Jovana radi u katastru 20 godina i razume se u katastar malo vise od Marice, problem je u tome sto je izrada katastra nepokretnosti bila isforsirana od strane vlade i stranih donatora,pa je na nekim mestima "zakazala". Zakon cija je izmena u proceduri nije dozvoljavao da se uocene nepravilnosti kod upisa prava isprave po primedbi stranke,po proteku roka od dve godine,sto je apsurdno.
Elem imala sam prilike da radim i sa zemljisnim knjigama i podatke koje sadrze te knjige ja ne bih tako olako
odbacivala.

Zbog pretpostavke apsolutne tačnosti upisa, mora se ograničiti rok u kom se mogu vršiti izmene u okviru tog postupka. Razlog leži u tom što sigurnost pravnog prometa zahteva takvo pravilo.

Pretpostavka apsolutne tacnosti upisa postovani, ne treba da znaci da se tacnost upisa uvek moze obarati pred sudom a ne moze pred katastrom pogotovo ako stranka ima dokaze da je upis izvrsen nezakonito...

Imam zanimljiva zapazanja o polozaju samostalnih pravnih registrara u katastru koji su Zakonom o platama drzavnih sluzbenika dobili znacajnije povecanje plata,ali sistematizacijom koju je usvojila vlada i dalje nemaju ovlascenja kakva su naprimer imale sudije zemljisnoknjiznih sudova. Njihova resenja i dalje potpisuju nacelnici sa visom strucnom spremom,pa se pitam sta gospodi iz vlade uopste znaci onaj pridev "samostalni".
p.s.Po Zakonu o drzavnoj upravi resenja mogu da potpisuju drzavni sluzbenici koji imaju iskljucivo visoku skolsku spremu. Ko je u koliziji,Zakon ili tvrdoglavo favorizovanje geodetske struke u katastrima?

Imam jedno pitanje za gospodu sudije.
Moze li se i kako resiti problem utvrdjivanja svojine pred Sudom na delu parcele koja je fakticki odvojena na terenu i dobila je svoj broj i povrsinu a suvlasnika ima bezbroj od njih je pola mrtvo,naslednici nece da se deklarisu a vlasnik parcele ne moze da se uknjizi jer sud ne moze svim utuzenima da uruci poziv. Moze li se zakonom o parnicnom postupku predvideti da se suvlasnici u tom slucaju pozivaju javnim oglasom te da se njihovo cutanje smatra kao priznanje tuzbenog zahteva cak i onda kad im licno nije urucena tuzba. Jako je mnogo takvih suvlasnickih zajednica,joj ja to dobro znam!

Pravila postupka pružaju mogućnost da se tuženima koji se nalaze na nepoznatoj adresi postavi privremeni zastupnik.

Ukoliko se ne radi o takvoj situaciji, već o tom da postoji nasledna zajednica iza lica koje je upisano u zemljišne knjige kao suvlasnik a u pogledu čije zaostavštine nije sproveden ostavinski postupak, tada treba obuhvatiti tužbom sve naslednike kao nužne i jedinstvene suparničare (pa onima koji su na nepoznatoj adresi postaviti privremenog zastupnika).

Postoji još niz situacija koje su moguće, ali ni u jednoj od njih javni oglas ne može biti način pozivanja u parničnom postupku. Javni oglas, kao tehnika obaveštavanja, postoji samo u slučaju kada se parničnoj stranci na nepoznatoj adresi postavlja privremeni zastupnik (tada oglas ima dejstvo procesnopravne fikcije dostave obaveštenja stranci o postavljanju privremenog zastupnika).

Ali sta se desava kad tuziocu nisu poznati svi naslednici? I zasto sudije izbegavaju da postave privremene zastupnike,zasto odmah prekidaju postupak u odnosu na prisutne tuzene koji su recimo voljni da priznaju tuzbeni zahtev,zasto ne daju tuziocu da odmah na rocistu prosiri tuzbu na poznate naslednike,i da li je uopste moguce sakupiti 100 tuzenih,to su ogromne suvlasnicke zajednice
pozdrav prijatelju i zemljaku...

Ovo su pitanja koja se, pretpostavljam, odnose na konkretan predmet. Odgovoricu nacelno samo na jedno: kada u parnici ima vise jedinstvenih suparnicara na tuženoj strani, irelevantno je ako samo neki od njih priznaju tužbeni zahtev jer sud to ne može uzeti u obzir kao parničnu radnju priznanja. Jedinstveni suparničari smatraju se jednom strankom pa se u slučaju oprečnih panričnih radnji uzima da je preduzeta ona koja je za sve njih najpovoljnija - u ovom slučaju, ako su samo neki priznali tužbeni zahtev, uzima se da priznanja nije ni bilo.

imam pitanje
Da li je sa stanovista zakona legalno da u upravnom postupku sluzbeno lice utvrdjuje pravni kontinuitet tamo gde nije raspravljena zaostavstina kako bi utvrdilo nasledni pordak od upisanog lica do lica koji je ucestvovalo u sudskom postupku.
Konkretno u katastru se vodi lice koje je mrtvo,a presuda glasi prema njegovom pravnom sledbeniku,s tim sto je sudija propustio da to navede u obrazlozenu,pa sad imamo pravni kontinuitet koji se utvrdjuje u upravnom a ne u sudskom postupku

Vazno je šta stoji u izreci presude, a ne u obrazloženju,jer je jedino izreka podobna za pravnosnažnost (objektivne i subjektivne granice pravnosnažnosti). Ako u izreci stoji da se utvrđuje pravo svojine sledbenika u odnosu na knjižnog prethodnika (odnosno, pošto je knjižni prethodnik mrtav, u odnosu na njegove preostale univerzalne pravne sledbenike - naslednike koji su takvim oglašeni pravnosnažnim ostavinskim rešenjem) to bi trebalo da bude dovoljno za upis prava (budući da tada postoje sve isprave koje se odnose na ceo lanac sve do knjižnog prethodnika).

Nešto je drugačija situacija kada je knjižni prethodnik umro, između njega i sledbenika nema isprave podobne za upis prava, a zaostavština iza pokojnog nije raspravljena (tako da ne postoji isprava podobna za ukjižbu prava u korist naslednika), ali pošto su hipotetički ovde moguće različite situacije, ne bih se upuštao u detaljnije obrazlaganje.

U svakom slučaju, ne bih se složio da je organ uprave ovlašćen da procenjuje pravni odnos između knjižnog prethodnika i lica koje zahteva uknjižbu bez isprave (ili niza isprava) koja se u krajnjem ishodu odnosi na knjižnog prethodnika.

cl. 91. Nacrta Zakona o drzavnom premeru i katastru propisano je da se upis u katastar nepokretnosti nece dozvoliti kad je Zavodu zakonom,odlukom suda ili drugog nadlezng organa odredjena zabrana upisa na odredjenoj nepokretnosti. Mislim da je ova odredba protivustavna,jer su prava na sticanje nepokretnsti ustavom zagarantovana a ona se sticu upisom u javne knjige (modus aquirendi),sta vi mislite o tome?
Pozdrav Milosu!

Reklo bi se da se to odnosi na slučajeve u kojim postoje zakonska ograničenja u pogledu sticanja prava svojine na određenim nepokretnostima (što poznaje i ZOSPO), odnosno zabrana da se izvrši prenos prava svojine prava (npr. po privremenoj meri kojom se zabranjuje raspolaganje nepokretnošću do pravnosnažnog okončanja spora). Ne vidim zbog čega bi to bilo neustavno, ukoliko ZOSPO propisuje izvesna ograničenja u pogledu prava svojine, a drugi zakoni (npr. ZIP) mogućnost da se privremeno zabrani raspolaganje nepokretnostima.

moje pitanje glasi,zasto sudije prekidaju postupak kad utvrde da je jedna od stranaka u postupku umrla. zasto ne saslusaju ostale prisutne stranke i uzmu im izjave u zapisnik a tuziocu naloze da pronadje naslednike,predlozi privremenog punomocnika ili punomc. za prijem pismena. ovako se spor samo produzava u nedogled a mogao bi brzo da se zavrsi a medju strankama nije sporno pitanje svojine. suparnistvo u sporu ne treba da znaci da je tuzilac duzan da trazi tuzenog na kajmanskim ostrvima.
jocabb

Postupak se mora prekinuti jer je to propisano u odredbi čl. 214. st. 1 tač. 1 ZPP. Ovde se radi o obaveznom, zakonskom prekidu koji nastupa po samom zakonu, pa sud ne prekida postupak već samo rešenjem (koje je deklarativne prirode) konstatuje da je postupak prekinut zbog smrti stranke.

Ako bi sud nastavio dalje da postupa, učinio bi bitnu povredu iz čl. 361 st. 2 tač. 9 ZPP (jedna od najtežih), jer bi sudio u odnosu na parničnu stranku koja ne postoji.

Ako se radi o sporu u kom su tuženi nužni i jedinstveni suparničari, tada se rešenjem mora utvrditi prekid postupka u odnosu na sve njih, jer procesna smetnja koja pogađa jednog od nužnih suparničara pogađa i sve ostale. Ako se pak radi o sporu sa formalnim suparničarima, onda se postupak prekida samo u odnosu na onog koji je preminuo.

Dakle, da rezimiramo: ako je parnična stranka preminula nakon podnošenja tužbe, sud jedino može konstatovati da je postupak prekinut (čl. 214 st. 1 tač. 1 ZPP) i potom se postupak može nastaviti tek kada budu ispunjeni uslovi iz čl. 217 st. 1 ZPP.

Nazirem da ovde problem verovatno postoji u tom što su naslednici lica koje je upisano kao zemljišno knjižni vlasnik nepoznati, ili nedostupni. U takvoj situaciji, prvo bih proverio kada je to lice umrlo,potom bih u sudu proverio da li je iza njega sproveden ostavinski postupak i ko je oglašen za naslednike, a potom tužbom označio njih kao njegove sledbenike. Ukoliko ostavinski postupak nije sproveden, preostaje još nekoliko mogućih varijanti (pogledajte između ostalog i čl. 210 ZON).

Želim da privatnu firmu svog pokojnog muža ne pprimim i pravo na rad sa tom firmom ustupim svom svekru.Moj sin i ja ne želimo rad u toj firmi i obaveze i sve ostalo. Medjutim rečeno nam je danas u sudu da je to nemoguće. Zašto?slavica_grujic@yahoo.com

Imate tri mogućnosti:

1) Da se prihvatite nasledstva i da stupite u položaj svog prethodnika - što znači da odgovarate za obaveze do visine vrednosti nasleđene imovine. Ako su u pitanju obaveze koje terete preduzeće, tada od oblika preduzeća zavisi da li se obaveze izmiruju samo iz imovine preduzeća, ili i iz vaše lične imovine.

2) Da se prihvatite nasledstva i da potom prenesete na svekra firmu, tj. svoja članska prava na firmi (sa naknadom ili bez naknade). Međutim, i tada ćete kao naslednik i univerzalni sukesor biti dužni da snosite obaveze do visine vrednosti nasleđene imovine (a koje su to obaveze i iz koje imovine se nadoknađuju zavisi takođe od toga da li se odnose na preduzeće ili je reč o nekim drugim obavezama).

3) da se ne prihvatite nasledstva, u kom slučaju treba da date negativnu nasledničku izjavu. Nakon toga, sledeći naslednik po pravu predstavljanja treba isto tako da da negativnu nasledničku izjavu - i tako sve do poslednjeg, nakon čega će na nasleđivanje biti pozvana Republika Srbija.

U našoj stručnoj javnosti podeljena su mišljenja koja je evidencija o nepokretnostima bolja, to jest da li je bolji katastar nepokretnosti ili je to zemljišna knjiga. Jedan deo stručne javnosti, neki profesori Pravnog fakulteta u Beogradu (Orlić, Hiber) protivnici su tzv. jedinstvene evidencije koju predstavlja katastar nepokretnosti. Oni se zalažu za obnovu zemljišne knjige koju će kao i do sada voditi sudovi, a ne organ državne uprave, Republički geodetski zavod (RGZ) koji je nadležan za izradu i održavanje katastra nepokretnosti. Razlozi za obnovu zemljišne knjige, da tako kažemo, pristalica zemljišno knjižne evidencije su u prvom redu precizni propisi (Zakon o zemljišnim knjigama sa pratećim zakonima iz 1931 godine), kao i bogata sudska praksa iz zemljišno knjižnog prava. Po mišljenju ovog dela stručne javnosti krivica za neažurnost zemljišnih knjiga ne leži u zemljišnoknjižnim propisima već u svesnoj degradaciji zemljišne knjige nakon drugog svetskog rata uvođenjem najpre opštenarodne, a zatim društvene svojine, tako da je posle određenog vremena stvorena svest da društvenu svojinu i nije potrebno upisivati u zemljišne knjige.
Ovde je potrebno pomenuti da katastar nepokretnosti predstavlja jedinstvenu evidenciju podataka o nepokretnostima iz razloga što u sebi sadrži kako faktičke podatke o nepokretnostima (podaci o površini, položaju katastarskih parcela, podatke o objektima itd.) tako i pravne podatke ( u katastar nepokretnosti se uknjižuju stvarna prava na nepokretnostima kao i neka obligaciona prava. Sa druge strane, zemljišna knjiga predstavlja samo pravnu evidenciju podataka o nepokretnostima, u nju se upisuju samo prava, a faktičkim podacima o nepokretnostima je snabdeva katastar zemljišta koji predstavlja samo faktičku evidenciju o nepokretnostima i treba ga razlikovati od katastra nepokretnosti (mada terminologija u pogledu naziva i nije najbolje rešena jer stvara zabunu).
Ono što je važno pomenuti je to da je katastar nepokretnosti preuzeo najvažnija pravila zemljišnoknjižnog prava. To su u prvom redu osnovna načela (načelo upisa, tačnosti, zakonitosti, javnosti itd), zatim vrste upisa (uknjižba , predbeležba, zabeležba) za koje važe ista pravila kao i za zemljišnu knjigu.
Ono što se može prigovoriti Republičkom geodetskom zavodu (autor ovog teksta je zaposlen u RGZ-u kao pravnik) je nestručno vođenje poslova i to najviše od strane službenih lica geodetske struke na rukovodećim položajima koji se mešaju u pravne poslove. Neophodno je u tom pogledu izvršiti pomak i dati šira ovlašćenja pravnicima u RGZ-u koji su stručno osposobljeni za poslove uknjižbe. Takođe je potrebno doneti novi zakon o državnom premeru i katastru (nacrt je sačinjen još 2005. godine) u kojem će više meste biti dato pravnoj struci jer su pravila o uknjižbi u sadašnjem zakonu više nego štura. Najveći deo zakona odnosi se na geodetsku struku. Takođe je potrebno izmeniti i trenutno važeći pravilnik o izradi i održavanju nepokretnosti (Sl. glasnik RS br. 46/99) koji na više mesta sadrži pravila koja su suprotna važećim zakonima i ustavu.