Trenutni rezultati ankete

nestručnost ili nesavesnost sudija		43% (29)
mali broj sudija u odnosu na priliv predmeta		8% (6)
loša organizacija mreže sudova		16% (11)
narušen pravni poredak koji generiše nesrazmerno veliki broj sporova		31% (21)
Ukupan broj glasova: 67

Anketa nije naučna i reflektuje samo mišljenja onih korisnika koji su odlučili da učestvuju. Rezultate ne treba smatrati reprezentativnim, i tumačiti ih kao mišljenja korisnika, ili javnosti u opšte.

Pa odgovor na ovo pitanje nije jednoznacan. Cinjenica je da je broj sudija mali, ali je ogranizovanost katastrofalna. U informatickoj eri svaki papir se nosi, gore dole?!!!! Kada bi postojao elektronski tok dokumenata, kao i evidencija o efikasnosti svakog zaposlenog u lancu, verijum da bi efikasnost sudova porasla za 1000%. Takodje bi se morala unapred definisati kaznena politika za sve neefikasne subjekte (od smanjenja plate, do otkaza). Putuj Evropo ...

Iz ličnog iskustva mi je poznato da većina sudija i većina službenika u sudovima puno radi u vrlo lošim uslovima, što je na granici podviga (govorim za Beograd, za druge gradove ne znam).

Međutim, kakva je korist od toga kada nenormalno veliki broj sporova generisan opštom društvenom i ekonomskom krizom i uz to očajna organizacija rada u sudovima (kao u 19. veku) u krajnjem ishodu rezultira dugim trajanjem sudskih postupaka.

Građane ne zanima uzrok, već ih zanima da u razumnom roku dobiju sudsku odluku, a nešto mi se čini da se u reformi pravosuđa jedino zahteva od sudija da više rade, ali se sistem i organizacija uopšte ne menjaju.

Možda se treba zapitati i ovo: u kojoj meri državi, koja je veći dužnik od svih ostalih, odgovara efikasan sudski postupak? Lakše je ostaviti sudije i sudske službenike zatrpane predmetima i kukati kako ne znaju da rade svoj posao.

Па погледајте мало шта су урадили у окружењу. У Хрватској су сви судови копјутеризовани (или се на томе раде), грађани могу доста информација да добију путем Интернета. Такође, растеретили су судије тиме што су дозволили да одређене послове раде нижи службеници.

Ali, kompjuteri ne mogu da pišu presude, koje se ne urade ni 6 meseci nakon zaključenja glavne rasprave u pojedinim sudovima! Štaviše, sudije se po pravilu sete tek 25-og u mesecu da im je kraj meseca za 5 dana, pa onda počne jurnjava, diktiranje, i što je najgore - RAZVOĐENJE I PRIKAZIVANJE PREDMETA KAO ZAVRŠENIH, IAKO TO JOŠ UVEK NISU !!! A u tome im obilato pomažu referenti i šefovi pisarnica, pa valjda zato sudije i ne mogu da budu oštri prema njima zbog neažurnosti, jer ni oni nisu bez putera na glavi i znaju da će im na kraju meseca ponovo zatrebati. Da ne pominjem spajanje predmeta, a radni sporovi su dušu dali za to - po 9 predmeta se spoji u jedan, ne misli se o tome da li će se postupak zaista efikasnije odvijati na taj način, i kako će izgledati izreka i obrazloženje presude koja ima 10 tužilaca, važno je da se ima norma, pa makar se sva sastojala od spojenih predmeta ! Pa strah od okružnih sudova, koji tera sudije čak i da NOVČANO KAŽNJAVAJU STRANKU I PRETE JOJ PRINUDNIM DOVOĐENJEM zato što, iako uredno pozvana, nije pristupila na saslušanje, a sve zato što je okružni sud naložio izvođenje tog dokaza. Ne može ni okružni sud naterati stranku da se pojavi na saslušanju ako to ne želi!

Kadrovska politika je posebna stvar, nepotizam u izobilju, jer kad sudijsko, tužilačko i advokatsko dete uspe da završi Pravni fakutet odmah je viđeno za sudijskog pripravnika, čak se čeka sa konkursom dok ne diplomira, a ako ne uspe, ništa strašno, uvek može da bude referent ili kurir, dok će se za snaju već naći mesto zapisničara. I zato, manite se praznih priča o kompjuterizaciji, objektivne teškoće tehničke prirode postoje, ali ne čine ni 5% stvarnih problema, koji su uglavnom generisani jednom DUHOVNOM LENJOŠĆU, INERTNOŠĆU I NEZAINTERESOVANOŠĆU ZA PROMENOM USTALJENIH NAVIKA. Na žalost, uopšte ne vidim načina da se to prevaziđe, jer na terenu zaista nema nikakve iole bitnije promene, pa čak ni naznake promena na bolje....

Kada je reč o izradi odluka, hajde da sagledamo stvari samo sa aspekta organizacije.

U jednom drugostepenom sudu priliv u građanskom odeljenju za poslednjih pola godine je oko 60 predmeta po sudiji mesečno. Sudije imaju 5 radnih dana u sedmici. 1 dan sedmično većaju, najmanje 2 dana se moraju pripremati za većanje i 1 dan moraju biti u krivičnim većima na pretresu. To ostavlja 1 dan za ostale aktivnosti, ukupno 4 radna dana mesečno. Ako se tome dodaju i vikendi, to znači ukupno 10 do 12 dana mesečno (bez dana odmora!) koje ostaju sudiji da:

1) napiše 60 odluka
2) edukuje se da bi poboljšao svoj kvalitet
3) pročita nove propise koji se donose munjevitom brzinom i u ogromnoj količini
4) odmori se

Pri tom, većina sudija nema kvalitetnog sudijskog pomoćnika koji bi mogao znatnije pomoći u izradi odluka, a nedostatak vremena sudiju sprečava da uloži više u svog pomoćnika i da ga više nauči.

Ako se zrelo sagledaju postojeći uslovi, ne vidim kojom magijom sudije mogu da postignu ono što se od njih očekuje - jedino da se multiplikuju, kloniraju.

Da li sudija ima pravo da se odmori, da pročita knjigu, da izađe ponekad sa svojom porodicom u šetnju, ili treba 24 časa dnevno da radi dok ne skapa i da mu stalno neko zamera za nešto što nije posledica njegovog nerada, već nečeg drugog?

A zašto nema kvalitetnog sudijskog pomoćnika? I zašto se pripravnicima dopušta da se tako NONŠALANTNO ponašaju, da se šetkaju po sudu i da prisustvuju suđenjima po svom nahođenju, uglavnom kada je u pitanju nešto "egzotično" i "atraktivno"? Opštinski parnični sudija, s obzirom na broj pripravnika I VOLONTERA, kojih ima negde i više nego plaćenih pripravnika, uopšte nema potrebu da piše presude zbog izostanka i rešenja o povlačenju, već bi u većoj meri mogao da se posveti meritornim odlukama, kada bi samo angažovao pripravnika.

Što se tiče iskustava iz mog suda, i dalje stojim na stanovištu da je lenjost i nemar uzročnik većine problema, a te priče o sudiji koji skapava mi zvuče kao demagogija. Na kraju, ko kaže da sav priliv mora da se savlada, i da li se sudije zaista rukovode prilivom, ili merilima o uspešnosti, koja kažu da parnični sudija u opštinskom sudu mora da ima 23 završena predmeta mesečno ako sudi i radne sportove, pored opštih? Evo, ja baš danas videh parnični predmet gde je glavna rasprava zaključena još u novembru 2005. godine, presuda još uvek nije izrađena, a predmet je JOŠ U FEBRUARU RAZVEDEN KAO ZAVRŠEN. E takav sudija i treba da radi dok ne skapa, i ne treba belog dana da vidi sve dok se ne izvuče iz tako nezahvalne i ne-etičke situacije u koju je samog sebe doveo. A ja bih ga najradije razrešio, mada se to kod nas nikada neće desiti. Jer sudija može da pogreši primenjujući materijalno pravo, ali za navedeno ponašanje jednostavno NEMA OPRAVDANJA !!!

Blaženi bili nišči duhom, njihovo je carstvo nebesko. Uvek sam se divila sudiji koji nema dilemu i za koga nijedan predmet nije sporan i težak i ne zahteva višednevni rad, čitanje i predmeta i propisa više puta da bi se uradila zakonita, kratka i pismena odluka.Posle 22 godine radnog staža znam da u ovom poslu brzina nije i vrlina. Protivnik sam nerada, nesavesnog pristupa poslu, neznanja i bahatog odnosa prema strankama.

Предмет се спрема за суђење 4 сата, а суди се 1 сат. Да ли судија може да спреми више од десет предмета за суђење,а да није у питању приговор против платног налога? Колико странака и сведока може квалитетно да саслуша у току једног судећег дана? Важне чињенице које треба утврдити одређује материјално право, па судија мора да прочита и предмет и пропис да би знао шта ради. Лоша организација посла и превелик број предмета које судија добије у рад кад преузима веће то не омогућавају. Сва одговорност се пребацује на судије, а да се никада нико није запитао зашто се судијска места не попуњавају благовремено, шта се предузима када је прилив трајно повећан, да ли судије имају услове за рад, како долазе до прописа, да ли је судска пракса доступна судијама, јер билтен БСС није више бесплатан за све судије,да ли се ставови поводом спорних питања благовремено заузимају, а о платама, условима у којима судије живе и односу друштва према судијама и да не говорим. У земљи Србији, веровали или не, судија одлучује о слободи, праву на рад и имовину других људи, а сам нема права на судску заштиту приликом избора и разрешења.

DA BI OKOPAO NJIVU KAKO VALJA MORAS DA IMAS TRAKTOR,A NE PLUG,A S DRUGE STRANE ONAJ S PLUGOM AKO TVRDO RADI POORACE PRE OD NEKOG LENCUGE S TRAKTOROM PREMA TOME NE CEKAJMO INFORMATICKU RENESANSU VEC DAJMO SVOJ MAKSIMUM,SVE OSTALO CE DOCI NA SVOJE MESTO KAD TAD,NA KRAJU KRAJEVA,DEO SUDIJA NEZNA DA UPRAVLJA NI PLUGOM A NEKMOLI TRAKTOROM,ALI POLITICARI BIRAJU SUDIJE ,ZAR NE?

Važno je da političari znaju da upravljaju i plugom i traktorom pa su tako veštom kampanjom koja traje nekoliko godina uglavnom ubedili javnost da su za sve nedaće, krizu pravnog poretka, kriminalizaciju društva i korupciju krive sudije...

Sećam se vremena kada nas jedan takav ubedi narod da Srbija treba da bude mnogo veća nego što je bila, pa mu narod takođe poverova...

"i zašto se to već jednom ne prepusti sudskoj vlasti"

- zato što se sudska vlast sastoji od preplašenih osoba bez integriteta, koje na svaki mig - što predsednika suda, što političara, što uticajnog advokata - izlaze u susret i ispunjvaju želje!

A ko sistematski radi na tome da u pravosudju ima "preplašene" sudije i da sudije razmišljaju više kao činovnici (kako da što pre zatvore korice i iznađu način da na najbrži i najlakši način reše predmet)?

Ko vrši najveći pritisak na pravosuđe sistemom izbora u kom član političke stranke koji je izgubio neki spor može da blokira izbor i napredovanje nekog sudija?

Koji se to pravosudni sistem u svetu (izuzev našeg) temelji isključivo na ličnom integritetu i ličnoj hrabrosti sudija, bez ikakvih sistemskih garantija nezavisnosti?

Zašto samo sudije "specijalnog" odeljenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal uživaju zaštitu koji bi zapravo trebalo da imaju sve sudije - i zašto država po potrebi ne obezbedi isti nivo zaštite i drugim sudijama kada postupaju u kritičnim predmetima?

Zašto običan činovnik u MUP-u koji lupa pečate, ima beneficiran radni staž a sudije koje ceo život provedu pod raznim pritiscima kojima moraju da odolevaju, nemaju nikakve beneficije?

Za razliku priče koju političari kod nas plasiraju, tendencija u Evropskoj Uniji je sasvim drugačija: da se broj sudija povećava, radi bržeg okončanja sporova.

Iza priče koju nam političari plasiraju stoji nešto drugo, a to su primedbe stranih eksperata na broj zaposlenih u DRŽAVNOJ ADMINISTRACIJI i na previsoke troškove državne uprave, što inače ne podrazumeva samo sudove već sve državne organe.

Da bi se problem potpuno sagledao, treba pogledati koliko koji državni organ troši novca na svoju delatnost, na uslove rada, na zarade zaposlenih i na materijalno obezbeđenje zaposlenih (u vidu stanova i drugih pogodnosti). Predlažem da se krene od Ministarstva finansija, koje najviše kuka kako sudovi mnogo troše.

Prema podacima Svetske banke, stvari sa brojem sudija stoje ovako:

Portugalija (10 miliona stanovnika, sređen pravni poredak, logistika: 6,5 ljudi rade za jednog sudiju): 1.200 sudija

Grčka (9,5 miliona stanovnika, sređen pravni poredak, logistika: 4 čoveka rade za jednog sudiju): 4.500 sudija

Srbija (oko 8,5 miliona stanovnika, potpuno razoren pravni poredak, logistika: 0,3 sudijska pomoćnika i 0,7 administrativnih radnika na svakog sudiju ): 2.400 sudija

Izvedite sami zaključke.

Jeste li vi skoro bili u nekom sudu kao stranka? Jeste morali nesto da overite ili uradite bilo sta? To izgleda ovako (4 opštinski sud):

Šalter, troje ljudi, 9h u hodniku je več gužva. Starija punija gospođa sa plavom kratkom kosom, dim cigare promalja ispod pulta. Sve je učmalo. Drugo mesto gospodin koji bezobrazno spušta zavesu i odlazi ko zna gde. Posle 15min na šalteru je 20 ljudi. Gospođa je i dalje nadrdana, a nervoza u redu se povećava. Vraća se kolega i dovodi četvoro ljudi preko reda ... Gospođa priča telefonom ... 10 minuta, u redu je već 40 ljudi ... svi su nervozni, ali nikog nije briga. Drugi kolega ponovo odlazi, protok 1 covek u 15 min.

E za sve je tako, sporo, loše, administraciju nije briga, zaštićeni ko beli medvedi. To sve treba otpustiti dovesti fine, čiste nasmejane, uvesti kontrolu i platu prema učinku.

E sada zamislite sudije, pomoćnike i ostale ...

Samo metla ovde može da pomogne i ništa više ... Ima ljudi koji hoćće da rade, da se smeju. Možete vi da orete cele godine plugom, ali nikada nećete preorati kao jedan dobar moderan traktor, ako je traktorista obučen ...

Veliki broj predmeta u radu nije samo problem sudija i sudske administracije. Celokupno pravosuđe je briga države a u našem slučaju pravosuđe je zaista nezavisno i samostalno, odnosno i izvan sebe, s obzirom da država uopšte ne brine o njemu. Naime, uslovi rada su katastrofalni, smeštajni prostor neodgovarajući, nedovoljna sredstva koja se neredovno uplaćuju sudovima za normalno funkcionisanje su, takođe, razlozi zbog kojih su sudovi spori. Sa druge strane, od dolaska demokratije, niko od pozvanih nije seo i razdvojio novopristigle od starih predmeta, zatim napravio selekciju lakših i težih i sve to ustrojio sa brojem zaposlenih u pravosuđu. I ono što je važno reći a to je da se za poslednjih pet godina jedino broj zaposlenih u pravosuđu nije uvećavao. I na kraju, po mom dubokom uverenju, loše pravosuđe odgovara jedino političarima i to zbog dva razloga. Prvi je, pravosuđe im služi za dnevno-političke obračune i prikupljanje političkih poena, pred izbore, znate ono vladavina prava, demokratija, svi isti pred zakonom itd. Sa druge strane, služi im za dobijanje donacija od međunarodne zajednice koja nas obožava, s obzirom na to kakvi smo i kako se ponašamo a oni sve rade ne bi li mi shvatili da je važno imati jako pravosuđe koje će biti u stanju da ispuni svoju svrhu postojanja i pre svega, građanima posluži da ostvare neko svoje pravo.