Beograd - Prema Ustavnom zakonu, sve sudije u Srbiji biće ponovo izabrane u roku od jedne godine. Svi će, u skladu sa Ustavom, biti prvi put birani u Skupštini na tri godine, a potom će ih Visoki savet pravosuđa birati trajno.

Predsednik Ustavnog suda Srbije u ostavci Slobodan Vučetić je rekao da je "stvorena klima i u političkom i u stručnom javnom mnjenju da bi bilo dobro izvršiti radikalne personalne promene u pravosuđu radi njegovog ozdravljenja i zasnivanja kadrovske strukture na kriterijumu poštovanja stručnosti i moralne dostojnosti".

Imamo veliki broj sudija, kaže advokat Đorđe Mamula, "a neki su izuzetno neefikasni, a neki otkriveni u nezakonitim radnjama".

- Jedan broj njih odlučuje o merama prisluškivanja, pa smo tako imali sudsku meru da se ne odobre mere prisluškivanja dok se ne izvrši krivično delo. A postojala je mogućnost da se neka krivična dela otkriju. U ovom trenutku imamo optimalno rešenje, pre svega zbog toga što i u redovima sudija ima mnogo onih koji kažu da neke njihove kolege ne zaslužuju da sa njima dele kabinete i sudnice. Trogodišnji staž znači da treba videti ko može da sudi, ali uslove za smenu treba uskladiti sa merilima EU. Došli smo vrlo brzo do nekih standarda Evropske unije, a nemamo socijalnu i ekonomsku klimu da to podnesemo. Nemamo tako visok društveni i materijalni standard da prihvatimo mere po kojima bi pravosuđe postalo nezavisno. Mi smo, u tom pogledu, na nivou na kojem su bile države EU kada su imale nacionalni dohodak koji imamo mi sada - kaže Mamula.

Advokat Đorđe Mamula kaže da je reč o kompromisu.

- Postignuta je saglasnost da je jedan broj sudija loše obavljao svoj posao, da su odugovlačili postupke, da se dugo čekalo na presude i da za to nema valjanog opravdanja. Došlo je do smene jednog broja sudija i tužilaca, što je bio odraz političke volje, a došlo je i do smene generacija. S druge strane, jedan broj sudija i tužilaca otišao je u advokate zato što ne postoji nikakva zabrana da tužiocima i sudijama kancelarija bude registrovana na području suda u kojem su obavljali funkcije na koje su izabrani. Čak ni da uđu u predmete u kojima su bili sudije ili tužioci. Ima ozbiljnih i teških postupaka u kojima se tako nešto dogodilo. Dolazi enorman broj ljudi koji zadržavaju psihologiju sudije, nude ekstra usluge, maltene da skidaju sa vešala - kaže za Danas Đorđe Mamula.

Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda u Beogradu ocenjuje za Danas da je novim Ustavnim zakonom definitivno predviđen reizbor sudija.

- Dugo se spekulisalo o tome šta će on zapravo značiti. Sada znamo da će sve postojeće sudije u Srbiji proći tu proceduru, ali ono što još uvek ne znamo, a što je od suštinskog značaja jeste to kako će ta procedura izgledati, koji će biti kriterijumi i koje osobe će tu proceduru sprovoditi. Od svega ovoga što ne znamo umnogome zavisi da li ćemo ovoga puta zaista dobiti ozdravljenje kako to najavljuju pojedinci ili novo oboljenje sudstva. Naime, svi potezi ovakve vrste u sebi kriju mogućnost i ovoga drugoga, a to je da se u pravosuđu dovedu još lošije sudije. Postoji opasnost da prvenstveno i odlučujući kriterijum bude političke prirode i da se on reflektuje kroz određene vrste političkih nagodbi koliko meni - toliko tebi, a mi smo društvo u kojem tako nešto ne samo da nije nepoznato nego je uvek dobrim delom bilo i prisutno i nažalost, nikada se nije potpuno iskorenilo kod izbora sudija - ocenjuje Majić.

Prema njegovom mišljenju, rok koji će proteći do reizbora ostavlja opasnost da se sudije koje su nedovoljno sposobne odupru svim vrstama pritisaka. U tom periodu mogu posezati za raznim političkim kompromisima kao i političkom koketiranju sa različitim strankama u iščekivanju da od njih kasnije dobiju podršku prilikom reizbora.

- Ono što je najopasnije u svakom društvu, a naročito našem, jeste to da su najlošije sudije koje mi imamo uvek dolazile u pravosuđe sa najjačim političkim vezama, i to je prosto jedna zakonitost koja je poznata svima koji se imalo bave pravosuđem. Sudije koje valjaju i koji su stručnjaci, ljudi od karaktera, njima nije bilo neophodno da posežu za političkim vezama. Oni koji su drugačijeg kova shvatili su da će bez političkih veza biti teško prokrčiti put. Tako da imamo još jednu opasnost da se prilikom reizbora desi da opet najlošiji sa najjačim političkim vezama budu nesporni, a da sporni budu upravo ljudi koji nemaju političke patrone - kaže Majić.

On navodi da bi lepša strana reizbora bila ukoliko bi se pravosuđe pročistilo od korumpiranih i nesposobnih sudija.

- Moramo biti svesni da se ovih godina mnogo usrećitelja javljalo da priča o pravosuđu, a ako biste pogledali njihove biografije malo detaljnije, pre nego, što su postale oprane kroz neke promene, videli biste često ljude koji su vrlo diskutabilni i da li im treba dati takve mehanizme u ruke. Nikada ta tela nisu bila rasterećena značajnog uticaja politike, i značajnog uticaja ljudi kojima tu nikako nije mesto po raznoraznim kriterijumima - ističe Majić. On postavlja pitanje da li će se svakog puta kada se bude menjao ustav ponovo praviti reizbori sudija, jer ako "to postane princip, samo načelo o stalnosti sudija možemo dovesti u pitanje".

Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije, kaže za Danas da ukoliko postoji politička volja za opšti reizbor sudija, onda političari tu svoju političku volju nisu umeli da pretoče u jedan valjan zakon.

- Ustavni zakon govori o tome da će de fakto prestati da postoje sudovi, ali prestanak sudova ne znači prestanak sudijske funkcije. I po starom i po novom ustavu sudijska funkcija je stalna i oni koji žele da se prekine ta stalnost sudijske funkcije su to u Ustavnom zakonu morali sasvim jasno da kažu - da sudije gube svoj mandat koji su imali i da idu na ponovni izbor. Vrlo je bitno bilo da se u Ustavnom zakonu navede trenutak u kome im prestaje sudijska funkcija, a nigde se u Ustavnom zakonu to ne pominje. Mislim da je taj zakon vrlo neprecizan i moguće ga je različito tumačiti. Takođe, problem je i u statusu Visokog saveta sudstva, da bi on bio garant nezavisnosti pre svega i on sam mora da ima garancije za nezavisnost. Još uvek ne znamo koji su razlozi za razrešenje sudija, Ustav kaže samo da će se to utvrditi zakonom, ovaj stari ustav predviđao je razloge za razrešenje, a ovde toga nema, to jest nema drugih oblika odgovornosti sem razrešenja, nema ništa o disciplinskoj odgovornosti. Garancije za nezavisnost koju pruža novi Ustav nisu dovoljne i sveobuhvatne, a ni čvrste - ističe Hadžiomerović. J. Čolak - B. Tončić

OSTAVITE KOMENTAR     Izvorni tekst

Za nezavisnost sudstva potrebne su mnogo čvršće garancije od onih koje načelno proklamuje novi ustav, smatraju u Društvu sudija Srbije.

– Načelo podele vlasti podrazumeva nezavisnost sudstva, ali garancije nezavisnosti spuštene su sa ustavnog na zakonski nivo. Ustav ima dobrih rešenja u pogledu izbora i razrešenja sudija koji su u nadležnosti Visokog saveta sudstva, kao načelno nezavisnog tela koje treba da ublaži uticaj politike. Ono sada predlaže i bira sudije, a odlučuje i o njihovom napredovanju, što je do sada bilo u nadležnosti Narodne skupštine. Međutim, sporan je način uređenja samog Visokog saveta sudstva, koje je, po sastavu i načinu izbora njegovih članova, zapravo jedno skupštinsko telo. Bira ga isključivo Skupština – kaže za „Politiku” sudija Okružnog suda u Beogradu Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika i portparol Društva sudija Srbije.

– Većinu članova Visokog saveta pravosuđa čine sudije, njih sedam, ali sporno je – kaže Hadžiomerović – što sve njih bira parlament. Naime, u sastav Visokog saveta ulazi, po funkciji, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (dosadašnji Vrhovni sud), koga na tu funkciju bira parlament. Stalni članovi Visokog saveta, po funkciji su još i ministar pravde i predsednik Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Svi ostali su izborni članovi, a bira ih Skupština.

– Ispunjen je uslov da to telo treba da ima najmanje polovinu sudija, ali bi oni trebalo da budu birani od sudija koji bi im „odozdo” poverili zaštitu nezavisnosti sudstva. Čak nije predviđeno ni da ih parlament bira na predlog sudija, kao što je moglo biti propisano da jednog advokata parlament bira na predlog advokata. Ovako, ako Skupština bira članove Visokog saveta, ne možemo znati da li će te sudije i advokat biti birani da bi zastupali određene političke interese, iako formalno nisu članovi političkih stranaka – kaže Hadžiomerović.

– Ustav ne propisuje ni razloge za prestanak članstva u Visokom savetu sudstva, to se ostavlja zakonu. Postoje samo dve garancije nezavisnosti Visokog saveta pravosuđa – kaže Hadžiomerović. – To su mandat od pet godina, osim za članove po položaju, i isti imunitet kakav uživaju sudije.

Nije dobro – kaže naš sagovornik – ni to što predsednike sudova bira parlament. Ranije je procedura za izbor predsednika sudova i sudija bila ista.

– U Miloševićevo vreme predsednici sudova su postavljani „odozgo” i bili su instrument politike, pa su raspoređivali određene predmete „od važnosti” sudijama na koje su mogli da izvrše uticaj u pogledu odlučivanja, a mogli su da utiču i na to da li će sudija napredovati u karijeri ili dobiti stan – kaže Hadžiomerović.

On ocenjuje da je politika uvek zainteresovana da ima „svoje ljude” na predsedničkim mestima u sudovima. Međutim, predsednik svakog suda treba da bude „prvi među jednakima” i zato treba da ga bira Visoki savet sudstva.

Nedorečeno je i načelo nepremestivosti sudija. Ustav kaže da sudija može samo uz svoju saglasnost da bude premešten u drugi sud, ali da „u slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti premešten ili upućen u drugi sud”.

– Ovde nedostaje mala garancija da će sudija biti premešten u sud istog ranga ili stepena. Jer, iz ovoga kako je napisano proizilazi da bi sudija Vrhovnog suda, čiji će deo nadležnosti biti prenet na apelacione sudova, mogao da bude premešten, na primer, u Opštinski sud u Babušnici. Ne verujem da će se to desiti, ali dovoljno je da može da se dogodi – kaže portparol Društva sudija Srbije.

On smatra da probni mandat od tri godine za novoizabrane sudije nije neophodan. Mnogo je važnije, kaže, da postoji sistem koji u svakom trenutku može izbaciti one koji nisu kvalitetni. U ustavu se ne spominje, na primer, disciplinska odgovornost sudija koja takođe treba da bude jedna od garancija nezavisnosti, isto kao i materijalni položaj. – Ne bi bilo loše – kaže Hadžiomerović – da i sudijske plate budu garantovane ustavom ili bar zakonom, kao što je slučaj u mnogim državama, jer je i to jedan garant lične nezavisnosti sudije.

– Nezavisnost je za sudiju obaveza, a ne njegova privilegija. Nezavisnost treba da bude naš teret, a ne naše pravo. Sudije ne treba da budu nezavisne zbog sebe nego zbog građana, jer je nezavisnost sudstva u interesu građana – zaključuje Omer Hadžiomerović.    IZVORNI TEKST

Stalnost sudijske funkcije je i u novom ustavu Srbije jedna od osnovnih garancija nezavisnosti sudstva, a sudsko telo koje bira i razrešava sudije, Visoki savet sudstva, prvi put je ustavna kategorija, ističe u razgovoru za „Politiku” predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero.

– To bi trebalo da budu ključne garancije nezavisnosti sudstva. Međutim, ustav nije odredio kriterijume za izbor članova Visokog saveta sudstva. Vrlo je važno da to ne bude političko telo, nego zaista najviši organ sudske vlasti. Sve članove Visokog saveta sudstva bira Narodna skupština, a ona je najviši organ zakonodavne vlasti, čak i izborne članove koji u Visoki savet dolaze iz pravosuđa. Kriterijumi za izbor ostavljeni su zakonima kojima će detaljno i konačno biti rešen položaj pravosuđa – objašnjava predsednica najvišeg suda u Srbiji.

Sudijska funkcija je stalna, proklamuje ustav. Naša sagovornica, međutim, podseća da političari sve češće pozivaju na opšti reizbor sudija i donošenje ustavnog zakona kojim bi taj reizbor bio regulisan.

– Nikada reizbor neće biti ta mera koja će dovesti do boljeg sudstva. Bolje pravosuđe pravi se tako što se prave kvalitetne sudije, a to je posao koji traje godinama. Sudstvo nikada ne sme da prolazi proveru naroda, kao izvršna i zakonodavna vlast, nego samo proveru struke. Sudije vuku svoju vlast iz autoriteta, a on se stiče profesionalnošću i kvalitetom. Zato opšti reizbor sudija ne predstavlja garanciju nezavisnosti sudstva. Ustav se time nije bavio. Ostavljeno je zakonu da napravi dobre kriterijume za razrešenje sudija – objašnjava Vida Petrović-Škero.

Ističe da nije dobro što se predsednici sudova i sudije ne biraju na isti način, jer predsednici sudova, koje bira parlament, treba da budu „prvi među jednakima”, a ne ljudi koje će na čelo sudova postavljati politički uticaji i interesi.

– Nedorečena je odredba o takozvanoj nespojivosti sudijske funkcije. Ustav kaže: „Zabranjeno je političko delovanje sudija. Zakonom se uređuje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom”. Nije precizirano šta je političko delovanje, nije jasno da li sudija može van svog radnog vremena da ode na neki građanski protest ili, na primer, na demonstracije za ili protiv homoseksualaca. Nije definisano da li sudija može da bude član neke političke stranke ili član upravnog odbora neke firme – kaže Vida Petrović-Škero.

Ukazuje i na ustavnu odredbu da predsednik Vrhovnog kasacionog suda ne može biti ponovo biran na tu funkciju posle isteka mandata od pet godina, dok republički javni tužilac može biti ponovo biran, isto kao i predsednici parlamenta i vlade, kao najviši predstavnici zakonodavne i izvršne vlasti. Postavlja se pitanje zašto samo predsednik Vrhovnog kasacionog suda može biti biran samo jednom na tu funkciju.

--------------------------------------------------------------------------

Novi nazivi

Najviši sud u Republici Srbiji je Vrhovni kasacioni sud, a to je zapravo Vrhovni sud Srbije. Dosadašnja skraćenica VSS „pripašće” Visokom savetu sudstva, koji se do sada zvao Visoki savet pravosuđa. Vrhovni kasacioni sud nosiće skraćenicu VKS.

Vrhovni kasacioni sud

Predsednika Visokog kasacionog suda bira Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice VKS i Odbora za pravosuđe Narodne skupštine. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran, kaže član 144. novog ustava Srbije.

– Nijedan sudija ne zna da objasni razliku između Vrhovnog i Kasacionog suda. To je pleonazam – kaže Vida Petrović-Škero.  OSTAVITE KOMENTAR     Izvorni tekst

Dosadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije je rekao da je stvorena klima i u političkom i u stručnom javnom mnjenju da bi bilo dobro izvršiti radikalne personalne promene u pravosuđu "radi njegovog ozdravljenja i zasnivanja kadrovske strukture na kriterijumu poštovanja stručnosti i moralne dostojnosti".

Prema Ustavnom zakonu, sve sudije u Srbiji biće ponovo izabrane u roku od jedne godinu. Svi će, u skladu sa novim Ustavom, biti prvi put birani u Skupštini na tri godine, a potom će ih Visoki savet birati trajno.

Ključna garancija da će se sudije birati po stručnosti, ukazao je Vučetić, jeste činjenica da će kandidate Skupštini predlagati Visoki savet sudstva, u kome će većinu činiti sudije. Jedina manjkavost, prema njegovim rečima, jeste to što i svih 11 članova Visokog saveta, pa i one iz redova sudija, bira Skupština.

Vučetić je kazao da će tek zakonom o Visokom savetu sudstva morati da se propiše ko će Skupštini predlagati kandidate za prvi saziv Visokog saveta sudstva - da li će to biti opšta sednica Vrhovnog suda, sadašnji Visoki savet pravosuđa ili neka druga instanca.

Upitan da li "probni izbor" na tri godine može da izazove nezadovoljstvo iskusnih sudija, Vučetić je rekao da je to na prvi pogled nepravda, ali bi se moglo dokazivati da se time čini i usluga visoko profesionalnim sudijama:  "Zbog klime u društvu da je sudstvo korumpirano, ta senka pada i na nedužne, visoko profesionalne i moralne osobe".  Izvorni tekst

Položaj pravosuđa u novom ustavu Srbije nije nepovoljan, čak je napravljen bitan pomak u pravcu jačanja nezavisnosti sudija, objašnjava za „Politiku” profesor dr Milan Škulić, generalni sekretar Sekretarijata za podršku sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa. Povodom vesti da će u izveštaju Evropske unije, čije se objavljivanje očekuje 8. novembra, piscima novog ustava Srbije biti zamereno na rešenjima koja se odnose na pravosuđe i da je otvoren prostor za preveliki uticaj političara na rad i izbor sudija, dr Škulić kaže da novi ustav nesporno proklamuje podelu državne vlasti na tri samostalne i nezavisne grane: zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

– Za sudsku vlast se kaže da je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije, a za sudove da su samostalni i nezavisni u svom radu. Time se načelno ustanovljava nezavisnost sudske vlasti. Naravno, za nezavisnost sudova i sudija u njihovom radu vrlo je važno stvoriti potrebne mehanizme, počev od izbora sudija pa do njihovog napredovanja, kao i njihovog razrešenja – kaže dr Škulić.

On naglašava da se u ustavu, kao najvišem pravnom aktu države, nalaze samo opšti okviri koji se odnose na uređenje i položaj sudija, ali da se to detaljnije uređuje odgovarajućim zakonima, kao što su Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o sudovima.

Početni mandat

– Ustav predviđa izuzetak da sudije prvi put bira Narodna skupština (na predlog Visokog saveta sudstva) na period od tri godine. Kada istekne taj početni mandat od tri godine, Visoki savet sudstva ih bira za stalno. To je neka vrsta probnog rada, a to postoji i u nekim drugim državama, kao što je Nemačka. Svrha probnog rada jeste da se ne bira automatski za stalno neko ko bi se možda kasnije pokazao kao nedovoljno stručan ili nedovoljno savestan, ili se možda prosto ne bi snašao na odgovornoj i zahtevnoj funkciji – objašnjava dr Milan Škulić.

Važno je, kaže on, što Visoki savet sudstva, kao sudsko telo, ima važnu ulogu i u prvom i u drugom izboru sudija, jer ih prvi put predlaže Skupštini, a drugi (i poslednji) put ih sam bira.

Naš sagovornik podseća da od 11 članova Visokog saveta sudstva sedam su sudije. Kaže da je uticaj politike uvek i na sve moguć, ali je sveden na minimum ako postoje jedinstveni i objektivni kriterijumi za izbor sudija. Ti kriterijumi moraju postojati i u budućem zakonu o pravosudnom ispitu i u zakonu o Pravosudnoj akademiji. Oni koji bi postigli najveći uspeh na pravosudnom ispitu odnosno u obuci na akademiji automatski bi bili među prvorangiranima. Svojim uspehom bi zaslužili da budu sudije.

– Samim tim što sudije za stalno više ne bira Narodna skupština, koja je to do sada, po ranijem ustavu, činila bez nekih jasnih kriterijuma, eliminiše se ono što je kod nas ponekad bio slučaj, a to je da se za sudije biraju ljudi bliski pojedinim političkim partijama ili određenim krugovima – kaže Škulić.

On naglašava da nijedan sistem nije savršen, pa tako nije ni ovaj koji predviđa novi ustav Srbije, ali najpre zato što mu nedostaju zakoni koji „prate” ustav odnosno detaljnije uređuju ono što je ustav samo načelno proklamovao.

Ličnost sudije

– Koliku su važne ustavne odredbe, toliko je važna i ličnost svakog sudije koji mora biti visokoetičan i svojim duhom sposoban da se odupre svakom pritisku na njegovu nezavisnost i nepristrasnost, da rade strogo u skladu sa zakonom i sude onako kao što je još davno narodni pesnik „propisao” – ni po babu ni po stričevima – naglašava Škulić.

On kaže da većina država Evropske unije u svojim ustavima i zakonodavstvima ima slične ili čak i manje garancije nezavisnosti sudstva nego novi srpski ustav. Sa druge strane, smatra on, normalno je da država koja je u tranzicionom periodu, kao što je naša, maksimalno potencira nezavisnost sudija pa je i to razlog što Evropska unija na to obraća veliku pažnju.

– Sigurno treba ozbiljno uzeti u obzir sve kritičke primedbe iz EU, ali takve primedbe često nisu plod analize samog teksta ustava i zakona, već su rezultat određenih impresija o nekim faktičkim odnosima i posebno relacijama između različitih grana vlasti. Bilo bi idealno kada bi se odredbe našeg ustava analizirale izolovano od predstave o trenutnom stanju na našoj političkoj sceni i utiscima o konkretnim personalnim odnosima, samo na osnovu čiste pravne analize – zaključuje profesor Škulić.    Izvorni tekst

Beograd - Osnove prava postavljene novim tekstom ustava nisu dovoljne i potrebno ih je konkretizovati zakonom za sprovođenje ustava i drugim zakonima koji se odnose na pravosuđe. Zavisno od toga, ustavne odredbe mogu biti ili dobre ili veoma loše, ocenile su sudije, učesnici okruglog stola "U susret novom ustavu - pravosuđe dan posle" koji je organizovalo Društvo sudija Srbije.

- Smatramo da nije dobro što ni mi ni javnost dosad ne znamo šta sadrži ustavni zakon za sprovođenje ustava, kada će biti formiran Vrhovni kasacioni sud kao najviši sud u državi, kada i kako će biti formiran Visoki savet sudstva, kakav će biti položaj dosad izabranih sudija, kao i da li ćemo imati reizbor i da li će on biti u funkciji lustracije ili selekcije najboljih, ko će u njemu odlučivati, u kakvom postupku, u kom roku, po kojim kriterijumima i da li će pored pravne zaštite postojati pravni lek za sudije koje prolaze ovaj postupak - istakla je juče Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Ona je navela da su stručnjaci svesni da se Ustav u ovoj fazi postupka ne može menjati, da su neka ustavna rešenja koja se tiču pravosuđa dobra kao što je uvođenje stalnog mandata, imuniteta. Neka ustavna rešenja su, kako kaže, široka, nedorečena ili nedostajuća kada je reč o diskreciji Skupštine prilikom izbora predsednika sudova i sudija, premeštanje sudija u drugi sud bez njihove saglasnosti, nepostojanje materijalnih garancija sudske nezavisnosti. Međutim, Boljević napominje da se neka ustavna rešenja smatraju problematičnim kao to što je u skupštinskoj ingerencji prvi izbor sudija, predsednika sudova i članova Visokog sudskog saveta, donošenje i menjanje zakona koji se tiču pravosuđa samo prostom većinom prisutnih poslanika, zabrana političkog delovanja sudijama.

- Ako ne budemo imali stručne, odgovorne i nezavisne sudije - imaćemo poslušne sudije. Takve sudije sude u strahu da neće odgovoriti očekivanjima onih koji su ih izabrali, a ne po zakonu. Tada nema ni sigurnosti ni pravde, ni posla ni budućnosti - naglasila je Boljević.

Vida Petrović - Škero, predsednica Vrhovnog suda Srbije, uputila je pozdravno pismo ovom skupu u kome je opet ponovila da se sudstvo ne boji reizobra, ali samo pod uslovom da se obezbedi postojanje osnovnih standarda koji garantuju stvaranje kvalitetnog, nezavisnog sudstva, a da je to moguće samo ako se obezbedi nezavisno stručno telo koje će vršiti reizbor.

Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, međutim rekaoje da pravosuđe ima razloga za briigu i da u ambijentu reizbora sudija nema garancija za objektivne kriterijume.

Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije kazao je da u tekstu novog ustava nema nikakvih garancija za nezavisnost sudstva, i da predsednike suda ipak biraju poslanici što znači da su oni izbor političke volje, kao i da je Visoki savet sudstva takođe, skupštinsko telo. J. Čolak     OSTAVITE KOMENTAR     IZVORNI TEKST

BEOGRAD - Dragana Boljević, predsednik Društva sudija Srbije, izjavila je juče da je novi ustav Srbije ponudio dosta kvalitetnih rešenja koja se tiču pravosuđa, ali da u njemu postoji jedan broj "nedorečenih, nedostajućih i problematičnih rešenja". Na skupu "U susret novom ustavu Srbije", u organizaciji Društva sudija, ona je rekla da bi problematične odredbe i široke formulacije date u ustavu mogle da se koriguju zakonom, kojim bi se precizirala postojeća rešenja i korigovali nedostaci, kao i osigurala nezavisnost sudija.

Boljevićeva je naglasila da u nedostatke spadaju način na koji se formira Visoki savet sudstva, nejasnoće o položaju do sada izabranih sudija, a postavlja se i pitanje kakva će biti sadržina ustavnog zakona i da li će biti reizbora sudija. Društvo sudija Srbije ocenilo je odredbu o zabrani političkog delovanja sudija kao problematičnu.

- Odredba člana 152 koja se odnosi na to pitanje je široka i ne zna se ko će da procenjuje šta je to političko delovanje, niti na kakvo se delovanje odnosi jer politika može da bude i kulturna i prosvetna - ukazala je Boljevićeva.

Ona je dodala da "bilo kakvo angažovanje neko zlonameran može da podvede pod politiku". Nedorečenim odredbama u Društvu smatraju i diskreciju skupštine prilikom izbora predsednika sudova i sudija, premeštanje sudija u drugi sud bez njihove saglasnosti. Omer Hadžiomerović, zamenik predsednika Društva sudija Srbije, rekao je da je tekst novog ustava "relativno dobar", ali i da bi ustavne garancije trebalo da budu "čvršće i obimnije".

On je istakao da nedostaju i materijalni aspekt sudske i lične sudijske nezavisnosti, kao i kriterijumi za izbor sudija i sastava Visokog saveta sudstva. Loše je i to što postoji razlika u načinu izbora sudija i predsednika sudova.

- I ovaj ustav, kao i svi demokratski ustavi u svetu, proklamuje nezavisnost sudstva, ali su potrebne garancije da će to tako i biti - zaključio je Hadžiomerović.  IZVORNI TEKST

Sudstvo se ne boji reizbora – Vida Petrović Škero

Predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero nedavno je ukazala da novi ustav zahteva donošenje novog ustavnog zakona. Istakla je i da mnogi smatraju da je nužno sprovesti opšti reizbor sudija.

- Neki u ovome vide mogućnost lustracije sudija koja dosad nije izvršena. Drugi kao razlog navode da i sudska vlast, kao i druge grane vlasti, mora pretrpeti promenu zbog kvalitativne provere i ove vlasti. Sudstvo se ne boji reizbora, ali svoju vlast crpi iz svog autoriteta koji se ne može graditi ukoliko nemamo tačno utvrđen sistem reizbora koji će obezbediti postojanje osnovnih standarda koji garantuju stvaranje kvalitetnog nezavisnog sudstva. To je moguće ako se obezbedi nezavisno stručno telo koje će vršiti reizbor - rekla je Škero, ističući da kriterijumi svakog izbora, pa i opšteg, moraju da budu tačno utvrđeni, transparentni i uporedivi.

Miodrag Majić

Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda, za Danas kaže da u tekstu novog ustava ne vidi veliki prostor za reizbor sudija, jer se, zapravo, reizbor i ne spominje.

- U stručnoj javnosti se govori da će novi ustav poslužiti kao mogućnost da se ponovo izaberu sudije za sve sudove te, da tako kažem, nove države koja ima novi ustav. Međutim, sam tekst ustava o tome uopšte ne govori. Sudije se pribojavaju i načina reizbora. Čuli smo na seminaru sudija u Vrnjačkoj Banji da se traži jasnu procedura gde će se kao kriterijum uzimati u obzir stručnost i kvalitet u postupanju - kaže Majić.

On smatra da se iz te najave vidi da nije reč o reizboru, jer ako bi se išlo ka tome da se ne reizaberu loše sudije već sada za to postoji mehanizam, a to je razrešenje, te reizbor samim tim nije potreban.

- Treba pitati zbog čega se ne ide na razrešenje sudija koji ne valjaju. Znači, reizbor ipak treba za nešto drugo. To je neka dobrim delom politička kategorija. Da li će to biti lustracija, ostaje da se vidi, ali to je masovno pročišćenje i češljanje sudija, a ako bi se svelo isključivo na kriterijume uspešnosti za koje smo se svi na savetovanju zalagali, onda je pitanje da li bi nam reizbor bio potreban. Po meni ne bi, jer već imamo mehanizam za razrešenje onih koji ne valjaju. Dakle, reizbor je ipak potreban za nešto drugo - kaže Majić.

Obezbediti jasne kriterijume: Dragana Boljević

Društvo sudija Srbije smatra da u principu reizbor nije neophodan. Postoje, kako navodi Dragana Boljević, PREDSEDNICADRUŠTVA, dovoljni mehanizmi i oni se mogu i dopuniti da se suprotno onom što se sada dešava rad svakog sudije redovno procenjuje i vrednuje.

- Ustav ne spominje reizbor, ali na tri načina daje mogućnost zakonu za sprovođene ustava da reizbora bude. Jedan način je što se ustanovljava novi sud, Vrhovni kasacioni sud. U njega treba da se izaberu sudije i to će pretežno biti sudije sadašnjeg Vrhovnog suda, ali oni moraju da se prijave za izbor pa će stoga faktički prolaziti reizbor na taj način - ukazuje Boljević.

Ona drugi način vidi u tome što je ustavom ostavljeno da funkcija sudije može prestati i donošenjem zakona koji će predvideti reizbor. Treći, najrealniji način podrazumeva mogućnost reizbora tako što se ustanovljava novo sudsko telo Visoki savet sudstva koji prema ustavu postavlja sudije za stalno.

- Pošto ustav ne govori šta je s položajem dosad izabranih sudija, onda može da se izvede pretpostavka da će novo sudsko telo u stvari postaviti sve sudije za stalno, jer niko od nas dosad izabranih nije postavljen od strane tog sudskog tela za stalno. To su, prema mom mišljenju, kapije za reizbor. Ako ga bude mi insistiramo da se zna do kada taj reizbor treba da bude izveden, da se ostavi razumni rok za taj postupak koji mora biti barem par godina, jer će se odlučivati o sudbini više hiljada ljudi i procenjivati njihov rad - što onih koji su trenutno sudije, a njih je oko 2.400 u Srbiji, to i kandidata koji će se prijavljivati na ta mesta - ističe Boljević.

Prema njenom mišljenju oni koji budu ocenjivali rad sudija moraju da budu sudije, odnosno vrlo istaknuti pravni znanci.

- Potrebno je da u tom postupku sudije koji ne prođu reizbor imaju pravo da im se pruži pravna zaštita, što znači da im se kaže zbog čega nisu prošli reizbor i da im se, ukoliko su nezadovoljni tom ocenom, neko telo, recimo Ustavni sud, kaže da li je takva odluka zaista valjana. Ukoliko se svi ovi uslovi ne obezbede imaćemo kulise iza kojih će značajne odluke o sudstvu donositi političari - kaže Boljević.

Lustracija na mala vrata: Vesna Rakić Vodinelić

Vesna Rakić Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Union, pretpostavlja da se pitanje reizbora sudija poteže s obzirom na tekst predloga ustava. Naime, u predlogu ustava je, kako kaže, predviđeno da prvi izbor sudija vrši Narodna Skupština na tri godine, dok će kasnije te izbore verovatno vršiti Visoki savet pravosuđa.

- Ova odredba je lošija od rešenja iz Ustava iz 1990. zbog toga što je njime uveden princip stalnosti sudijskog mandata. Taj princip se i u teoriji i u uporednom pravu smatra moćnom branom protiv uticaja na sudiju, dakle važnom garancijom nezavisnosti sudija. Novi ustav razbija taj princip tako što uvodi mogućnost reizbora posle prvog izbora za sudiju. U vezi s reizborom je i činjenica da prvi i najznačajniji izbor ne vrši Visoki savet pravosuđa, već Narodna Skupština koja je političko telo i ne može se izbeći utisak da će se i posle donošenje novog ustava nastaviti trgovina sudijskim mandatima koja već dugo traje u parlamentu.

Prema rečima Vesne Rakić Vodinelić, u vezi s eventualnim reizborom svih sudija je i pitanje da li će ustavnim zakonom ili nekim drugim aktom, posle stupanja na snagu novog ustava, biti propisano da svim sudijama prestane mandat, odnosno da svi idu na ponovni izbor.

- Ako se tako nešto dogodi to će značiti uvođenje lustracije na mala vrata, za čim nema nikakve potrebe, jer kao što je poznato već postoji Zakon o lustraciji. Ovaj je zakon, međutim, lustraciju predvideo kao pojedinačnu, a ne kao kolektivnu meru, predvideo je ispitivanje odgovornosti za kršenje ljudskih prava svakog od državnih funkcionera koji podleže lustraciji, te niz pravnih sredstava putem kojih se taj funkcioner može braniti od izrečene lustracije. Ako posle donošenja ustava bude donet ustavni zakon ili drugi akt kojim se traži da se svim sudijama okonča mandat i dođe do njihovog reizbora, to će biti ne samo protivno principu nezavisnosti sudija kao državnih funkcionera, nego i principima lustracije - ističe Rakić Vodinelić

IZVORNI TEKST

VISOKI savet pravosuđa uputio je, početkom avgusta, parlamentu na usvajanje predlog odluke o broju sudija i sudija porotnika u svim sudovima u republici. Kod Ministarstva pravde, pritom, inicirano je gašenje čak polovine svih opštinskih sudova u Srbiji.

Krajem avgusta, međutim, Komisija za reformu pravosuđa je "otpisala" Visokom savetu pravosuđa (VSP) zahtevajući da iz skupštinske procedure povuče onaj deo predloga koji se odnosi broj sudija koji je potreban opštinskim, okružnim i trgovinskim sudovima.

O incijativi VSP da Ministarstvo pokrene proces izmene zakona kojim bi bili ugašeni svi opštinski, okružni i trgovinski sudovi koji upošljavaju pet ili manje sudija, na sednici Komisije, kako saznajemo, nije razgovarano.

Na čelu VSP se, kao predsednik Vrhovnog suda, nalazi Vida Petrović-Škero. Ona je, u propratnom pismu od 4. avgusta, obavestila parlament i o stavu VSP da bi sudove sa pet i manje sudija trebalo ukinuti. Kad se saberu podaci iz predloga VSP, dati za svaki sud u Srbiji ponaosob, proističe da imamo 76 sudova "viška", a da u njima sada radi radi 258 delilaca pravde, kao i 2.450 sudija porotnika.

VISOKI savet pravosuđa uputio je, početkom avgusta, parlamentu na usvajanje predlog odluke o broju sudija i sudija porotnika u svim sudovima u republici. Kod Ministarstva pravde, pritom, inicirano je gašenje čak polovine svih opštinskih sudova u Srbiji.

Krajem avgusta, međutim, Komisija za reformu pravosuđa je "otpisala" Visokom savetu pravosuđa (VSP) zahtevajući da iz skupštinske procedure povuče onaj deo predloga koji se odnosi broj sudija koji je potreban opštinskim, okružnim i trgovinskim sudovima.

O incijativi VSP da Ministarstvo pokrene proces izmene zakona kojim bi bili ugašeni svi opštinski, okružni i trgovinski sudovi koji upošljavaju pet ili manje sudija, na sednici Komisije, kako saznajemo, nije razgovarano.

Na čelu VSP se, kao predsednik Vrhovnog suda, nalazi Vida Petrović-Škero. Ona je, u propratnom pismu od 4. avgusta, obavestila parlament i o stavu VSP da bi sudove sa pet i manje sudija trebalo ukinuti. Kad se saberu podaci iz predloga VSP, dati za svaki sud u Srbiji ponaosob, proističe da imamo 76 sudova "viška", a da u njima sada radi radi 258 delilaca pravde, kao i 2.450 sudija porotnika.

Povod da VSP napravi ovaj predlog je priprema za "puštanje u rad" nove mreže sudova (sa potpuno novim sudovima - apelacioni i upravni), što je nedavno još jednom odloženo, i to za 1. septembar 2007. godine. Kriterijum VSP za određivanje koliko bi koji sud trebalo da ima sudija, a koliko sudija porotnika, bio je priliv predmeta po sudovima (koliko novih predmeta sud dobija godišnje).

Prema predlogu VSP, Srbiji trebaju 1.833 sudije (računajući i sudove koji još nisu osnovani) kao i 9.171 sudija porotnik. A, danas imamo oko 2.400 sudija.

Ovaj dokument, iako upućen parlamentu, razmotrila je i Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, čiji je predsednik ministar pravde Zoran Stojković. Na sednici komisije održanoj 30. avgusta konstatovano je da je prihvatljiv onaj deo dokumenta VSP koji se odnosi na potreban broj delilaca pravde i sudija porotnika u VSS, Višem trgovinskom sudu, Upravnom sudu i Apelacionim sudovima.

Ali, Komisija je zaključila da bi VSP trebalo da iz skupštinske procedure povuče onaj deo svog predloga koji se odnosi na broj sudija i sudija porotnika u okružnim, trgovinskim i opštinskim sudovima.

Komisija za reformu pravosuđa zauzela je stav "da bi usvajanje predložene odluke moglo dovesti do zatvaranja velikog broja sudova na prostoru Srbije". Ne sporeći da priliv predmeta u svaki sud ponaosob jeste veoma važan kriterijum, Komisija ukazuje to ipak ne može biti jedino merilo prilikom određivanja broja sudova i "kadrovskih kapaciteta" u njima.

Morale bi, ukazuje Komisija, da budu uzete u obzir i preporuke Saveta Evrope. Kao specifične kriterijume za utvrđivanje nadležnosti sudova i broja sudija, preporuke Saveta Evrope obuhvataju i: geografski položaj, saobraćajnu mrežu, transportne troškove, etničku zastupljenost stanovništva, što sve utiče na dostupnost pravde građanima.

-Između Visokog saveta pravosuđa i Ministarstva trebalo bi da postoji visoki stepen koordinacije i dogovaranja - kaže za "Novosti" Ivan Jakšić, portparol Komisije za sprovođenje nacionalne strategije za reformu pravosuđa.-VSP predlaže skupštini broj sudija, dok Ministarstvo pravde priprema predlog zakona o novoj mreži sudova (i tužilaštava) u Srbiji. Ta dva "dokumenta" moraju biti međusobno usklađena da bi smo dobili adekvatnu mrežu sudova sa optimalnim brojem potrebnih sudija.

U parlament bi, po Jašiću, kao "paket" trebalo da ide na debatu i propis o mreži sudova - koji još priprema radna grupa Ministarstva pravde, i predlog odluke o broju potrebnih sudija u svim sudovima.

S ozbzirom na to da u Komisiji za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa "sede" i ministar Stojković, i predsednica VSP Petrović-Škero, pitali smo zašto je izostala koordinacija između njih.

-Nije naše da to komentarišemo - kaže Jakšić.-Obavezni smo samo da se staramo o pravovremenom i kvalitetnom sporovođenju Nacionalne strategije za reformu pravosuđa. Zato se Komisija i obratila VSP, u želji da svi državni i drugi organi što bože obave svoje zadatke u reformi pravosuđa.

"SPISAK" ZA GAŠENjE

PREMA stavu VSP, od 30 okružnih sudova trebalo bi da budu ugašeni Okružni sud u Pirotu i Okružni sud u Prokuplju. U njima radi po pet sudija, uz ukupno 75 sudija porotnika.

Zato što imaju pet ili manje sudija, na spisku za gašenje nalaze se trgovinski sudovi u Novom Pazaru, Somboru i Sremskoj Mitrovici. Zajedno zapošljavaju devetoro sudija. Ova tri suda zajedno imaju 90 sudija porotnika.

Iz istih razloga, VSP je uputio Ministarstvu pravde inicijativu za gašenje opštinskih sudova u:Adi, Aleksnadrovcu,Alibunaru, Apatinu, Arilju, Babušnici, bajinoj Bašti, Batočini, Bačkoj Topoli, Beloj Crkvi, Bečeju, Bogatiću, Boljevcu, Bosilegradu, Brusu, Varvarinu, Velikom Gradištu, Vladimircima, Vrnjačkoj banji, Guči, Despotovcu, Dimitrovgradu, dragaŠu, Žabarina, Žagubici, Ivanjici, Kanjiži, Kladovu, Klini, Knjaževcu, Kvačici, Kovinu, Kosjeriću, Kosovskoj Kamenici, Koceljevi, Krupnju, Kuli, Kuršumliji, Kučevu, Lajkovcu, Leposaviću, Ljigu, Ljuboviji, Majdanpeku, Mionici, Novoj Varpši, Novom Bečeju, Novom Kneževcu, Osečini,Odžacima,Petrovcu,Preševu, Priboju, Prijepolju, Rači, Raški,Rekovcu, Svilajincu, Svrljigu, Senti,Sokobanji, Sopotu, Staroj Pazovi, Surdulici, Temerinu, Titelu, Topoli, Trsteniku, Tutinu, Čajetini i Šidu.

Prema tome: od 138 opštinskih sudova, polovina - 71 sud je na spisku za gašenje. U njima su sada zaposlene

244 sudije, a svi ti sudovi zajedno angažuju 2.285 sudija porotnika.

Dakle: prekobrojno je ukupno 258 sudija, kao i 2.450 sudija porotnika.