Ova tema je otvorena u svrhu razmene znanja i iskustava povodom primene novog Zakona o parničnom postupku, Zakona o izvršnom postupku i Zakona o stečaju. Pozivamo sve zainteresovane da uzmu učešće u ovoj diskusiji, bez obzira na nivo znanja i iskustva u ovoj materiji.

Kako sve mora od nečeg da počne, tako je i ova poruka početak diskusije o pitanjima vezanim za građansko procesno pravo. Svrha ove diskusije je višestruka - prvo, da omogući iskusnim pravnicima razmenu iskustava u primeni novih zakona koji uređuju ovu materiju i analizi njihovih eventualnih nedostataka i drugo, da omogući neiskusnim pravnicima, uključujući i studente da se kroz učešće u diskusiji zainteresuju za ovu materiju i da prošire svoja znanja.

Poštovanje!
Spremam GPP za junski ispitni rok, pa bih pozvao kolege studente koji takođe sada spremaju GPP da mi se jave na moj mail u cilju zajedničkog pretresanja pojedinih pitanja.
Hvala!
Djilas.v@verat.net

Šta mislite o uslovima za donošenje presude zbog izostanka iz čl. 476. ZPP? Da li je nekome jasna ova odredba?

Mislim da odredba nije dovoljno jasna, ali je treba tumačiti u duhu osnovnih načela zakona.

Pošao bih od toga da se zakon u fazi pripremanja rasprave oslanja na princip afirmativne litiskontestacije (što znači da sve što nije osporeno, smatra se nespornim) - ovo se vidi iz odredbi o presudi zbog propuštanja. Na glavnoj raspravi, važi princip negativne litiskontestacije (sve što nije osporeno, smatra se spornim).

Kod presude zbog izostanka razlikovao bih nekoliko situacija:

1) ako se tuženi nije uopšte izjasnio na navode tužbe i nije pristupio na ročište, a iz navoda tužbe proizilazi osnovanost zahteva i oni nisu u suprotnosti sa priloženim dokazima, tada se donosi presuda zbog izostanka.

2) ista situacija, samo kada su navodi tužbe u suprotnosti sa priloženim dokazima ili opštepoznatim činjenicama - sud donosi presudu zbog izostanka kojom odbija tužbeni zahtev (čl. 476. st. 2.)

3) ako je tuženi prethodno podneskom osporio navode tužbe ili je dostavio dokaz kojim dovodi u sumnju te navode, ne može se primeniti čl. 476.

4) ako je tuženi prethodno podneskom učinio nespornim navode tužbe pa nije pristupio na ročište, ne donosi se presuda iz čl. 476. ZPP, već presuda na osnovu nespornih činjenica.

Naravno, i ovakav stav se može napadati, ali je to zbog nedovoljno jasne odredbe.

Da li se tužba ima odmah odbaciti kada punomoćnik, koji je tužbu podneo (i potpisao) nije uz tužbu dostavio i punomoćje? Da li rešenje o odbačaju tužbe treba ukinuti u postupku po žalbi, ako stranka naknadno, uz žalbu odobri njegovu radnju tako što se uz žalbu dostavi punomoćje?

Pitanje je zanimljivo i tiče se primene čl. 92. st. 2. novog ZPP. Imam svoje mišljenje o tome, ali ću sačekati da vidim prvo da li još neko ima stav po ovom pitanju.

U vezi predaje punomocja (cl. 92.) da bi se ovo razjasnilo, treba razdvojiti nekoliko pitanja:

1. Da li se radi o otklonjivoj, ili neotklonjivoj procesnoj smetnji? Ovo je definitivno otklonjiva smetnja, sto proizilazi iz cl. 92. st. 2. i iz sadrizine cl. 361. st. 2. tac. 9. ZPP.

2. Cijom inicijativom ta smetnja treba da se otkloni - smatram da to treba da bude inicijativa stranke odnosno punomocnika, sto proizilazi iz smisla cl. 92. st. 1.

3. Do kada se ta smetnja moze otkloniti - smatram da se moze otkloniti samo do donosenja odluke prvostepenog suda o odbacaju tuzbe, nikako posle toga a narocito ne uz zalbu.

Voleo bih da cujem druge komentare.

Miloš V. Milošević