Domaći sudovi postupaju u velikom broju predmeta za koje vlada veliko interesovanje javnosti. Na koji način treba pružiti javnosti što potpuniju informaciju o pojedinim postupcima, a da to ne vređa prava učesnika u postupku, ne predstavlja pritisak na sud, ne narušava autoritet suda i ne utiče na njegovu nezavisnost?

Zelim da naglasim da je tekst "Glasa javnosti" povodom korupcije, koji je objavljen u izdanju od srede 10.12.2004. godine, po mom misljenju, sacinjen uz postovanje osnovnih principa novinarstva. O cinjenici da se izvor informacija nije hteo predstaviti ("advokat sa 30 godina staza" i da se ne zna sta je on to preduzeo kad ima takva saznanja, meni licno dovodi u sumnju da je izvor autentican, a ako jeste, da on zaista ima saznanja o tome o cemu prica ili ta prica ima drugaciju svrhu (da "lustriramo" sve sudije pa da postavimo podobne). Ali o tom neka sude citaoci, a sto se tice "Glasa javnosti", oni su samo ukazali na moguce postojanje problema, tako da nisu niko poimenicno prozivali i nisu ugrozili niciju privatnost. Podrzavam da se na problem ukaze, ali i da se onaj ko ukazuje i ko ima konkretne informacije, postara da se problem dalje resava i da konkretne informacije dodju do nadleznih organa. U protivnom, sve ce to ostati prazna i neuverljiva "rekla-kazala" pricica.

Problem korupcije u sudstvu treba sagledati i sa vise strana. Sporost sudova otvara prostor za razne manipulacije pa i podmicivanje sudija,pri cemu ono ne mora obavezno da bude i novcem
Kod nas je jos uvek malo strucnih ljudi u sudstvu, pogotovu u manjim mestima,kladim se da neki drzavni sluzbenici "barataju" sa vise zakona od jednog sudije. Tu lezi koren korupcije
Jocabb