Pošto Visoki savet sudstva nije postupio po tom zahtevu, Društvo sudija se obratilo žalbom povereniku za informacije koji je rešenjem od 9. 2. 2010. godine naložio Visokom savetu sudstva da u roku od 5 dana postupi po svim traženjima Društva sudija.

          Uz dopis od 18. 2. 2010. godine Visoki savet sudstva dostavio je 23. 2. 2010. godine dokumentaciju vezanu za (re)izbor sudija.

          Zaključno sa 25. 2. 2010. godine nereizabrane sudije podnele su žalbu Ustavnom sudu, prema modelu koji je sačinilo Društvo sudija u skladu sa zaključcima sa vanredne Skupštine.

          O novim činjenicama u radu Visokog saveta sudstva, kao i o podnetim žalbama Ustavnom sudu biće reči na

KONFERENCIJI ZA MEDIJE

u petak, 5. marta 2010. godine u 12 časova,

u prostorijama Društva sudija Srbije,

Beograd, Alekse Nenadovića 24

Društvo sudija Srbije stavilo je na raspolaganje svim nereizabranim sudijama i tužiocima model žalbe Ustavnom sudu protiv rešenja o prestanku sudijske funkcije.

Žalbom se zahteva da Ustavni sud poništi odluku VSS od 25.12.2009. godine u delu kojim je sudiji-žaliocu prestala sudijska dužnost i naloži Visokom savetu sudstva da odluči o prijavi sudije po oglasu za izbor sudija, u postupku predviđenom Ustavom, omogućavajući sudiji, do okončanja tog postupka, ostvarivanje svih prava po osnovu rada.

Istovremeno, od Ustavnog suda se traži da, do okončanja postupka po prijavi, naloži Visokom savetu sudstva da sudiju rasporedi na sudijsku funkciju u sud koji je preuzeo nadležnost suda u kome je sudija obavljao sudijsku dužnost, iste vrste i istog ranga, kao i da Ustavni sud odloži izbor sudija po oglasu Visokog saveta sudstva od 19.02.2010. i zabrani Visokom savetu sudstva raspisivanje novih oglasa za izbor sudija do okončanja postupka iz stava 2. ovog zahteva.

Svesno da se pravna država ne može graditi na drugi način osim uz poštovanje Ustava i zakona, Društvo sudija Srbije preporučuje nereizabranim sudijama da se ne javljaju na oglas VSS od 19.2.2010. godine za izbor 81 sudije, pošto se nezakonitosti u sprovedenom postupku reizbora ne mogu otkloniti naknadnim izborom, već u zakonito sprovedenom postupku pred nadležnim institucijama.

Povodom rešenja poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti (u daljem tekst:Poverenik)  broj 07-00-00112/2010-03 od 09.02.2010. godine kojim je naloženo Visokom savetu sudstva (u daljem tekstu: VSS) da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 5 dana od dana prijema tog rešenja, obavesti Društvo sudija Srbije da li poseduje tražene informacije i da mu dostavi informacije kojima raspolaže, odnosno kopije dokumenata u kojima su iste sadržane, Društvo sudija Srbije izdaje

S A O P Š T E Nj E

          Iako mu je rešenje Poverenika dostavljeno dana 12. februara 2010. godine a rok za postupanje istekao dana 17. februara 2010. godine, VSS po tom rešenju nije postupio.

          Pitanje reizbora sudija, sve zajedno sa problemima koji su u vezi sa njim evidentno nastali, je pitanje od prvorazrednog državnog značaja koje može da utiče na kredibilitet države Srbije i njenu evropsku budućnost.

          Imajući u vidu značaj tog pitanja i moguće posledice za državu,        dana 18. 2. 2010. godine Društvo sudija podnelo je predlog Vladi Srbije,            da obezbedi izvršenje navedenog rešenja Poverenika, u smislu člana 28 Zakona o slobodnom  pristupu  informacija  od  javnog  značaja,  kojim je naloženo VSS da Društvu sudija dostavi:

1.      dokumenat koji sadrži spisak sudija-kandidata sa podacima o sudovima u kojima ti kandidati obavljaju sudijsku funkciju i sudovima za koje su konkurisali;

2.      dokumenat koji sadrži spisak sudija za koje je oborena pretpostavka ispunjenosti kriterijuma i merila, u skladu sa čl. 13 Odluke o utvrđivanju kriterijuma i merila za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudija i presednika sudova (u daljem tekstu: Odluka o kriterijumima i merilima);

3.      odluku VSS da se u postupku izbora neki podaci proglase tajnim;

4.      izjavu članova VSS i zaposlenih o tome koje će podatke čuvati kao tajnu;

5.      dokumente koji sadrže mišljenje sednica svih sudija sudova iz kojih potiču kandidati – dosadašnje sudije sa stalnom sudijskom funkcijom koji su konkurisali za izbor;

6.      dokument koji sadrži rang listu svih prijavljenih kandidata za svaki od sudova;

7.      dokumente iz kojih se može saznati da li je VSS omogućio sudijama-kandidatima da se izjasne o:

-         okolnostima na osnovu kojih je dovedena u sumnju pretpostavka da ispunjavaju kriterijume i merila, u smislu člana 13 Odluke o kriterijumima i merilima

-         dokazima na osnovu kojih je zaključio da ne ispunjavaju kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, u skladu sa članom 14 Odluke o kriterijumima i merilima;

8.      dokumente iz kojih se može saznati:

-         koji su podaci korišćeni prilikom izbora sudija i koji su bili izvori tih podataka, a posebno da li su bili korišćeni podaci MUP i BIA;

-         da li su spiskovi kandidata bili dostavljani drugim organima ili pojedincima na mišljenje;

-         na koji je način i na osnovu koje odluke su bodovani kriterijumi i merila za procenu ispunjenosti kriterijuma stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti i da li je način primenjen pri oceni rada svakog kandidata;

-         da li je prilikom izbora sudija uzimao u obzir njihov supružnički odnos sa advokatima i zbog čega;

-         da li je i kada VSS dostavio obrazložene odluke o izboru sudija svim izabranim sudijama, u skladu sa članom 52 stav 4 Zakona o sudijama;

-         da li je VSS dostavio Narodnoj skupštini RS obrazložene predloge o izboru sudija koji se prvi put biraju, u skladu sa članom 50 stav 5 Zakona o sudijama;

-         da li su se članovi VSS izuzimali iz postupka izbora sudija i predlaganja za sudiju kandidata za sudove u kojima su konkurisali njihovi srodnici, supružnici ili ostali kandidati sa kojima je postojao odnos koji bi mogao da dovede u sumnju nepristrasnost člana VSS;

-         da li je, na koji način i na osnovu čega VSS odlučivao o broju sudija koje će on birati na stalnu funkciju u odnosu na broj sudija koji se prvi put biraju u Narodnoj skupštini RS,

9.   kao i kopije zapisnika sa svih sednica VSS s tim što će, pre dostavljanja, delove    zapisnika koji se odnose na način izjašnjavanja članova Saveta učiniti nedostupnim.

Dokument podnet Vladi RS možete pogledati ovde:

          Povodom jučerašnje odluke Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodina Rodoljuba Šabića, Društvo sudija Srbije sa zadovoljstvom konstatuje da blagovremeno i temeljno postupanje Poverenika jača nadu u institucije sistema i predstavlja primer i za druge državne organe. Društvo sudija Srbije izražava žaljenje zbog pogrešne interpretacije izjave o zakasnelosti reakcije. Ova konstatacija odnosi se na činjenicu da Visoki savet sudstva nije postupio po zahtevu Društva sudija u roku za podnošenje ustavne žalbe i na bojazni da neće postupiti ni po Poverenikovom nalogu u roku za izjavljivanje žalbe Ustavnom sudu.

          Bojazan je zasnovana na činjenici da je više desetina razrešenih sudija onemogućeno da ostvari telefonsku i faktičku komunikaciju sa administrativnom kancelarijom Visokog saveta sudstva, čak ni radi uvida u sopstvene dosijee i pored poziva Visokog saveta sudstva da to mogu da učine.

          Društvo sudija Srbije poziva Visoki savet sudstva da postupi blagovremeno i u potpunosti po nalogu Poverenika i tako omogući razrešenim sudijama da efektivno iskoriste žalbu Ustavnom sudu, kada savet već to nije učinio u roku za izjavljivanje ustavne žalbe.

Društvo sudija Srbije

          Društvo sudija Srbije oštro protestvuje povodom nedoličnih javnih istupa pojedinih članova Visokog saveta sudstva koji, iznoseći u javnost navodne razloge neizbora preko 800 sudija, vređaju čast i ugled neizabranih sudija i, posebno, urušavaju ugled sudijske profesije u celini.

          Neizabranim sudijama je uskraćeno pravo da aktivno učestvuju u postupku izbora i da se izjasne o svim primedbama na njihovu stručnost i dostojnost, niti im je dostavljen obrazložena odluka sa konkretnim razlozima zbog kojih im je prestala sudijska funkcija.

          Sudija nije zbirna imenica. Sudija ima svoje ime i prezime, pa i odgovornost sudije mora biti individualna.

         Društvo sudija zahteva da se protiv svakog sudije za koga postoji osnov za vođenje odgovarajućeg postupka, takav postupak i povede. U suprotnom, individualne odgovornosti ne mogu biti oslobođeni ni oni koji iznose neproverene tvrdnje.

T  E  M  E:

·         - Dolazak delegacije MEDEL (Evropsko udruženje sudija i tužilaca za slobodu i demokratiju)

·        - Protesne note stranih strukovnih udruženja u vezi sa rezultatima reizbora

·        - Zajednička akcija studentskih parlamenata pravnih fakulteta  u Srbiji, profesora univerziteta, sindikata pravosuđa, sudija, tužilaca i advokata

Na okruglom stolu, održanom 21. januara 2010. godine, u prisustvu izabranih i neizabranih sudija i tužilaca, predstavnika Advokatske komore, profesora Pravnih fakulteta, Saveta Evrope, OCSE-a, Ombudsmana, kao i predsednika Internacionalnog udruženja sudija i tužilaca g-dina Vito Monetti,  a u organizaciji CUPS-a, zaključeno je da je opšti reizbor sudija sproveden nelegitimno, vanustavno i protivno evropskim standardima, te da ima indicija koje ukazuju na nedopuštenu političku kontolu čitavog proseca reizbora i na uticaj službi bezbednosti na njegove rezultate. Posebnu odgovornost za nelegitimnost procedure i rezultata snose Visoki savet sudstva, kao telo koje je reizbor izvršilo na nejavan, nedemokratski i proizvoljan način protivan usvojenim kriterijumima i merilima, Ministarstvo pravde, pod čijim odlučujućim uticajem su formulisana pravila o prvom sastavu Visokog saveta, suprotna evropskim standardima i preporukama o sastavu ovog tela, Ustavni sud Srbije, jer je bez rasprave, odbacio inicijative za ispitivanje ustavnosti primenjivih zakona, kao i Narodna skupština koja nije izvršila potpuni izbor članova Visokog saveta. 

          Već sada, na samom početku reforme jasno je da je broj sudija koji je odredio Visoki savet sudstva nedovoljan da savlada veliki broj sudskih predmeta koji su u toku i koji su u međuvremenu pristigli u sudove (taj broj po sudiji je gotovo dvostruko veći nego što je bio pre obavljenog reizbora), tako da je očigledno, da će građani i država Srbija snositi nesagledive posledice zbog ugrožavanja prava na pravično i pošteno suđenje u razumnom roku, naročito u oblasti građanskih sudskih postupaka.

          Na okruglom stolu su predstavljene i podržane do sada preduzete inicijative, počev od predloga Narodnoj skupštini da raspusti Visoki savet sudstva do akcija Evropske asocijacije sudija i javnih tužilaca (MEDEL) koje su inicarane pred Venecijanskom komisijom, Savetom Evrope i telima Evropske unije.     

          Učesnici skupa su zaključili da se moraju urgentno preispitati odluke o neizboru dostojnih i stručnih sudija i tužilaca, kao i da je veoma važno da strukovna udruženja pravnika, pravni fakulteti, istaknuti pravni stručnjaci i demokratska javnost Srbije stanu u odbranu nezavisnosti sudstva kao osnovnog postulata pravne države i vladavine prava.  Preterana zavisnost i disfunkcionalna politizacija pravosuđa moraju se napustiti u korist stvarne autonomije sudova i snaženja profesionalnih pravosudnih funkcija

Sastanak predsednika odeljenja u vezi sa korišćenjem pravnih lekova i preduzimanjem daljih aktivnosti takođe će biti održan u sredu, sa početkom u 13.00 časova u prostorijama Društva sudija Srbije.

-     konstituisan suprotno Ustavu i zakonu

-     radio i donosio odluke u nepotpunom sastavu

-     uveo tajnost rada i odlučivanja, što je u javnosti izazvalo sumnje da je upotrebio prikrivene kriterijume i dozvolio politički uticaj

-     izostavio da prethodno zatraži i pribavi mišljenja sednica svih sudija o kandidatima – dosadašnjim sudijama sa stalnom sudijskom funkcijom

-     onemogućio sudijama da se izjasne o okolnostima na osnovu kojih je zaključio da ne ispunjavaju kriterijume stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti

-     propustio da dosadašnjim sudijima dostavi odluke sa konkretnim razlozima zbog kojih nisu izabrani, sa uputstvom o pravnom leku

2.      Društvo sudija Srbije:

-     poziva Predsednika Republike da objasni na osnovu čega je izjavio da nije bilo političkog uticaja prilikom izbora sudija

-     poziva Visoki savet sudstva da svakom neizabranom sudiji dostavi odluku sa konkretnim razlozima zbog kojih nije izabran, sa uputstvom o pravnom leku

-     poziva Visoki savet sudstva da preispita odluku o potrebnom broju sudija ili da javno obrazloži razloge zbog kojih je za preko 25% smanjio broj sudija

3.     Društvo sudija Srbije će:

-     smatrati svojim članovima i one sudije koje nisu izabrane na sudijsku funkciju u postupku tekućeg (re)izbora, sve dok Visoki savet sudstva svakom pojedinačno ne dostavi odluku sa konkretnim razlozima zbog kojih nisu (re)izabrani i dok ne bude okončan postupak po delotvornom pravnom leku za zaštitu njihovih prava.

-     obezbediti pravnu pomoć svim sudijama koje nisu izabrane radi ostvarivanja delotvorne zaštite njihovih prava povodom (re)izbora

-     tražiti od Visokog saveta sudstva da učini dostupnim podatke na osnovu kojih je odlučivao o stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata i rangirao ih, zapisnike sa svojih sednica, kao i da se izjasni o izvorima tih podataka.

-     o svemu u vezi sa postupkom (re)izbora sudija obavestiti Savet Evrope, Evropsku komisiju, Venecijansku komisiju, specijalnog izvestioca UN za stanje nezavisnosti pravosuđa u državama članicama i ostale relevantne međunarodne institucije, organizacije i udruženja

-     uputiti Narodnoj skupštini predlog da se privremeno zastane sa donošenjem odluka o izboru novih sudija dok se ne reši o pravnim sredstvima neizabranih sudija kojima prestaje sudijska funkcija, i time omogući da se isprave propusti.