Ni zemljišne knjige ne mogu to da garantuju, imajući u vidu postojeće stanje. Izuzev neažurnosti zemljišnih knjiga na područjima gde se one još uvek vode(što je pretežno posledica neažurnosti katastra), postoji niz stavova u sudskoj praksi koji odstupaju od pravila o načinu sticanja po ZOSPO. Npr. sudsku zaštitu (svojinsku) uživa i graditelj bespravno izgrađene nepokretnosti sve dok nadležni organ uprave ne donese odluku o rušenju, odnosno legalizaciji objekta; graditelji bespravnog objekta imaju pravo da između sebe presudom utvrde suvlasničke udele na toj nepokretnosti. Naravno, sudovi u ovim slučajevima neće u izreci presude dodati i intabulacionu klauzulu (..da trpi da se to pravo upiše...) i na osnovu takve presude se svojina ne može uknjižiti, ali građani shvataju da u praksi prolazi zaštita i takve svojine jer sudovi zaista i pružaju zaštitu, pa se stoga i ne trude da legalizuju objekte i da se uknjiže. Ovde je potrebna jedna velika akcija pre svega od strane upravnih organa (s obzirom na sadašnju podelu nadležnosti), da bi se ažurirala javna evidencija nepokretnosti.

S obzirom da se sa ovom temom udaljavamo od osnovne, otvoriću još jednu temu koja se tiče uknjižbe prava na nepokretnostima.

Najjaca je ona vlast koja ima najveci uticaj na pisanje i usvajanje zakona ,zakonskih akata i uticanje na formiranje drzavnih organa i ostalih institucija koje kasnije nose teret onog prvog i ta vlast su obicno i po pravilu kod nas i u celom svetu :pojedinci sa ili u sklopu grupe pojedinaca sa posedovanjem izvesne politicke moci usmereni istim ili slicnim ciljem ciju cemo svrsishodnost i opravdanost ili nesto drugo kroz 5 do deset godina shvatiti u pravoj velicini i obimu .