V R E D N O V A Nj E    R A D A    S U D I J A

U FUNKCIJI

STATUSA, KVALITETA RADA I ODREĐIVANjA POTREBNOG BROJA SUDIJA

– Pretpostavka  kvalitetnog i racionalnog  sudskog  sistema –

POVOD

U  sudstvu Srbije postoji značajan broj problema. Veliki broj i zaostatak predmeta, neravnomerna opterećenost sudova i sudija, nerazlikovanje predmeta po složenosti, opterećenost sudija nesudijskim poslovima, nepostojanje stalnog sudskog osoblja pravne struke, odsustvo početne i valjane stalne obuke sudija, evidentiranje statističkih podataka umesto vrednovanja rada sudija, koje se inače vrši samo u dva slučaja – kod napredovanja i razrešenja (na osnovu  kriterijuma i merila koja propisuju više tela, koji su nedefinisani, nepotpuni, nejasni, neprecizni, nedosledni, nepouzdani i neusaglašeni i koji ne uzimaju u obzir sve okolnosti od značaja za vrednovanje rada sudija i ne garantuju njihovu jednaku primenu u svim slučajevima), odsustvo disciplinske odgovornosti – samo su neki od problema.

Jasno je da naš sistem treba da se reformiše. Zato je i usvojena Strategija reforme pravosuđa.

GDE SMO MI U EVROPI

Kakav je naš, u odnosu na pravosudne sisteme više od 40 država članica Saveta Evrope?

Uporedni podaci Evropske komisije za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope – SEPEŽ (European Commission for the Efficiency of Justice - CEPEJ) veoma su korisni. Posmatrajući ih, jasno je da je brojka od 32 sudija u Srbiji na 100.000 stanovnika među najvišima u Evropi. I uprkos tako velikom broju sudija postoje navedeni problemi!

Ne računajući države sa malim brojem stanovnika koje zbog toga i nisu za poređenje – Andora (29), Lihtenštajn (49), Luksemburg (36), Monako (60), San Marino (54), samo nekoliko država ima više sudija od Srbije – Hrvatska (43), Crna Gora i Slovenija (po 39). U grupi nama najbližih država po  broju sudija su Austrija (21), Belgija (24), Češka (28), Mađarska (27), Poljska (26) ili Nemačka (25).

Koliko god bili  korisni i informativni ovi uporedni podaci, moramo da ih koristimo sa velikim oprezom. Postoje razlike u sudskim sistemima država, zavisno od toga kome sistemu pripadaju (komon-lou i kontinentalni), da li su u grupi „starih“ demokratija ili tranzicijskih država, kakve su njihove geografske (veličina, brojnost), ekonomske ili istorijske karakteristike. U različitim državama različito značenje imaju čak i osnovni termini (sud i sudija, na primer).

KAKO DA RAZUMEMO I KORISTIMO UPOREDNE PODATKE

Za potrebe SEPEŽ istraživanja, razlikuju se tri vrste sudija: profesionalne, profesionalne na određeno vreme i neprofesionalne (lay-judges, “judges consulaires”, “judges of the peace”) koje ne moraju da budu pravnici, ali ih zakon ovlašćuje da sude i donose presude sa obavezujućom snagom za stranke na koje se odnose.

Postoje i različite vrste nesudskog osoblja. U nekim državama sudijama pomaže obučeno pravno osoblje. Čak u 16 država (Jermenija, Austrija, Hrvatska, Češka, Danska, Estonija, Nemačka, Mađarska, Irska, Lihthenštajn, Malta, Norveška, Poljska, Slovačka, Slovenija, Španija) postoji posebna vrsta nesudskog osoblja ili, šta više, poseban pravosudni organ „rehtsfleger“,  kome su povereni poslovi koje kod nas obavljaju sudije i protiv čijih odluka se može izjaviti žalba. Oni rasterećuju sudije od niza poslova manje složenosti u porodičnom, starateljskom, naslednom pravu, sudskoj zaštiti potraživanja do određenih iznosa (takozvani sporovi male vrednosti), u oblasti poništavanja isprava, izvršnom postupku (izdavanje platnih naloga, zaplena pokretnih stvari), vođenju zemljišnih knjiga i privrednih registara, odobravanju državljanstva, izdavanju poternica, krivičnim predmetima,  zameni i izvršenju krivičnih sankcija, pravnoj pomoći i slično.

Na prvi pogled, prema ovim uporednim podacima, Francuska ili Španija, recimo, imaju  samo 10 sudija na 100.000 stanovnika! A ipak, imaju pravosudne sisteme daleko bolje od  mnogih evropskih država.

ZAMERKE PRAVOSUĐU  U SRBIJI ZASNOVANE NA UPREDNIM PODACIMA

Zamerke naših vlasti pravosuđu i njihove namere da promene stvari polaze od „velikog“ broja sudija u Srbiji. One su često potkrepljene argumentom da,  na 100.000 stanovnika, Srbija ima 32 sudije (2.400 sudija  na 7,5 miliona stanovnika) a  Španija, na primer, svega 10 (4.200 sudija na 43 miliona stanovnika). Zanemaruje se da Španija ima značajan broj sudija na „određeno vreme“ (2,8) kao i „neprofesionalnih“ sudija (17,9). Ove dve vrste sudija, koje zakon u Španiji ovlašćuje da sude i presuđuju na isti način kao i profesionalne sudije, ne postoje, međutim, u Srbiji. Ali, kada se imaju u vidu ti podaci, onda se dobija sasvim drugačija slika o broju sudija  u Španiji (30,5 sudija na 100.00 stanovnika). 

Uz to, u Španiji rade obučeni pravnici za pomoć sudijama (njih čak 8,2 na 100.000 stanovnika) dok takvo zanimanje još ne postoji u Srbiji.  Srazmerno broju stanovnika, Španija (5,7 puta veća) ima duplo manje predmeta (1.862.966) u građanskoj materiji od Srbije (756.758). Zanemaruje se takođe, da je Srbija druga po redu među članicama SE po broju građanskih i upravnih sporova - 9168 na 100.000 stanovnika (više od nje ima samo Austrija – 9970), dok Španija ima svega 1926 takvih sporova. U Španiji se 23% ovih sporova reši presudom, a u Srbiji čak 67%. Od ovih predmeta, kako podaci pokazuju,  nerešenih preko 3 godine je 70% u Španiji, a 33% u Srbiji.

Samo 8 od preko 40 država Saveta Evrope (Albanija, Azerbejdžan, Bugarska, Gruzija, Letonija, Litvanija, Moldavija, Rumunija) izdvaja za sudove manje sredstava od Srbije.  Primera radi, od Srbije izdvajaju za sudstvo po stanovniku, Crna Gora 11, BIH 15,5 evra, Poljska 21, Češka 24, Mađarska 27, Danska 29,  Hrvatska, Norveška i Francuska po 36, Finska 40, Italija i Holandija po 47,  a Slovenija 56 evra.

Godišnji budžet za sudove u Španiji prelazi 2,2 milijardi evra. Kada bi Srbija izdvajala srazmerno isto (imajući u vidu da je njeno stanovništvo skoro 6, odnosno 5,7 puta, malobrojnije) trebalo bi da izdvaja skoro 440 miliona evra. Srbija međutim, izdvaja za sudove tek 70 miliona evra. Ili, po stanovniku, Španija izdvaja 52 evra, a Srbija 9,4 evra!

Da li je onda lek za sudstvo u Srbiji da se, po ugledu na Španiju,  smanji broj sudija? Da li bi tako trebalo da uradi i Nemačka, koja ima dva i po puta više sudija od Španije (25 na 100.000 stanovnika)?

Na ovom jednom primeru, jasno je koliko se uporedni podaci moraju koristiti oprezno, pažljivo, sa razumevanjem okruženja, a mi, prvenstveno, sa razumevanjem dešavanja u Srbiji.

OD ČEGA ZAVISI KVALITET SUDSTVA

U sudstvu se mora voditi računa o četiri osnovna pokazatelja:

-  broju predmeta koje treba rešiti

-  vremenu rešavanja predmeta     

                        - kvalitetu rešavanja predmeta i

-  sredstvima dostupnim sistemu radi rešavanja ovih predmeta: osoblje, oprema, sudovi (i uz njih: budžetska sredstva i način organizacije sudova)

Do izvesne mere i kratkoročno, može da se pokuša smanjenje broja predmeta pojačanim naporima  sudija. Što se i dešavalo poslednjih godina, posebno u nekim materijama (drugostepena građanska i upravna). Ali, to je kratkog daha.  I  ne daje suštinske i trajne rezultate.

AŽURNOST SUDIJA I NEAŽURNOST SUDSKOG SISTEMA

Recimo, u Okružnom sudu u Beogradu, koji je reprezentativan primer i u kome se rešava 1/3 predmeta iz nadležnosti svih 25 okružnih sudova u Srbiji,  broj predmeta u radu povećao se za 84%, samo od 2004. zaključno sa 2007.godinom (2004/2005 za 47%, 2005/2006 za 21%, 2006/2007 za 3,3%). Broj rešenih predmeta takođe se povećavao. Prvo su sudije rešile 40% predmeta više (2004/2005), pa 17,5% (2005-/2006) i konačno, tokom 2007.godine „samo“ za 3,5% predmeta više. Ukupno od 2004. do 2007 za  59% predmeta više! Ali, očigledno je da sudije nisu mogle u nedogled da pojačavaju napore.

Situacija je još drastičnija u Višem trgovinskom sudu – sudu republičkog ranga za sporove iz oblasti privrednog prava koji rešava o žalbama protiv prvostepenih odluka 17 trgovinskih sudova u Srbiji. Od 2002. do 2007. godine priliv predmeta u tom sudu povećan je za 77% (sa 8.771 na 15.522). U 2006. godini sudije tog suda rešile su 14.183, a 2007. godine 15.843. Sav ovaj posao obavlja tridesetak sudija čiji se broj praktično decenijama nije povećavao (osim 2006. godine, kada je sistematizacija sudija povećana za 3, tako da ih sada ima 32). Pošto sve sudije ne primaju podjednak broj predmeta, zbog drugih poslova koje obavljaju, to znači da sudije u tom sudu godinama rešavaju oko i preko 500 predmeta godišnje, odnosno preko 50 predmeta mesečno!  I to se sve dešava u pravnoj materiji u kojoj sporovi proizlaze i iz komplikovanih tranzicionih procesa, u kojoj je donet niz sistemskih  zakona (često neusaglašenih i nejasnih), što sve zahteva dodatno vreme kako bi se sudije upoznale  sa njihovom sadržinom i tumačile ih sistemski, radi njihove pravilne i pravične primene.

I mašina ponekad mora da se isključi, a ne čovek. 

I pored tih pojačanih napora sudije ne uspevaju da savladaju priliv predmeta i reše zaostatke. Sudije su sve ažurnije, a sistem sve neažurniji. Reč je dakle, da se ne mogu očekivati promene samo naporima jednog dela sistema (sudija). Sudije same ne čine ceo pravosudni sistem. Zato mora da se menja sistem.

Ako zaista želimo da smanjimo broj predmeta, to se može postići samo istovremeno vodeći računa o ona pomenuta četiri elementa (broju predmeta, vremenu za njihovo rešavanje, sredstvima koje za to odvajamo i kvalitetu koji pri tome postižemo). Menjanjem jednog od njih, menjaju se i ostali elementi, nabolje ili nagore. Zato treba da vršimo pažljive, osmišljene i usklađene promene, sa unapred pretpostavljenim i projektovanim posledicama koje nas neće iznenaditi.

Smanjenje broja predmeta može se postići ili skraćenjem vremena za njihovo rešavanje (medijacijom, drugačijom organizacijom sudova, uvođenjem novog zanimanja sudijskog pomoćnika – pravnika kome će biti poveren niz manje složenih poslova koje sada obavljaju sudije, izmenom procesnih postupaka, pravnom pomoći i slično) ili većim brojem onih koji rade na njihovom rešavanju (sudija ili pravnika i obučenog administrativnog osoblja koji im pomažu), a u svakom slučaju, većim ulaganjem sredstava. Kada je reč o sredstvima koja se ulažu, ona se mogu kombinovati ili tako što ćemo povećati broj sudija, čiji je posao „skuplji“ za budžet, ili tako što ćemo postojećem broju „dodati“ novo zanimanje obučenih pravnika, kojima će se zakonom poveriti manje složeni sudski poslovi, podobni ispitivanju po žalbi, što bi bilo manje opterećenje za budžet. Naravno, pravi sudijski posao nikada ne možemo poveriti nesudijama, jer bi tako onemogućili građane da ostvare jedno od osnovnih, univerzalnih ljudskih prava, pravo na pravično suđenje pred nezavisnim i nepristrasnim sudom.

Bez razumevanja navedenog, određivanja prioriteta i donošenja strateških odluka sa tim u vezi, što je nužno povezano i sa povećavanjem sredstava, vrtećemo se u krug. Kod istog broja predmeta, gomilaće se zaostaci ili opadati kvalitet sudskog posla, a vrlo je verovatno da će se dešavati i jedno i drugo istovremeno. Time će naravno rasti i nezadovoljstvo i nepoverenje građana.

KAKVO NAM JE REŠENjE POTREBNO

Da li je ključ u tome da učinimo ono o čemu se dosta priča – da „racionalizujemo“ sistem i prvenstveno smanjimo broj sudija (čak za 1/3)  probirajući „najbolje“?

Na stranu sada pitanje načina na koji bi se to uradilo, odnosno pitanje reizbora svih sudija. O vrlo spornoj ustavnosti ovog „rešenja“ stručnjaci Saveta Evrope i Venecijanske komisije tri puta su se izjasnili u poslednjih godinu dana. Upravo ovih dana očekujemo i mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija Saveta Evrope sa sednice koja će biti održana za manje od nedelju dana povodom davanja mišljenja  o usklađenosti sa evropskim standardima namere da se sprovede reizbor. Na stranu i poruka koju bi time poslali i sudijama i domaćoj i stranoj javnosti – ne hajemo za ustavnost, za to što i novi i prethodni Ustav garantuju stalnost sudijske funkcije, ne hajemo za pravnu sigurnost. Mi želimo promene, izabraćemo prave, verujte nam na reč, naša je reč jača od Ustava. Dođite, ulažite, poslujte, bez brige,  sudiće vam sudije za koje mi garantujemo.

Da li treba da pošaljemo takvu poruku? Koliko bi nas ona „koštala“?

I šta bismo dobili takvom „racionalizacijom“? Pogotovo ako znamo da bi to povuklo i smanjenje administrativnog osoblja, koje je inače već počelo naopakim putem, pre zvaničnog smanjenja broja sudija. A da bi  i dalje ostao veliki broj predmeta koje moramo da rešimo barem u razumnom, ako ne u optimalnom i predvidivom roku.

Tuđa iskustva (Nemačke, posle Drugog svetskog rata, Francuske posle Petena, Španije posle Franka, Portugalije posle vojne hunte, istočnoevropskih država posle pada Berlinskog zida, sa izuzetkom Češke) govore nam da se sistem može značajno promeniti nabolje promenom sistema a ne ljudi u njemu. I tako dolazimo do ključne dileme:

HOĆEMO LI DA MENjAMO LjUDE ILI SISTEM?

I Okvirni program Evropske komisije za efikasnost pravosuđa Saveta Evrope naglašava da nema lakih, čudotvornih rešenja ni prečica u uspostavljanju dobrog pravosudnog sistema i vladavine prava. Sistem se mora menjati, ali opštim pristupom, tako da se konsenzusom svih ključnih subjekata ustanove efikasni načini merenja i analize i nađe ravnoteža između sredstava koja se mogu raspodeliti pravosuđu i dobrog upravljanja tim sredstvima, sa jedne strane i postavljenih ciljeva za pravosuđe,  sa druge strane. Uz to, treba pažljivo uspostaviti ravnotežu između procesnih garantija, koje nužno podrazumevaju postojanje rokova koji se ne mogu skratiti i potrebe za brzom pravdom, na osnovu određenih kriterijuma primenjenih na jasan, transparentan i pravičan način, predočenih od samog početka postupka i, po potrebi, uz pristanak suprotstavljenih stranaka.

Vreme je da odredimo prioritete u promenama našeg društva. Vreme je da shvatimo da  izdaci za  pravosuđe nisu rashod već da su oni  dugoročno ulaganje koje će obezbediti zakonitost i pravnu sigurnost, investicije, nova radna mesta i napredak svake vrste.

OSNOVA ZA PROMENU SISTEMA

Nacrti novih zakona o sudstvu  otvaraju mogućnost da se mnogi od ovih problema reše. Srce Zakona o sudijama je vrednovanje njihovog rada. Taj novi mehanizam ipak treba bolje i detaljnije  razraditi. Potrebno je da se razume da on ima više funkcija i da predstavlja osnovu dobrog pravosudnog sistema.

Vrednovanjem rada sudija - merenjem kvantiteta (rezultata) i ocenjivanjem kvaliteta rada sudija, odnosno njihove stručnosti i osposobljenosti, kao i njihove savesnosti i dostojnosti se:

1. upravlja pravosuđem kao sistemom, radi:

-                     stvaranja kvalitetnog sudijskog kadra (kroz izbor i napredovanje sudija na osnovu rezultata njihovog rada)

-                     poboljšanja ukupnog kapaciteta sudijskog kadra i svakog pojedinačnog sudije, uz odgovarajući program obuke, užu specijalizaciju i  raznovrsnu motivaciju 

-                     optimalnog korišćenja sposobnosti svakog sudije unutar suda (kroz godišnji raspored poslova i raspodelu predmeta)

-                     određivanja potrebnog broja sudija

-                     praćenja efikasnosti i ravnomerne opterećenosti i sudija i sudova

2. određuje status sudija i njihovo profesionalno kretanje 

-                     vertikalno (izbor, napredovanje, razrešenje)

-                     horizantalno (raspoređivanjem sudija na poslove na kojima mogu najviše da pruže shodno njihovim rezultatima rada i sposobnostima i užoj specijalizaciji)

3. uspostavlja sistem lične odgovornosti sudija za obavljanje sudijskih dužnosti i štiti njihova nezavisnost u postupku ispitivanja njihove lične odgovornosti (disciplinske odgovornosti i razrešenja).

Uporedna iskustva, kod merenja obima posla sudova i sudija,  ukazuju na mogućnost primene vremenskih merila rezultata rada sudija preko utvrđivanja raspoloživog radnog vremena sudija, prosečnog vremena potrebnog za okončanje predmeta (utvrđivanjem vrste i broja radnji u svakom predmetu i prosečnog vremena za svaku radnju) i dovođenja u odnos raspoloživog vremena sudija sa ukupnim brojem predmeta i prosečnim  i stvarno utrošenim vremenom potrebnim za njihovo rešavanje. Na ovaj način dolazi se do definisanja predmeta po složenosti („ponderi“), do potrebnog broja sudija i ostalih zaposlenih, pa i sudijske “norme“, dok je ona potrebna u tranzicionom periodu reforme. 

Kao i naši raniji predlozi, i ovaj okrugli sto je pokušaj da shvatimo ozbiljnost ovog pitanja, korist koju svi dobijamo njegovim dobrim rešavanjem i neophodnost da zajednički uložimo napore u to, jer taj posao prevazilazi pojedinačne snage pravosudnih subjekata.

Manji je problem koliko možemo da izdvojimo za pravosuđe Srbije. Mnogo je važnije koliko smo spremni da ga menjamo.

            u Beogradu,                                                                                               Dragana Boljević

           18.aprila 2008. godine                                                            sudija Okružnog suda u Beogradu

                                                                                                            predsednica Društva sudija Srbije

IZVEŠTAJ O RADU DRUŠTVA SUDIJA SRBIJE

juli 2007. godine – april 2008. godine

Ciljevi Društva sudija su bili i ostali isti:

-               izgradnja pravne države i vladavina prava

-               afirmacija prava kao struke i nauke

-               uspostavljanje nezavisnog i samostalnog položaja sudija i sudstva

-               zaštita dostojanstva i podizanje ugleda sudija i sudijskog poziva

-               poboljšanje materijalnog statusa sudija,

-               podsticanje reformi sudstva kroz unapređenje propisa o organizaciji i radu  

                        sudstva

-               stručno usavršavanje sudija

Aktivnosti kojima Društvo ostvaruje ciljeve su:

-               suprotstavljanje svim povredama Ustava i zakona

-               suprotstavljanje svakom nedozvoljenom pozivanju na odgovornost sudija zbog          

                        obavljanja sudijske dužnosti

-               zalaganje za odgovarajući društveni i materijalni položaj sudija

-               pokretanje inicijativa za donošenje, izmene i dopune Ustava, zakona i drugih  

                        propisa i opštih akata, posebno propisa koji se odnose na sudstvo

-               zalaganje za odgovarajuće učešće sudija u  pripremanju Ustava i zakona, posebno onih  

                        koji se odnose na sudstvo

-               podsticanje saradnje između članova Društva

-               podsticanje saradnje između Društva, Pravnih fakulteta, ustanova i drugih

                       domaćih i stranih udruženja

                        organizovanje stručnih seminara, savetovanja, predavanja i drugih oblika stručnog

                        usavršavanja,- u starom: sarađuje sa drugim srodnim udruženjima

-               izdavanje stručnih i naučnih publikacija i saradnja u izdavanju publikacija drugih

                        izdavača od interesa za sudstvo

-               dodela priznanja i prigodnih nagrada za rad na unapređenju pravnog sistema, kao i

                        za uspešan profesionalni rad

-               ostale aktivnosti kojima mogu da se ostvare ciljevi Društv.

Iz izveštaja o radu Upravnog odbora vidi se deo aktivnosti kojima se Društvo sudija bavilo.

Drugi deo, koji je takođe značajan a koji nije bio vidljiv, bio je usmeren na:

·   zalaganje za stalnost i nezavisnost sudijske funkcije, na

·   ustanovljavanje sistema vrednovanja rada sudija, na

·   rad u radnim grupama Komisije za reformu pravosuđa i Ministarstva pravde na izradi

             zakona o pravosuđu, na

·   uspostavljanje konakta i saradnje sa Ministarstvom pravde, a sve u cilju dolaženja do

             najboljih rešenja u reformi sudstva.

ZALAGANjE ZA STALNOST I NEZAVISNOST SUDIJSKE FUNKCIJE

I RAD NA ZAKONIMA

Naši članovi su bili pojedinačno angažovani u brojnim radnim grupama Komisije za reformu pravosuđa na izradama osnovnih načela (smernica) za zakone o pravosuđu, Zakona o visokom savetu sudstva, tužilačkih zakona, kao i radnim grupama Ministarstva pravde na izradama i svih drugih zakona vezanih za pravosuđe (o obuci sudija, Pravosudnoj akademiji, procesnih i materijalnih zakona). U svakoj od tih radnih grupa oni su se zalagali da se unesu rešenja koja predstavljaju stavove Društva sudija. I mora da se prizna, bilo je i uspeha u tome.Bez ikakve medijske pažnje, taj rad je proizveo značajne reakcije.

Već krajem jula 2007.godine Savet Evrope dostavio je Ministarstvu pravde pozitivno mišljenje o Osnovnim načelima za zakone o sudstvu koje je uradila radna grupa Komisije za reformu pravosuđa. U ova načela uneti su stavovi koji su i stavovi Društva sudija Srbije. Posebno citiram slaganje sa jednom od konstatacija: „Potpuno se slažem sa komentarom da “stalnost sudijske funkcije, garantovana i prethodnim i sadašnjim Ustavom Republike Srbije, čime je obezbeđen ustavno-pravni kontinuitet, isključuje tumačenje odredbe člana 7 Ustavnog zakona u smislu obaveznosti ponovnog izbora svih sudija u Republici.  Slažem se da je u saglasnosti evropskim standardom da, ukoliko se novi sudovi osnivaju, funkcije u tim sudovima treba da se popune premeštanjem sudija iz sudova čije se nadležnosti ukidaju ili prenose.  Takođe se slažem da član 7 Ustavnog zakona treba tumačiti u smislu da se odnosi samo na funkcije koje nisu popunjene nakon takvog premeštaja sudija“.

Nikada ranije Venecijanska komisija nije razmatrala i mišljenje Društva sudija Srbije kada je davala mišljenje o usklađenosti nacrta zakona o sudstvu sa evropskim standardima. U tome moramo da odamo priznanje Ministarstvu pravde koje je imalo sluha da dostavi Venecijanskoj komisiji i naše mišljenje o nacrtima zakona koji treba da budu razmatrani. Prošlog meseca prispela su mišljenja eksperata Venecijanske komisije. Između ostalog, u svima je istaknuta zabrinutost  za nezavisnost sudijske funkcije ukoliko se pristupi reizboru sudija, sumnja u ustavnost takvog rešenja i potreba da se u sistemu zadrže sve sudije koje se nisu duboko ogrešile o svoje obaveze u vršenju sudijske funkcije, pre svega u etično ponašanje.

U vezi sa našim obraćanjem Konsultativnom veću evropskih sudija da da mišljenje o uklađenosti sa evropskim standardima namere da se sprovede reizbor sudija u Srbiji, upravo juče smo obavešteni da će ovaj problem biti razmatran na sednici radne grupe Saveta (22. do 24. aprila o.g. u Lisabonu), nakon čega će nam biti dostavljeno mišljenje.

Naše zalaganje za evropske standarde i dobar, prepoznavajući i obostrano poštujući odnos sa stranim kolegama i organizacijama, o čemu svedoče brojni kontakti koji su već navedeni, nisu nas sprečili da 18. februara budemo objektivni i najoštrije osudimo narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, Ustava Srbije i kršenje međunarodnog prava, kao i svaku podršku ovakvom nelegalnom aktu, da podsetimo da smo 1996. godine nastali reagujući na nepravo i zalažući se za vladavinu prava, kako unutrašnjeg, tako i međunarodnog, i da jasno ukažemo da su takvim činom ugrožene temeljne vrednosti vladavine prava i otvoren put daljem urušavanju međunarodnog prava. Nismo ustuknuli da dostavimo saopštenje stranim organizacijama sa kojima sarađujemo i jasno stavimo do znanja svoje mišljenje.  Šta više, posle ovoga, američke kolege – advokati našeg porekla, članovi ABA,  ponudile su nam saradnju u nastojanju da dopremo do šire javnosti i ukažemo na protivpravnost ovog čina.

SISTEM VREDNOVANjA RADA SUDIJA

Dvogodišnji rad na problemu vrednovanja rada sudija i ustanovljavanja objektiviziranih kriterijuma i pouzdanih, uporedivih i redovno primenjivih merila za njih, sa ciljem da u pravosuđu Srbije rade stručne, osposobljene i dostojne sudije rezultirao je knjigom, prvom takve vrste u Srbiji.  Ovaj rad doveo je do pouzdanog zaključka da su: očekivanja i višegodišnji stalni napori da se ostvari i prebaci «norma» rešenih predmeta, povećanje broja i složenosti novoprimljenih predmeta, nedefinisanje „složenog“ i „rešenog“ predmeta, različito organizovanje  i evidentiranje rada sudija različitih sudova, odsustvo jedinstvenih kriterijuma vrednovanja rada sudija i pouzdanih i uporedivih merila za njih  na osnovu kojih bi sudije u svom radu bile ravnomerno opterećene a njihov rad pravilno i redovno vrednovan (bez mogućnosti da bude razrešen sudija sa rezultatima boljim ili da napreduje sudija sa rezultatima gorim od drugih) uzrokovali povećavanje neažurnosti (i pored značajnog povećanja broja rešenih predmeta), prekoredno rešavanje lakših predmeta, zaostatke složenih, odsustvo vremena da se sudije posvete svom usavršavanju, razumevanju komplikovanih tranzicionih dešavanja, dubljem sagledavanju brojnih izmenjenih zakona i njihovom sistemskom tumačenju radi pravilne i pravične primene. Brzina i broj „rešenih“ predmeta prevagnuli su nad  suštinskim i trajnim rešavanjem spornih odnosa i podizanjem kapaciteta sudija, što je uticalo na gubitak poverenja građana u pravosuđe.

Šta više, ovaj rad rezultirao je i uverenjem da je za uspešnu reformu sudstva potrebno zajedničko usklađeno angažovanje svih koji će osmišljavati, konkretizovati  i sprovoditi dalje mere u  reformi pravosuđa,  kao i onih na koje će se te mere odnositi. Zato smo, u avgustu 2007. godine, predložili  Komisiji za reformu pravosuđa, Visokom savetu pravosuđa, Vrhovnom sudu Srbije i Ministarstvu pravde da razmatrimo mogućnosti i koristi zajedničkog rada u cilju stvaranja novog sistema vrednovanja rada sudija, usklađenog sa evropskim standardima.

Zainteresovanost je pokazalo Ministarstvo pravde, organizujući u oktobru mesecu 2007. godine okrugli sto o kriterijumima i merilima za ocenu rada sudija, na kome su izloženi i stavovi Društva sudija o tom pitanju. Međutim, ovo ni približno nije dovoljno.

SARADNjA SA MINISTARSTVOM PRAVDE

Uvereno da saradnja Društva sudija i Ministarstva pravde može samo da bude u interesu sprovođenja reforme pravosuđa, više puta smo predlagali sastanak sa Ministarstvom pravde. Insistirali smo na razjašnjenju načina i suštine daljih reformi, u skladu sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa. Potreba za ovim proistekla je iz okolnosti da se, od aprila meseca 2007. godine,  Komisija za reformu pravosuđa nije sastala ni jednom, niti  zauzela stav o rezultatima rada  svojih radnih grupa, o kojima su se pozitivno izjasnili i Savet Evrope i OEBS, čime je bio doveden u pitanje smisao i krajnji ishod njihovog rada. Nakon što su krajem godine najavljene promene u pravosuđu (akcioni plan za smanjenje broja zaposlenih, na primer) koje mogu imati dalekosežne posledice, potreba za razjašnjenjem važnih pitanja posebno je pojačana. U ovim obraćanjima posebno smo nastojali, i za to ćemo se zalagati i ubuduće,  da razjasnimo status i dalji rad Komisije za reformu pravosuđa, jer je njenim stvaranjem, po prvi put, Društvo sudija dobilo institucionalni osnov za svoje učešće u reformi.

Do prvog zvaničnog sastanka je došlo početkom decembra 2007. godine. Zatim je održano još nekoliko sastanaka. Na sastanku 27.12.2007. godine je bio i ministar pravde. Kontakti su nastavljeni i u 2008. godini povodom  davanja mišljenja o zakonima o sudstvu. Na sastancima su razmenjena mišljenja o nekim od rešenja iz Strategije reforme pravosuđa, o radu Komisije za njeno sprovođenje i o radu njenih radnih grupa, kao i o pravosudnim zakonskim rešenjima  (o predlaganju kandidata za izborne članove Visokog saveta sudstva i njihovom izboru, o njihovom i o položaju samog Visokog saveta sudstva, o izboru i mogućem reizboru sudija, smanjenju njihovog broja i broja zaposlenih u sudstvu, položaju sudija, novoj organizaciji i mreži sudova i drugo). Ministar pravde je izjavio da će Komisija za reformu pravosuđa, čiji su rad omela aktuelna društvena događanja, uskoro nastaviti sa radom, da će se nastaviti sa sprovođenjem Strategije reforme pravosuđa po ustanovljenom akcionom planu dostupnom na sajtu ministarstva i da su prioriteti usvajanje zakona o pravosuđu, čije je donošenje sada odloženo zbog raspisivanja parlamentarnih izbora i, između ostalog, utvrđivanje potrebnog broja sudija i ravnomerno opterećenje sudova u Srbiji. Tada je ministar izjavio i da reizbor sudija nije trenutni prioritet i da o njemu još nije doneta odluka.

Na žalost, i dalje nije održan ni jedan sastanak Komisije za reformu pravosuđa. Od dogovora da Ministarstvo pravde i Društvo sudija Srbije već od januara 2008. godine započnu saradnju na utvrđivanju kriterijuma za određivanje potrebnog broja sudija nismo mnogo odmakli.

VREDNOVANjE RADA I  PLANIRANjE POTREBNOG BROJA SUDIJA

Ali,  svesno potrebe da se ovo pitanje razjasni i zauzme formalan stav o njemu, Društvo sudija upravo organizuje okrugli sto - Vrednovanje rada sudija u funkciji statusa, kvaliteta rada i određivanja potrebnog broja sudija (pretpostavka  kvalitetnog i racionalnog  sudskog  sistema)  18. aprila 2008. godine. O potrebi za razumevanjem i objašnjavanjem svih aspekata sudijskog posla od kojih značajan deo ne može da se kvantifikuje ali suštinski utiče na kvalitet rada sudija, na  poverenje građana u sudstvo i u državu i na ostvarenje vladavine prava, govoriće učesnici iz Srbije, Francuske, Italije, Bosne i Hercegovine i Slovenije. Oni će, između ostalog, izložiti: način na koji se određuje potreban broj sudija u njihovim državama (koliki je broj sudija i pomoćnog osoblja i raspored poslova koji oni obavljaju), način razlikovanja lakših i težih predmeta i eventualnog normiranja rada sudija, način ocenjivanja rada sudije (aspekti njihovog posla koji se pri tome uzimaju u obzir, koja tela to vrše i koliko često, u kakvom postupku se to vrši), uticaj ocena rada sudija na njihov profesionalni status (napredovanje, potrebu za obukom, promenu materije kojom se bave i td), kao i probleme i prednosti sistema određivanja potrebnog broja sudija i ocenjivanja rada sudija  u njihovim državama.

                        ŠTA MEĐUTIM DRUŠTVO SUDIJA NIJE URADILO?

Još uvek nismo uspeli da obezbedimo široku zainteresovanost sudija i naših članova, ne samo za većim učešćem u našem radu, već ni za većom obaveštenošću o aktivnostima koje Društvo preduzima. Ni sami članovi Upravnog odbora nisu bili dovoljno aktivni i svesni mogućnosti i značaja svog položaja. Uprkos predstavljenosti svih odeljenja u Upravnom odboru, uprkos pojavljivanjima članova Društva u javnosti, uprkos štampanim publikacijama, Informatoru, kompjuterima, vebsajtu, telefonima, svim mogućim pomagalima komunikacije u 21. veku.

Još nismo uspeli da postanemo samoodrživi, čak ni da obezbedimo da svi naši članovi plate članarinu svom strukovnom udruženju.

Još uvek nismo ubedili sudije da je njihovo strukovno organizovanje i delanje najbolji način da njihova prava budu poštovana. Čime bi bilo obezbeđeno i pravo građana na stručnog, dostojnog i nezavisnog sudiju i vraćeno njihovo poverenje.

Nije nam ovo uspelo, uprkos mnogim dostignućima (unošenju u Ustav i u nacrte zakona niza ideja za koje se Društvo zalagalo od početka - potreba za postojanjem Visokog saveta sudstva, za pravnom zaštitom sudija, za sistemom vrednovanja rada sudija i disciplinske odgovornosti koji će ravnomerno opteretiti sve sudije i sudove i ukloniti proizvoljna postupanja protiv njih, izbor članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija na osnovu predloga sa sudskih izbora i td). Uprkos uspehu pred Ustavnim sudom u vezi sa nezakonitim smanjenjem sudskih plata. Uprkos odlaganju i neodlučnosti da se donese odluka o reizboru koja je u jednom trenutku izgledala izvesno