Još uvek su aktuelne rasprave oko upisa prava na nepokretnostima - organ uprave ili sud; katastar, ili zemlišne knjige?

Ne mislim da je to prava dilema,za mene je gospodo sudije veci problem da li su ti koji odlucuju o uknjizbi prava na nepokretnosti strucni i obrazoani da to rade. To nikako ne moze da bude nadleznost geodetskih strucnjaka bez obzira sto su oni iskljucivo staresnine geodetskih sluzbi.
Joca

Pa valjda oni i ne odlučuju, već pravnici koji su zaposleni u katastru i koji bi trebalo da vode postupak upisa.

E sad dolazimo do sustine problema,ako pravnik donese resenje i upise nosioca prava na nepokretnostima, a to isto resenje treba da potpise Direktor koji jos uz to ima Visu geodetsku a on to ponekad odbija da ucini,sta onda?
Ili Zakon o drzavnoj upravi propise da resenja u upravnom postupku mogu donositi samo lica sa fakultetom, a potpisuju ih lica sa visom skolom,

Problem se ipak samo svodi na nadleznost a geodetski kadrovi su u vecini u RGZ-u pa je oni i utvrdjuju?

Mislim da se problem ne svodi na pitanje nadleznosti organa, vec na jedan drugi segment koji je proceduralne prirode. Radi se o ovlascenju sluzbenog lica da donosi resenje u smislu cl. 195. u vezi sa cl. 11. Zakona o opstem upravnom postupku. S obzirom da je direktor taj koji potpisuje resenja, tada se ne moze reci da resenje donosi pravnik u okviru sluzbe RGZ (koji je ovlasceno sluzbeno lice samo za vodjenje postupka ali ne i za odlucivanje), vec pravnik (kao ovlasceno sluzbeno lice) samo skicira resenje (cl. 195. ZOUP), dok je direktor taj koji resenje donosi (potpisuje) i koji, naravno, odgovara za zakonitost svoje odluke.

Što se tiče školske spreme, mislim da je situacija upravo obrnuta. Još je raniji Zakon o državnoj upravi u čl. 19. st. 4. propisao da radnici mogu biti ovlašćeni za donošenje rešenja u upravnom postupku ako imaju najmanje VIŠU školsku spremu odgovarajućeg smera.

Mada shvatam razloge za vas revolt, mislim da u takvoj situaciji nemate puno izbora osim da postupate po nalogu direktora GU u delu koji se odnosi na pismenu izradu nacrta odluke.

Ukoliko će vam biti lakše, ima sudova u kojima stručni saradnici (u nekima čak i referenti) u ZK odeljenju obavljaju veći deo posla kod donošenja rešenja, utoliko što nadzorni sudija (koji je uglavnom pretrpan drugim poslovima) jedva da i pogleda ono što oni napišu. Naravno, ne opravdavam takvo postupanje (upravo suprotno), ali je i to nešto što predstavlja deo naše realnosti.

Novi Zakon o drzavnoj upravi u cl. 84. propisuje da resenja u upravnom postupku mogu donositi samo lica sa visokom strucnom spremom odgovarajuce struke,imamo li mi to koliziju Zakona ili je u pitanju subordinacija u drz.organima koja je dirktno stetna za odlucivanje o upisu prava na nepokretnosti.
i geometri su nekad upisivalikorisnike u katastar zemljista pa sad imamo neazuran katastar zemljista koji "prepisujemo" u katastar nepokretnosti
Srecna nova godina,Joca bb

Ovo što ste sada naveli predstavlja dobar argument koji možete da potkrepite vaš stav. Pretpostavljam da je organizacija u vašoj GU posledica "inercije" koja je preostala zbog dugoodišnje primene ZOUP.

Kolizija postoji (ZOUP i Zakono državnoj upravi), ali se zbog toga samo otvara pitanje koji zakon treba primenjivati u ovom segmentu. ZOUP reguliše opšti upravni postupak, ali se u odnosu na državne organe mora primeniti posebna odredba Zakona o državnoj upravi, koji na drugačiji način reguliše jedan segment postupka kada je reč o državnim organima (ovlašćenje službenog lica za donošenje rešenja). Zato mislim da je ovo odličan argument u prilog vašeg stava.
Srećna Nova Godina,
M.Milošević

Veruj te mi da sam se umorila dokazujuci da u drzavnoj upravi kao i u sudu moraju da rade samo strucni i obrazovani kadrovi. Zato postoji Zakon ali i interesne grupe onog ogromnog korpusa nesposobnih i neobrazovanih koji ovu drzavu cine jadnom.
Srecni bozicni praznici od Don Kihta iz Prava!

Nije mi cilj da promovisem svoju opsesiju,jer to nije opsesija nego izazov da se jedno inteligentno ljudsko bice suprostavi ogranicenjima ljudske gluposti,a to je gospodo sudije verujem i Vas stav,jer upravo ste se Vi borili protiv voluntarizma u postupku uknjizbe prava...

Interesuje me u kojoj meri je vezivanje upotrebne dozvole za uknjizbu prava svojine na objektu u skladu sa Zakonom o svojinskim odnosima.
Ispada da su gradjani koji su gradili na gradskom gradjevinskom zemljistu u neravnopravnom polozaju u odnosu na gradjane koji su gradili na sojoj zemlji, i moze li se uopste pitanje svojine vezivati za upotrebnu dozvolu?
Sta sa privremenim objektima na kojima ne moze da se stekne svojina i ako se pribavi upotrebna dozvola?
Jovana bb

Smatram da može; sticanje prava na nepokretnostima je pod posebnim režimom, a postupak koji se tiče administrativnih odobrenja (pa i upotrebne dozvole) je u opštem interesu (zato bi bio u skladu i sa čl. 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju i ne bi predstavljao preterano mešanje države u svojinskopravne odnose). Ovo naročito kad je reč o gradskom području, gde zbog gustine naseljenosti uvek postoji veća opasnost od štete usled nesolidne gradnje objekata (da ne govorimo problematici planiranja prostora i urbanističkim planovima). Imamo skorašnji primer rušenja zgrade u Beogradu, zbog koga smatram da gradnja uvek mora da se isprati kroz sve faze i da mora postojati režim administrativnih odobrenja. Čak mislim da to mora biti i strožije, kao npr. u Nemačkoj (gde se ni građevinska dozvola ne može dobiti bez dokaza o obezbeđenim sredstvima za okončanje radova u roku a kamoli da se može nešto izgraditi ili uknjižiti bez administrativnog odobrenja). Ili, primer Hrvatske gde Republika postaje vlasnik na svakom objektu izgrađenom u gradskom području bez građevinske dozvole (a graditelj ima pravo samo da ga koristi do rušenja ili konačne odluke o sudbini objekta). Što se tiče privremenih objekata, oni po svojoj prirodi nisu podobni za uknjižbu jer ona pretpostavlja trajno stanje(mada i na takvim objektima može postojati pravo svojine). Ukoliko se pak izvrši promena namene, pa organ uprave to odobri i za takav objekat izda upotrebnu dozvolu kao za objekat trajnog karaktera, tada to više ne ulazi pod režim privremenog objekta.

... i da dopunim odgovor: u praksi sudova, pitanje svojine se ne vezuje za upotrebnu dozvolu, jer sudovi pružaju svojinsku zaštitu i kada graditelj nema upotrebnu dozvolu (pa čak i kad nema ni građevinsku).

Međutim, posebno je pitanje ono koje se tiče uknjižbe, za to moraju biti ispunjeni svi formalni uslovi pa i oni koji se tiču upotrebne dozvole.

Sad se javlja problem kako objasniti gradjaninu kome je sud priznao pravo svojine na objektu,da nije vlasnik jer je gradio na gradskom odnosno drzavnom gradjevinskom zemljistu i nema upotrebnu dozvolu?
A sto se tice privremenih objekata oni ne postoje sa stanovista Zakona o planiranju i izgradnji. Ne vidim zasto se i objekti u svojini ne mogu rusiti ako su bespravno sagradjeni, bespravna gradnja ne bi trebala da ia veze sa svojinom nad stvari koja se stice gradnjom ili prometom,to je svojina kako okrenes? Jovana

Naravno da se i takvi objekti (bespravno izgrađeni na kojima je sud odlukom utvrdio svojinu nekog lica) mogu rušiti po odluci organa uprave. Takva odluka iscrpljuje svoje dejstvo jedino u odnosu graditelja prema trećim licima, do odluke organa uprave o rušenju ili legalizaciji, ali ne dira u ovlašćenja upravnog organa da sruši objekat (zahtevi usmereni na državu kao vlasnika zemljišta se odbijaju; a sama odluka ne sadrži i odluku o pravu korišćenja zemljišta niti intabulacionu klauzulu "...dužan da prizna i trpi upis..." jer za to nisu ispunjeni zakonski uslovi - jednostavno, takve odluke sadrže samo deklarativno utvrđenje postojanja prava svojine određenog lica, pa same za sebe nisu dovoljne za uknjižbu).

Zašto sudovi uopšte pružaju takvu sudsku zaštitu? Prosto, morala se prihvatiti realnost - postoji veliki broj bespravno izgrađenih objekata koje organi uprave decenijama niti ruše niti legalizuju, a na njima u međuvremenu nastaju pravne promene - utoliko što se ljudi rađaju, umiru, razvode pa dele tekovinu itd, a to svakako ne može biti imovina bez vlasnika.

Kako objasniti građaninu? Ne treba mu objašnjavati da osim njegovih imovinskih prava postoje i njegove administrativne obaveze (kada se radi o administrativnim ograničenjima sticanja zemljišno knjižnih prava) koje mora ispuniti da bi na valjan način ostvario i svoja prava. Kad je reč o sudskim odlukama o kojima smo govorili, građanin sa tim biva upoznat kroz sadržinu same odluke, pa u postupku uknjižbe ne mora ništa da mu se objašnjava jer odluka neće ispunjavati formalne uslove za uknjižbu (ukoliko se radi o objektu izgrađenom bez dozvole).

Jos nesto ne bih rekla da su to samo administrativne zabrane, ako covek ne moze da stekne svojinu na objektu dok ne pribavi upotrebnu dozvolu,onda to znaci da jedan administrativni akt ima jacu pravnu snagu od sudskog. a to je slucaj kod gradnje na gradjevinskom zemljistu u dravnoj svojini,
toliko od mene,laku noc!

Poštovani,

Sasvim slučajno sam pronašla ovu stranicu pa se nadam da ćete mi pomoći riješiti pravnu dilemu.

Kao diplomirani pravnik zaposlena sam u Zemljišnoknjižnoj kancelariji Osnovnog suda. Napominjem da sam iz Republike Srpske, te da je 2003. godine stupio na snagu Zakon o zemljišnim knjigama koji predviđa da samo diplomirani pravnici mogu biti zemljišnoknjižni referenti.
Samostalno odlučujem o upisu prava na nekretninama. Jedna od novina koje zakon predviđa jeste uspostavljanje zemljišnoknjižnih uložaka tamo gdje su zemljišneknjige uništene,oštećene itd.
U mojoj opštini u toku ovog posljednjeg rata su zemljišne knjige uništene tako da radim na uspostavljanju zemljišnoknjižnih uložaka na zahtjev stranaka i po službenoj dužnosti. Ovo je veoma aktuelno zbog toga što građani da bi dobili kredit moraju založiti nekretninu, a banke, naravno traže uknjižbu hipoteke, te iz tog razloga se nekretnina prethodno mora upisati u zemljišnu knjigu.
Kao baza za upis koriste se podaci o nekretninama iz Katastra ( Novi premjer).
Ono što predstavlja veliki problem i dilemu je da li za uknjižbu objekata treba stranke da prilože Upotrebnu dozvolu, a radi se o objektima koji su uplanjeni u Katastru mnogo ranije. Čak je 90% tih objekata ranije i bilo upisano u zemljišnim knjigama koje su uništene.
Dodatni problem što većina stranaka nema upotrebne dozvole bilo iz razloga što su "ko zna na koji način" u katastru uplanili objekat bez Odobrenja za upotrebu, bilo iz razloga što im je dokumentacija uništena u toku ratnih dejstava.
Dakle,ovdje se radi uglavnom o ponovnom upisu u zemljišnu knjigu, mada to nikako ne možemo provjeriti, pa prema tome da li tražiti svu dokaznu dokumentaciju kao da se radi o prvom upisu.

U nadi da nekom neću oduzeti puno vremena za odgovor, SRDAČAN POZDRAV.

Ovo je faktičko pitanje koje se tiče načina dokazivanja osnova sticanja prava svojine u situaciji u kojoj je titular bio ranije uknjižen, a knjige su u međuvremenu uništene.

Jedino što mi za sada pada na pamet bilo bi da onaj ko nema ispravu i ne može pravo dokazati na način koji zahteva Zakon o zemljišnim knjigama (nema ispravu podobnu za upis) mora povesti parnični postupak za utvrđenje svog prava, pa onda sudska presuda može biti osnov za upis.

Ukoliko titular jedino ima izvod iz ranijih zemljišnih knjiga, tada bi mogao npr. da u parničnom postupku traži utvrđenje istinitosti isprave, pa potom na osnovu takvog izvoda i sudske presude da zahteva uknjižbu.

Ukoliko titular ima ispravu koja dokazuje osnov derivativnog sticanja, a ne zna se ko je bio pravni prethodnik, tada bi opet morao u parničnom posutpku dokazivati svoje pravo u odnosu na sve ranije pravne prethodnike ("probatio diabolika".

Naravno, sve ovo ne bi važilo ukoliko vaš Zakon propisuje poseban postupak dokazivanja sadržine upisa u uništenim knjigama (kod obnove knjiga se obično ide na jednostavniju proceduru koja podrazumeva oglašavanje i javni poziv zainteresovanim licima, ne znam da li je to propisano i kod vas).

Ovo je svakako pitanje koje je za vas od velikog načelnog značaja i zavređuje da se o tom zauzme načelan stav na najvišoj instanci.

Srdačan pozdrav,
Miloš V. Milošević

Ja seusudjujem koleginici preneti neka svoja iskustva. katastar je bio i jeste samo evidencija nepokretnosti (zemlj. i zgrada) upis u zem. knjige ili katastar nepokretnosti u Srbiji je sticanje svojine modus aqirendi. E sad ako su zem. knjige ostecenje ili unistenje pitanje je samo kako Vas zakon propisuje (ja ga ne znam)da se moze steci pravo svojine. Na osnovu podobne isprave,ili na drugi nacin. Mi smo preuzimali katastar i prema stanju u katastru utvrdjivali pravo upisanog lica. Vi tu imate ulogu sudije. Ovo se sudijama nikako ne dopada... parnica bi po meni bila suvisna,
JocaBB

Ljudi o cemu vi to pricate pa Zemljisne knjige rade tehnologijom od pre 80 godina. Nemaju upisane maticne brojeve vlasnika a ne da im trazis neki staisticki podatak . Pravna sigurnost upisanih je katastrofalna (papir trpi sve)Naravno i u katastrima postoje satro pravnici koji se razumeju u Katastar Nepokretnosti kao Marica u kriv k...