Trenutni rezultati ankete

zakonodavna vlast (skupština)		12% (4)
izvršna vlast (vlada i ministri)		84% (28)
sudska vlast		3% (1)
postoji ravnoteža sve tri vlasti		0% (0)
Ukupan broj glasova: 33

Anketa nije naučna i reflektuje samo mišljenja onih korisnika koji su odlučili da učestvuju. Rezultate ne treba smatrati reprezentativnim, i tumačiti ih kao mišljenja korisnika, ili javnosti u opšte.

Iako smo već odavno prešli iz sistema jedinstva vlasti (gde je centar vlasti bila Skupština) u sistem podele vlasti, ravnoteža vlasti nije ostvarena. Zakonodavna i izvršna vlast, koju čine političari, ima prevagu nad sudskom vlasti, koju čine profesionalne sudije.

Izmenom pravosudnih zakona i formiranjem Visokog saveta učinjen je značajan pomak ka osamostaljivanju sudske vlasti. Ono što je neophodno učiniti da bi se napravio sledeći korak, to je ustanovljenje samostalnog sudskog budžeta i sudske samouprave.

Čini se da se zakonodavna i izvršna vlast, bez obzira na retoriku, još uvek ne želi da sudstvu preda ono što mu pripada u sistemu podele vlasti, već nastoji da još više umanji autoritet sudstva i njegov uticaj. Zbog odsustva sistemskih garancija, sudstvo je još uvek u ralnoj opasnosti da, u slučaju dolaska neke autoritarne političke stranke na vlast, bude potpuno potčinjeno zakonodavnoj i izvršnoj vlasti.

Sve dok se ne obezbede sistemske garancije, na način da nezavisnost sudstva više ne zavisi od dobre volje političara i od toga ko je trenutno na vlasti, nećemo imati nezavisno sudstvo.

Ne treba zaboraviti da je uloga sudova da obezbede vladavinu prava i zaštitu ljudskih prava i sloboda. Da li može biti govora o vladavini prava i poštovanju ljudskih prava i sloboda u sistemu u kom se sudovima ne da nezavisnost (osim na rečima) i u kom pojedini predstavnici druge dve vlasti (izvršne i zakonodavne) često izjavljuju kako ne treba postovati sudske odluke jer "sudije ne znaju da sude"?

A ko to "zna" da sudi ako ne sudije i ko drugi sme da sudi? Možda političari i novinari, preko javnih medija?

Koliko je jaka izvršna vlast, videlo se kada je razrešena "neposlušna" predsednica Vrhovnog suda Srbije Leposava Karamarković, koja se "drznula" da se pobuni zbog pritisaka izvršne vlasti na sudstvo, i umesto nje dovedena "poslušna" predsednica Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkić. Isto se desilo i na primeru nekih predsednika ni-ih sudova, koji su od predstavnika izvršne vlasti prikazani u javnosti kao kriminalci zbog toga što nisu dozvolili da izvršna vlast utiče na sudske odluke.

Tako su dati jasni signali svakom sudiji u zemlji Srbiji, koliko je moćna izvršna vlast i da će svaki sudija, pa i predsednik Vrhovnog suda Srbije svoju karijeru skončati ako se drzne da se suprotstavi izvršnoj vlasti.

A nakon promene političke strukture u izvršnoj i zakonodavnoj vlasti, niko se tim ljudima nije javno izvinio, već predstavnici izvršne vlasti i dalje prete sudijama razrešenjima i reizborom i vode javnu kampanju protiv sudija proizvoljnim napadima za nestručnost i korupciju, što upućuje na zaključak da se zapravo ništa u tom smislu nije promenilo. Izvršna vlast i dalje nema nameru da sudstvu preda sudsku vlast.

Evo, izvršna vlast ponovo "pokazuje" zube nad portparolom Društva sudija Srbije, sudijom Hadžiomerovićem. Ministar pravde mu preti razrešenjem, samo zato što je izneo javno nešto što je kolektivni stav Društva sudija Srbije - da u Srbiji ne postoji strategija reforme pravosuđa.

Na žalost, takav istup predstavnika izvršne vlasti je jasan signal da, iako se mentalitet sudstva menja na bolje, ništa se nije promenilo u mentalitetu izvršne vlasti. Jednostavno, ne daju sudstvu sudsku vlast i ponovo poručuju da ko god iznese kritiku, ostaće bez glave.

Možda je najbolje ukinuti sve sudove i razrešiti sve sudije, pa da se svi slučajevi rešavaju u političkim forumima u vidu raznoraznih laičkih "Komisija za istinu o ovom i onom", i da se sve završava političkim kompromisom? Tako neće biti opasnosti da se neki sudija, koji misli svojom glavom (kao Hadžiomerović i kao što je mislila Leposava Karamarković), drzne da odlučuje suprotno očekivanjima političke elite, kojoj je u ovoj zemlji sve dozvoljeno?

Neće ni to biti doveka. Građani su već shvatili da izvršna vlast jedno priča, a drugo radi.

Na kraju, naglašavam da se ovo ne odnosi ni na jednu političku stranku, već upravo na poziciju izvršne vlasti, koja god stranka da je u pitanju.

Izvrsna vlast pre svega upravna je vlast sama sebi dovljna argantna i suvise zainteresovana za uplitanje kao da ne postoji sistem podele vlasti
problem upravljanja ljudskim resursima u sudskoj i upravnoj vlasti nikad nije resavan na pravi nacin. A i nece sve dotle dok mediokriteti na "vecnim" pozajima budu izigravali gazde u svojoj upravnoj "vlast" makako ona mala bila.
Jovana Bajina Basta

Problem je sto politicari nemaju iskrenu volju da suštinski izmene sistem vlasti, već se prave razni "manevri" kojim se stvara privid promene, a zapravo se nastoji da izvršna vlast ostvari što veći upliv u rad sudske vlasti. Poslednji primer je odluka Ustavnog suda iz juna kojom je utvrđeno da nije u saglasnosti zaključak vlade iz decembra 2004. godine (kojim su sudijama odredili plate suprotno odredbama Zakona o sudijama) - izvršna vlast je ovo prevazišla tako što su već u junu podneli predlog zakona i izmenili odredbe Zakona o sudijama (nepovoljno po sudsku vlast), tako da je predsednik Vrhovnog suda Srbije sada daleko ispod Premijera i Predsednika skupštine.

Najdrastičniji primer biće reizbor sudija u situaciji u kojoj nisu ustanovljeni jasni kriterijumi reizbora. Prosto, sudija A zameniće se sudijom B i političari ubeđuju narod da će oni tako rešiti problem pravosuđa...

Ocigledan primer mesanja upravne u sudsku vlast jeste ignorisanje sudskih odluka od strane upravne vlasti.
U katastru provodjenje promena na nepokretnosti po sistematizaciji vrse dipl. pravnici sa pravosudnim ispitom a resenja uupravnom postupku potpisuju geodetski inzenjeri, jer su Direktori i ako kao u mom slucaju imaju samo Visu strucnu spremu!
Tako se desava da upravna vlast bude jaca od sudske ne priznajuci pravnu valjanost sudskih odluka ili isprava overenih od strane suda.
Drustvo sudija je bilo vrlo agilno kad je trazilo da katastar ostane u zemljisno-knjiznim sudovima, a sad nista nece da ucini da pravnicima koji resavaju o uknjizbi prava, obezbedi legitimitet tako sto ce spreciti pravne diletante da se bave ispitivanjem podobnosti jedne isprave za upis prava na nepokretnosti.
Jovana BB

Sudije u sistemu podele vlasti sudsku vlast treba da stave izvan izvrsne u tom smislu sto bi sudka praksa a ne razna upustva koja salju neposredno nadredjeni organi trebala biti primer postupanja i u upravnom postupku
Jovana bb

Sudovi u ovom segmentu mogu imati uticaj samo kada je u pitanju upravno sudska kontrola zakonitosti upravnih akata, dakle u upravnom sporu, i samo u onoj meri u kojoj im pravila postupka u upravnom sporu to dozvoljavaju. Sve što je izvan toga, a što se tiče poslovanja i organizacije upravnih organa, izvan je domašaja sudova jer se oni u to ne mogu mešati (upravo iz razloga što postoji sistem podele vlasti).

Inače, koliki se značaj pridaje sudskoj kontroli upravnih akata vidi se po tome da se već četiri godine odlaže primena novih odredbi o nadležnosti iz Zakona o uređenju sudova, koje predviđaju formiranje specijalnog Upravnog suda i koje imaju za cilj još veću specijalizaciju upravnog sudstva i sudija koje se bave ovom materijom. A značaj upravne materije može se posmatrati i ovako: malom broju građana se dogodi da učestvuje u krivičnom postupku, malo veći broj ih nekad učestvuje u parničnom postupku, ali svaki građanin po više puta učestvuje u upravnom postupku.

Poznata mi je organizacija uknjizbe prava na nepokretnosti u Nemackoj! Ali ako ste se Vi sudije tako zdusno borili da uknjizba prava na nepokretnosti ostane u nadleznosti zemljisno knjiznih sudova, Zasto onda ne stanete u odbranu pravne struke u upravnim organima koji }e upis prava na nepokretnosti vrsiti umesto sudova! Nikad mi nece biti jasno kakve nadleznosti u upisu prava na nepokretnosti moze da ima geodetski inzenjer,bez obzira na stepen strucne spreme!

Pitanje nadležnosti za pojedine segmente ostvarivanja građanskih prava ne zavisi od sudova i sudija, već od zakonodavca; i kao što zakonodavna i izvršna vlast ne treba da se mešaju u sudsku, tako se i sudska vlast ne treba mešati u zakonodavnu i izvršnu izvan onog što joj ustav i zakon stavlja u nadležnost(kontrola ustavnosti i zakonitosti od strane Ustavnog suda i upravno sudska kontrola u odnosu na pojedinačne akte uprave), već može jedino da daje predloge u pogledu načina regulisanja pojedinih pravnih odnosa ili načina ostvarivanja prava. Društvo sudija Srbije to konstanto i čini, pri čemu se ne bavi se kritikovanjem već daje konkretne predloge za poboljšanje, ali to ipak u krajnjem ishodu zavisi od zakonodavne vlasti. Neki predlozi bivaju prihvaćeni (kao npr. izmene ZPP) a neki ne.

Pogledajte aktuelne predloge Drustva koji se ticu promene ustavnih odredbi o sudstvu:
KLIKNI NA LINK

U ovoj polemici oko stvarne uloge sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvrsnu,zelim da iznesem primer u kome skupstinska vlast demonstrira politicku silu nad sudskom kad nakbolji sudije ne budu reizabrani jer ne korenspodiraju sa politickom hocu reci partijskom voljom poslanika u skupstini.
Ne mislim da sudska vlast treba da kritikuje, ali bi svakako treblo da utice na to da se vladavina prava primenjuje i u drzavnoj upravi u kojoj pojedinacni akt nije samo akt vec kao i sudka odluka ima svoju pravnu tezinu,ma kako ona Vama sudijama bila"mala". ja ne mogu i necu da prihvatim da se o pravima i obavezama lica u upravnom aktu moze resavati bez odgovarajuceg znanja i odgovornosti!

U ovoj polemici oko stvarne uloge sudske vlasti u odnosu na zakonodavnu i izvrsnu,zelim da iznesem primer u kome skupstinska vlast demonstrira politicku silu nad sudskom kad nakbolji sudije ne budu reizabrani jer ne korenspodiraju sa politickom hocu reci partijskom voljom poslanika u skupstini.
Ne mislim da sudska vlast treba da kritikuje, ali bi svakako treblo da utice na to da se vladavina prava primenjuje i u drzavnoj upravi u kojoj pojedinacni akt nije samo akt vec kao i sudka odluka ima svoju pravnu tezinu,ma kako ona Vama sudijama bila"mala". ja ne mogu i necu da prihvatim da se o pravima i obavezama lica u upravnom aktu moze resavati bez odgovarajuceg znanja i odgovornosti!

Ne smatram da pojedinačni upravni akt ima manju težinu od sudske odluke i ne potcenjujem ga, naprotiv - svaki akt kojim se odlučuje o pravima građana ima svoju težinu i zahteva da u njegovom donošenju učestvuju oni koji ispunjavaju odgovarajuće profesionalne i etičke standarde (a naročito upravni akti stoga što su oni znatno brojniji nego sudske odluke).Međutim, za razliku od organa uprave koji se i u demokratskom društvu nalaze pod gotovo potpunom kontrolom pre svega izvršne vlasti, sudovi po prirodi stvari moraju ostati nezavisni. Stoga jedini način koji postoji da bi se mogle delotvorno otkloniti situacije u kojima organ uprave eventualno donese nepravilan pojedinačni akt (iz bilo kog uzroka), jeste kontrola zakonitosti upravnog akta kroz upravno-sudski postupak (upravni spor), dakle opet od strane suda koji mora biti nezavistan. Ukoliko sud to nije, onda se eliminiše jedina moguća odbrana od samovolje zakonodavne i izvršne vlasti kada je reč o upravnoj materiji - jer u okviru organa uprave, po prirodi stvari ne možete biti potpuno samostalni i nezavisni stoga što uprava jednostavno nigde u svetu ne funkcioniše na takav način.

Niste ni Vi samostalni, uzmimo za primer odredbe cl.38 Zakona o porezu na imovinu koji Ustavni sud dva puta proglasava neustavnom i nezakonitom, a SkuPstina je kao cl.38a ponovo unosi u tekst izmena Zakona i usvaja.
pa tako gradjanin stice pravo svojine tek posto plati harac drzavi a ne onda kad se uknjizi u javnim knjigama. Nisam videla da je neko iz advokatske komore ili iz Drustva sudija pokrenuo to pitanje pred Ustavnim sudom.
Po sada vazecem Zakonu o drzavnom premeru i katastru drugostepeni pravni akti RGZa ne mogu se napadati pred Vrhovnim sudom,gde je tu sudska kontrola pojedinacnih upravnih akata? Jovana BB

Slazem se sa vasom ocenom, a postoji i drasticniji primer. U decembru 2004. godine Vlada je donela zakljucak kojim je odredila plate na takav nacin kakav je bio direktno u suprotnosti sa odredbama cl. 30. i 31. Zakona o sudijama. Društvo sudija SRbije i Udruženje tužilaca podneli su inicijativu za ocenu zakonitosti, i Ustavni sud je 15.6.2005. godine utvrdio da taj Zaključak nije u skladu sa ustavom i zakonom. Vlada je odmah zatim podnela skupštini predlog izmena, i već u julu 2005. je skupština izmenila odredbu čl. 31. Zakona o sudijama. To je očigledan primer na koji izvršna vlast u sprezi sa zakonodavnom nastoji da podredi sudsku vlast. Društvo sudija SRbije je u ovom delu ponovo podnelo inicijativu.

Što se tiče druge konstatacije, takvo postupanje zakonodavne vlasti, naročito u situaciji u kojoj je to učinjeno nakon odluke Ustavnog suda i suprotno toj odluci, može da se podvede pod kršenje čl. 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (mada bi moglo biti sporno da li je država ovlašćena da u takvoj situaciji ograniči svojinska prava i promet svojine, lično smatram da se država ne može na takav način mešati u privatnu svojinu). To dalje znači da bi sud neposrednom primenom navedene konvencije mogao presudom utvrditi pravo svojine tako da bi presuda (a ne ugovor) bila valjan osnov za upis u zemljišne knjige.

Po pitanju treće konstatacije, detektovali ste jedno od vrlo spornih pitanja - takav postupak bi bio protivan čl. 6. i čl. 13. Evropske konvencije, jer ne obezbeđuje pravo na pravično suđenje budući da o imovinskim pravima ne odlučuje nezavistan organ - sud(čl. 6.) i stoga što ne postoji delotvoran pravni put za zaštitu prava (čl. 13.). Pravni lek može biti - predstavka Evropskom sudu za ljudska prava. Miloš BG

U laickoj javnosti postoji dilema o tome da li se svojina stice ugovorom (presudom )ili upisom u javne knjige, po mom licnom mislenju iustus titulus je osnov sticanja i pitanje je da li katastar nepokretnosti ovakav kakav jeste (prepisani katastar zemljista)moze da garantuje sticanje svojine upisom u javne knjige,osetljivo,za modus aqirendi.
Jovanabb