2005.) prestala je da važi odredba člana 17. stav 2. Merila za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti ("Sl. gl. RS", br. 36/2002 i 41/2002) odnosno prestala je privremena primena navedenog Pravilnika. [1]

            U aprilu mesecu 2006. godine, Visoki savet pravosuđa izradio je predlog Okvirnih merila za određivanje broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima koji bi svojim rešenjima mogao da zadre u kompetenciju Vrhovnog suda u pogledu ocene uspešnosti rada sudija.

            «Norma» propisana starim Pravilnikom bila je i inače visoka (posebno u nekim materijama). Ipak, ni njom takvom nije mogao da bude savladan obim posla (starih i novoprimljenih predmeta) niti je ona bila ispoštovana da bi bio obezbeđen potreban broj sudija.

            Napori da se «norma» ostvari kontinuirano, svakog meseca, pa tako godinama, faktički su uzrokovali da sudije prekoredno rešavaju lakše predmete i prave zaostatke složenih, da zanemaruju svoju obuku, da ne prate komplikovana tranziciona dešavanja u našem društvu, da se ne upoznaju sa sadržinom brojnih izmenjenih zakona i ne udubljuju u njihovo sistemsko tumačenje radi njihove pravilne i pravične primene i da prioritet daju broju rešenih predmeta, a ne i kvalitetu njihovog rešavanja i suštinskom rešavanju spornih odnosa. Ovi napori prouzrokovali su i neujednačenu praksu i normu za iste sudijske poslove u različitim sudovima, koja je učinila skoro neizvodljivim poređenja rezultata rada sudija koje obavljaju iste poslove u različitim sudovima. Tako, postoji različita praksa u radu drugostepenih sudova u Srbiji u pogledu toga da li su sudije izvestioci ujedno i predsednici veća (sa pravom da oni potpisuju odluke donete u veću u kojima su oni bili izvestioci) ili postoje stalni predsednici veća. [2] U sudovima u kojima postoje, stalni predsednici veća jedino su ovlašćeni da provere i svojim potpisom overe svaku drugostepenu odluku tog veća. [3] Pošto ovako koncipirani delokrug poslova predsednika veća obuhvata i dodatne poslove koji nisu samo uobičajeno rešavanje sopstvenih predmeta, neki od sudova sa stalnim predsednicima veća ustanovili su nižu “normu” za predsednike veća (koja opet nije jedinstvena za sve sudove koji su je ustanovili) i time stavili u nepovoljan položaj one predsednike veća koji nemaju sniženu normu. [4]

            Umesto da razmotri probleme koje stvara previsoka “norma” u određenim oblastima, Visoki savet pravosuđa namerava da, u nekim materijama (recimo prvostepeni radni sporovi, istraga, krivica, upravni sporovi)  znatno povećava broj predmeta za koji se očekuje da ih sudija reši mesečno. [5] Izuzetno je opasno i nerealno određivati broj sudija prema predloženom očekivanom okvirnom broju predmeta koje bi sudija trebalo da reši mesečno koji se, Merilima za ocenu minimuma uspešnosti vršenja sudijske dužnosti koja će se privremeno primenjivati do dana početka primene odredaba čl. 21. do 28. Zakona o uređenju sudova, inače smatra merilom naročito uspešnog rada sudije.[6] Jasno je da je utopija očekivati da svaki sudija obavlja svoju dužnost naročito uspešno. Osim toga, iako međunarodni   standardi zahtevaju veći broj sudijskih saradnika i drugog sudskog osoblja za efikasan rad sudija [7] Visoki savet pravosuđa zadržava ovaj broj na istom nivou. Time se i dodatno otežavaju uslovi rada sudija.

Skoro je izvesno da će se okvirni broj rešenih predmeta po sudiji u toku meseca (iz novih Okvirnih merila),  a koji služi za procenu broja sudija,  ubrzo pretvoriti, kao i do sada, u “normu” kojom će se ocenjivati rad sudija[8]. Na ovaj način biće poništena svrha merila koje je Vrhovni sud doneo radi ocene uspešnosti  rada sudija (a ta Merila, s obzirom na rešenje iz člana 17, ne ustanovljavaju samo minimum uspešnosti, već definišu i kada se rad sudije smatra uspešnim a kada naročito uspešnim).

Iako verujemo da se “norma” povećava u iznudici  (zbog povećanog priliva predmeta u protekle dve godine, između ostalog) i razumevanja da je neuputno povećavati broj sudija ovo rešenje nije dobro ni za koga.

Povećana norma samo dodatno (pre)opterećuje sudije koje ne mogu da istrajavaju u udarničkom tempu godinama. Zbog takvog napora strada zdravlje sudija i trpe njihove porodice. Trpe međutim i  građani, koji ne dobijaju pravičnu zaštitu u razumnom roku,[9] sa jedne strane. Sa druge strane, ni tako uvećanim brojem predmeta za koji se očekuje da ga svaki sudija reši mesečno, ne može se savladati enormno uvećani priliv novih predmeta. Bez obzira šta mi mislili da drugi od nas očekuju u pogledu broja zaposlenih u sudstvu, broj zaposlenih u sudstvu nužno mora biti povećan.[10] Uporedna iskustva (u pogledu angažovanja penzionisanih sudija i sudija na određeno vreme, recimo) kao i mehanizmi kojima i mi raspolažemo (upućivanje sudija na rad u drugi sud, delegacija nadležnosti) govore da se stanje može poboljšati a da istovremeno ove promene ne stvore probleme nakon pocetka funkcionisanja novih sudova ili eventualnog smanjenja priliva novih predmeta u budućnosti.

Sudije imaju pravo da preduzimaju mere radi zaštite i održavanja svoje nezavisnosti i samostalnosti (čl. 7 Zakona o uređenju sudova "Sl. gl. RS", br. 63 od 8. 11. 2001; 42/02, 27/03, 130/03, 29/04 i 101/2005), da razmatraju izveštaje o radu suda i sudija i odlučuju o svim drugim pitanjima važnim za ceo sud, daju mišljenje o nacrtima zakona i drugih propisa kojima se uređuju pitanja iz nadležnosti posebnih sudova (Višeg trgovinskog suda, Višeg prekršajnog suda i Upravnog suda - čl. 38), a sudije Vrhovnog suda Srbije i da daju mišljenje o nacrtima propisa kojima se uređuju pitanja važna za sudsku vlast i utvrđuju merila za vrednovanje savesnosti i uspešnosti vršenja sudijske dužnosti. Zato je  razmatranje rešenja sadržanih u predlogu Okvirnih merila za određivanje broja[11] sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima od odlučne važnosti za obezbeđenje uslova rada kojima bi sudijama Srbije bilo omogućeno da štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost na najbolji način.

Zbog toga  iznosimo podatke i očekujemo da oni budu pažljivo razmotreni i praćeni predlozima.

PREDLOG OKVIRNIH MERILA ZA ODREĐIVANJE BROJA SUDIJA U SUDOVIMA OPŠTE NADLEŽNOSTI I POSEBNIM SUDOVIMA

“Na osnovu člana 9 stav 3 Zakona o sudijama (“Službeni glasnik RS” br. 63/01, 42/02, 60/02, 17/03, 25/03, 27/03, 29/04, 35/04, 44/04, 61/05 i 101/05), Visoki savet Pravosuđa, na sednici održanoj ______________2006. utvrdio je:

Okvirna merila za određivanje broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima

član 1

            Okvirna merila koja se utvrđuju ovim aktom osnov su za određivanje potrebnog broja sudija u sudovima opšte nadležnosti i posebnim sudovima, prema njihovoj nadležnosti koja je utvrđena odredbama čl. 21 – 28 Zakona o uređenju sudova.

član 2

            Potreban broj sudija određuje se prema prosečnom prilivu predmeta u poslednje 2 godine i okvirnom broju rešenih predmeta.[12]

član 3

            Okvirni broj rešenih predmeta po sudiji u toku meseca  određuje se prema vrsti predmeta:

1. U opštinskim sudovima:

2. U okružnim sudovima

3. U trgovinskim sudovima